Dostupni linkovi

Povodom preporuke zemljama Evropske unije i Zapadnog Balkana, da prihvate Rezoluciju Evropskog parlamenta kojom se predlaže da se 11. jul obeležava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, istraživali smo koliko je realno da takva preporuka bude prihvaćena u Srbiji?

Pitanje odgovrnosti i suočavanja sa zločinima koji su se dešavali u balkanskim ratovima tokom devedesetih, verovatno, jasnije nego bilo koje drugo polarizuje političku scenu Srbije. U takvom kontekstu, odgovor Srbije na preporuku Evropskog parlamenta, da se 11. jul obeležava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, vidi i Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa:

"Na žalost, bojim se da će ova preporuka zapravo postati još jedan problem u Srbiji, ukoliko se polarizuje naša javnost oko nečega oko čega apsolutno ne bi smelo da bude polarizacije."

Uprkos sopstvenom uverenju da bi Srbija, ukoliko zaista želi da promoviše evropske vrednosti, morala bude deo toga, pa čak da postane i jedan od najaktivnijih delova koji obeležavaju genocid u Srebrenici, Dereta je, ipak, skeptičan prema takvoj mogućnosti:

"Mislim da je mala verovatnoća da će se to kod nas dogoditi upravo zato što će važne političke opcije pokušati to da zloupotrebe na način koji je apsolutno neprimeren za jednu takvu temu."

Kada su pitanju stavovi političkih partija o Srebrenici, oni se najdirektnije sudaraju na relaciji Liberalno-demokratska partija - Radikali.

Dok u Liberalno-demokratskoj partiji podsećaju da su, upravo, oni bili predlagači jedne slične inicijative u Skupštini Srbije, iz redova, takođe, opozicione i nekad radikalske Srpske napredne stranke stižu sasvim suprotni tonovi. Vesna Pešić i Tomislav Nikolić:

"Mi smatramo da je odluka Evropskog parlamenta da se obeležava 11. juli dobra zato što je, posle Drugog svetskog rata, to bio najveći ratni zločin na tlu Evrope. Smatramo da je dobro da se jedan takav datum obeleži, imajući u vidu da ga je i Međunarodni sud pravde označio kao dan na koji se dogodio genocid."

"Mislim da je to deo jedne sinhronizovane akcije koja bi mogla da se završi hapšenjem Ratka Mladića, da je to deo plana da Republika Srpska nestane kao tvorevina nastala genocidom. Dakle, cinično i ironično zvuči saopštenje u kojem se kaže da se ovim mire svi narodi na prostoru bivše Jugoslavije. Ne možete da proglasite samo jednu državu i jedan narod genocidnim, a samo jedan narod žrtvom."

"Kako će Srbija to prihvatiti, to je drugo pitanje. Za sada u Parlamentu nema nikakve reakcije, ne verujem da će ove druge stranke to prihvatiti. Da li će i Srbija to obeležavati na način kako je to sugerisala Evropska unija, ne verujem da će se to dogoditi."

Sudbina preporuke Evropskog parlamenta, ipak, će najviše zavisiti od stava vladajuće Demokratske stranke. U ovom trenutku, nije sasvim jasno da li će se ova tema naći pred poslanicima Parlamenta.

Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke:

"Verovatno bi moglo da se pojavi kao inicijativa, ali problem su, kao i uvek, razne reprekusije oko toga. Predsednik Tadić je išao tamo, na pomen, i izvinio se – mi smo za to da se ta uspomena poštuje. Ali, kako bi to prošlo kao dan žrtava, u Srbiji se uvek postavlja pitanje naših žrtava koje niko ne pominje. U ovom trenutku ne znam da li bi to moglo odmah da bude prihvaćeno kao međunarodni dan."

Građani koje smo anketirali povodom ove inicijative sigurno nisu reprezentativno ogledalo mišljenja Srbije, međutim, njihovi stavovi, ipak, ukazuju da je u pogledu razumevanja onog što se desilo u Srebrenici došlo do značajnog pomaka:

"Ako je Nemačka mogla posle Drugog svetskog rata da slavi 9. maj kao Dan pobede, apsolutno i mi možemo da obeležavamo ovaj dan."

"Mislim da je uvek dobro podsećati se na bilo kakve žrtve."

"Da nam to bude kao neka opomena za sva vremena."

"U svakom slučaju, trebalo bi obeležavati, a razlog je jednostavan - Srbija ima veliku odgovornost za sve što se dešavalo u okruženju."

"Taj dan bi trebalo da bude dan velike opomene čitavom svetu, da se Srebrenica ne ponovi više nikada i nikome. Sigurno je da će to biti dan koji će trajno ostati zabeležen u novijoj istoriji."

"Kada bi se u javnosti vodila polemika o ovom pitanju, sigurno bismo imali povoljniji rezultat", kaže Miljenko Dereta, izražavajući strepnju da bi, zbog svojih političkih obračuna i usko-partijskih interesa rasprava u Parlamentu bila iskorišćena za polemike o brojnim drugim pitanjima koja nemaju veze sa genocidom počinjenim u Srebrenici:

"Mislim da će činjenica, ukoliko Srbija, možda, odbije da to stavi na dnevni red Parlamenta, pokazati koliko su se male promene dogodile kod nas u Srbiji. A, ukoliko stavi to na dnevni red i ukoliko to povoljno reši, što mislim da je naša obaveza, bio bi to jedan veoma važan znak, ne samo evropskim institucijama nego i našim građanima, da se nešto ozbiljno menja u našem odnosu prema prošlosti, a to znači i prema budućnosti."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG