Na skali od jedan do sedam, gde je jedinica najbolja ocena, Srbija je dobila trojku za politička i dvojku za ljudska prava.
Ipak, u delu koji se odnosi na medijske slobode i položaj branilaca ljudskih prava, ukazuje se na brojna kršenja prava, kao što su fizički napadi na snimatelja Televiizije B92 i novinara agencije BETA, pretnje smrću novinarima "Nedeljnog telegrafa" i "Vranjskih novina", kao i brojne pretnje upućene predsednicama Fonda za humanitarno pravo i Helsinškog odbora - Nataši Kandić i Sonji Biserko.
Zbog toga, Sonja Biserko ima skepsu prema iznetim ocenama, verujući da je izveštaj, kako kaže...:
"Dosta friziran kada je Srbija u pitanju, rekla bih iz dobre namere zato što mislim da svet, posebno zapad, želi Srbiju što pre integrisanu u Evropsku uniju - sve te ocene su instrumentalizovane u tom pravcu."
"Da bi se shvatila suština izveštaja potrebno je poznavati metodologiju njegove izrade", kaže predsednica JUKOM-a Biljana Kovačević Vučo, koja je kao nekadašnji stipendista "Fridom hausa" upoznata sa ovom problematikom:
"Izveštaj pišu ljudi iz zemlje, a onda ocenu daje jedna ekipa koja je sastavljena od neutralnih ljudi, oni daju ocenu na osnovu onoga što je prezentirano u izveštaju. Slobodna sam da posumnjam u one koji su pisali izveštaj imajući u vidu redovno praćenje situacije ljudskih prava kod nas."
Po mišljenju Biljane Kovačević Vučo ovde se ne radi o brutalnoj i masivnoj represiji od strane vlasti, već je u pitanju suočavanje sa drugom fazom u pogledu ljudskih prava, a to je da određeni standardi poštovanja ljudskih prava nisu, niti će u dogledno vreme biti postignuti:
"Zbog toga što ne postoje osnovni mehanizmi za zaštitu ljudskih prava, a ne postoje ni mehanizmi koji bi mogli da obezbede poštovanje garantovanih ljudskih prava."
Drugi deo izvešstaja, u kome se govori o ugrožavanju ljudskih prava u medijskoj sferi i tretmanu boraca za ljudska prava, za Sonju Biserko je mnogo realističniji, što potvrđuju brojne pretnje, upućene njoj, Nataši Kandić i drugim aktivistima nevladinih organizacija, koje u predznaku imaju borbu za ljudska prava, što je posebno bilo naglašeno u vreme proglašenja kosovske nezavisnosti i hapšenja Radovana Karadžića:
"Može se reći da se oni tretiraju kao neprijatelji srpstva, koje se pre svega bazira na religiji i na srpstvu kao takvom. Dakle, ljudska prava po njihovom uverenju razbijaju taj srpski identitet pa su tako i branioci ljudskih prava najveći neprijatelji takvog koncepta srpstva."
Napadi na novinare, zastrašivanja i pretnje, iako u mnogo manjoj meri nego u prethodnom vremenu, ipak, su obeležili i period posle demokratskih promena. Jedno od imena koje se pominje u izveštaju "Fridom hausa" je ime glavnog i odgovornog urednika "Vranjskih" Vukašina Obradovića:
"Pretnje jesu ozbiljne i mi smo navikli na to. Ali, ne radi se o strahu već o jednoj mučnoj situaciji u kojoj se, devet godina nakon petog okrobra, susrećemo sa pretnjama smrću nama novinarima. To je za mene primer strašan regresije, barem kada su u pitanju medijske slobode."
Što se tiče medijskih sloboda, Obradović smatra da bi prošla godina mogla da bude ocenjena dvojako:
"Mi smo na jednom planu napravili novi prodor, a to je odnos sa lokalnom vlašću – tu nemamo problema koje smo imali ranije. S druge strane, u toj takozvanoj sivoj zoni imali smo ozbiljne probleme pa čak i pretnje smrću. Ostvarili smo neki napredak u tom javnom sektoru, izvori su sve više otvoreni, i to nije neki džinovski korak, ali pomak jeste. Ali, imamo povratak na staro kada su u pitanju ti neformalni centri moći koji polako dominiraju, a tu pre svega mislim na tajkune i klasične kriminalne grupe."
Uvažavajući brojne pomake koji su poslednjih godina učinjeni u Srbiji, Sonja Biserko i Biljana Kovačević Vučo, ipak, smatraju da je izveštaj nerealan i da su toga najbolje svesni oni koji redovno prate dnevnu situaciju u Srbiji:
"Znamo da je politička, ekonomska i društvena situacija u Srbiji u najmanju ruku vrlo nepovoljna i da se Srbija suočava sa mnogim problemima, a jedan od najvećih, po mom uverenju, jeste taj što ona nije odlučila u kom pravcu želi da se kreće. Mislim da je blokada oko donošenja političke odluke gde Srbija ide zapravo jedan od ključnih problema naše političke elite i društva."
"Sonja Biserko i Nataša Kandić nisu ekscesi, oni su pokazatelj kako će proći svako u Srbiji ko se ne bude slagao sa ovom mainstream politikom koju promovišu i Vlada i opozicione stranke, a koja se odnosi na Kosovo i drugačije promišljanje onog puta kojim bi Srbija trebalo da ide."
