Dostupni linkovi

Uskoro baza podataka o ratnim zločinima


Olga Kavran, portparolka Tužilaštva u Hagu. Foto: www.danas.co.yu

Predstavnici tužilaštava Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Tužilaštva za ratne zločine Srbije danas su u Hagu po prvi put imali uvid u kompjuterski softer, koji bi uskoro trebalo da postane baza podataka o ratnim zločinima počinjenim na prostoru ove tri nekadašnje jugoslovenske države.

Projekat koji se odvija uz podršku Tužilaštva Haškog suda mogao bi ubrzati gonjenje odgovornih za zlodela, iako se uoči njegovog formiranja čuju ocene i da ovakva ideja stiže kasno.

Jednog dana kada Haški sud zatvori svoja vrata baza podataka ostaće regionalnim tužilaštvima i sudovima koji će imati samo jedan zadatak:

"Da se postupci za ratne zločine u regionu nastave i kada Haški tribunal završi svoj posao."

Rekla nam je portparolka Tužilaštva u Hagu Olga Kavran, koja je i potvrdila da su tužioci Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije na radnom sastanku po prvi put imali uvid u softer koji sadrži jedinstvene podatke koji su sabrani pod krovom Haškog tribunala od njegovog osnivanja pre 15 godina:

"Radi se o tome da će oni svi zajedno pogledati jedan kompjuterski softver koji bi trebalo da olakša pravljenje celokupnog inventara ratnih zločina na regionalnom nivou, a sve u cilju unapređenja regionalne saradnje. Dakle, ovo je još uvek u fazi razmatranja - ovo su još uvek tehnički sastanci."

Ipak, ideja na samom početku krenula je traljavo. Kavran je demantovala informacije nekih medija po kojima je trebalo da se tužioci sastanu sa glavnim haškim tužiocem Seržom Bramercom, umešala se i temperatura srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića zbog koje je otkazao put u Holandiju i poslao dvojicu svojih saradnika. Portparolka Državnog odvjetništva Hrvatske Martina Mihordin rekla nam je da sa tog mesta neće davati bilo kakve komentare o ovoj temi, dok je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine saopštilo da nema informacije da će u Hagu biti potpisan sporazum o osnivanju zajedničke baze podakta. Ipak, niko nije rekao ni reč protiv ideje o zajedničkoj bazi podataka. Portparol srpskog Tužilaštva Bruno Vekarić:

Dobro je što se na taj način produbljuje regionalna saradnja u predmetima ratnih zločina, što se na taj način apsolutno stvara jedan front protiv potencijalnih ratnih zločinaca, ma gde oni živeli i ma koje nacionalnosti bili - ukida se taj nacionalni momenat...

"Dobro je što se na taj način produbljuje regionalna saradnja u predmetima ratnih zločina, što se na taj način apsolutno stvara jedan front protiv potencijalnih ratnih zločinaca, ma gde oni živeli i ma koje nacionalnosti bili - ukida se taj nacionalni momenat."

Niko od zvaničnika nema odgovor na pitanje da li će podaci koji su pohranjeni na jednom takvom mestu i to pod nadležnošću međunarodnog suda biti dostupni svima bez ograničenja. Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić pozdravila je ovakav potez, ali i podvukla da se ograničenja mogu očekivati:

"Postojaće kriterijumi o pristupu, neće biti dopušteno da nacionalna tužilaštva međusobno ulaze jedni drugima u vođenje istrage."

Oni koji su se godinama bez obzira na postojanje ili nepostojanje političke volje bavili i gonili ratne zločince, takođe stvarali i svoje baze podataka o počinjenim zverstvima, sada se pitaju:

"Na primer, nakon rata u Bosni i Hercegovini, posle 12-13 godina, sve je manje svedoka i sve je teže naći dokaze, mnogi zločinci su pokušali da na razne načine zavaraju svoje tragove."

Upozorava iz Helsinškog odbora Republike Srpske Branko Todorović i dodaje da je dosadašnja praksa sudova u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu već pokazala da postoje velike teškoće u pokušajima da se privole svedoci na pojavljivanje pred pravosudnim instancama. Dokaze je teško pronaći čak i onda kada se zna ko je počinio zločine, tvrdi Todorović, i kaže kako je nekada vrlo teško sklopiti "pravosudni mozaik" koji je neophodan da bi neko bio osuđen:

"Mislim da je do toga trebalo doći mnogo ranije, očigledno je da u proteklim godinama nije postojala ni politička volja, ali ni političko poverenje. Zabrinut sam što je to poverenje danas deklarativno i što se mnoge stvari zapravo nisu suštinski promenile. Na primer, možemo videti sa koliko skepticizma jedan deo javnosti u Bosni i Hercegovini prati slučaj Jurišića, koji je u pritvoru u Beogradu. Dakle, mislim da je ovo malo zakasnelo, ali je bolje ikada nego nikada."

Nije mali ni broj nevladinih organizacija u regionu koje su formirali svoje baze podata pre svega o žrtvama, a za koje države do sada nisu pokazivale posebno jaku volju da ih uvrste u zvanične dokumente. Pravi primer je Fond za humanitarno pravo koji poslednjih meseci priprema i "Kosovsku knjigu pamćenja", listu stradalih u sukobu na Kosovu. Nataša Kandić:

"Naša baza podataka je sastavljena, uvek će biti aktivna i nju se unosi sve do čega mi dođemo. Imamo unete izjave haških svedoka, imamo unete podatke iz haških transkripata i iz dokaza koji su prezentirani na suđenjima u Haškom tribunalu. Odatle crpimo podatke koje delom koristimo za Kosovsku knjigu pamćenja, ili Kosovsku knjigu mrtvih, a naš cilj je da uradimo ono što ne mogu tužilaštva, jer oni ne organizuju podatke na taj način. Cilj je da pomoću naše baze podataka izradimo tu mapu ratnih zločina."

Fond za humanitarno pravo ponudio je svoje podatke Tužilaštvu za ratne zločine koje je vrlo zainteresovano, kaže Kandićeva. Konkretan dogovor nije postignut, a istraživači Fonda već su počeli da rade. Države regiona očigledno sa više strana dobijaju podatke, a na njima je da ih istraže i kazne počinioce pre nego što za to bude zaista kasno.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG