Dostupni linkovi

Gasna kriza pogodila je Srbiju taman što su se primirile višemesečne javne optužbe i kontraoptužbe povodom gasnog sporazuma sa Rusijom, koje su u jednom trenutku dovele u pitanje čak i opstanak Vlade. Deo političke i stručne javnosti zamerio je Vladi da se previše oslanja na Rusiju, da potpisuje sporazum koji nema ekonomskog opravdanja i koji je politički motivisan.

Stručnjaci su upozoravali da nije dobro da Srbija bude vezana u snabdevanju gasom samo za Rusiju preko Južnog toka, već ravnomerno i sa zemljama Evropske unije. Gasna kriza je pokazala koliko su u pravu oni koji su na to upozoravali. Da li se Srbija sada okreće susedima, da li je prvi znak, ne samo prosleđivanje evropskog gasa Bosni i Hercegovini, već i ponuda da bude regionalni centar za skladištenje gasa.

Gasna kriza koja je pogodila sve države u regionu, a najviše Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, pokazala je da su susedi nezamenljivi. Najpre je članica Evropske unije, prvi sused Srbije, Mađarska pritekla u pomoć. Odvrnula je slavine i zagrejani su stanovi, većinom u Vojvodini, pa bolnice, pa starački domovi, dečiji vrtići... Onda je stigla vest da je deo mađarskog gasa Srbija prosledila Bosni i Hercegovini. Neki su se prisetili nekih drugih ratnih vremena kada su se Sarajlije iz zime u zimu smrzavale, a pomoći ni odkuda, ali je sada bilo drugačije - iz Beograda je ovoga puta stigla pomoć. Manje je važno da li je ta pomoć deo evropskog aranžmana, najavljenog u Briselu za dve najugroženije države, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, to neće umanjiti osećaj zadovoljstva da je Beograd jednom Sarajevo i ugrejao. Pitali smo Užičane šta misle o tom gestu:

"Apsolutno podržavam, ljudski je pomoći u momentu kada je kriza, kada je najteže."

"Samo Srbe u tim republikama."

"Daj da stvorimo bolju situaciju za budućnost, i njihovu i našu."

"Bili smo zajedno, dakle, verovatno bi i oni nama pomogli – sigurno."

Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, inače zaposlen u Naftagasu, kaže za naš program da je gasna kriza pokazala da Srbija ne treba da se oslanja samo na južni gasovod dogovoren sa Rusima:

"Bilo bi, naravno, jako dobro da Srbija dobije magistralni gasovod preko svoje teritorije. Međutim, cela suština energetske bezbednosti leži u divertifikaciji izvora i pravaca, odnosno, narodski rečeno, nijedan domaćin ne drži sva jaja u istoj korpi."

RSE: Da li mislite da je ova vlast to shvatila?

"Vidim da je u određenim momentima bilo izjava koje su u drugi plan stavljale region, ali su praksa, rešenja koja smo dobili i solidarnost koja je iskazana pokazali, otprilike, koji je to pravac kojim se može ići."

Pokazalo se da sve zemlje regiona imaju problem sa nedovoljnim kapacitetima za skladištenje gasa, da gasovodi i naftovodi nisu dovoljno povezani ni međusobno ni sa ostalim evropskim zemljama. Tako, u Bosnu i Hercegovinu gas može da pristigne samo iz Srbije, Hrvatska i da hoće ne može da pomogne Sarajlijama, a slično je i sa naftovodima.

To što su se odmah po izbijanju krize čuli hrvatski premijer Sanader i predsednik Srbije Tadić nije slučajno - nafta je prva zamena za gas, a ona u Srbiju može da stigne upravo iz Hrvatske.

U javnosti se čula ideja da bi Banatski dvor mogao da bude regionalno skladište gasa. To je predsednik Srbije rekao svom kolegi u Bosni i Hercegovini. Dušan Bajatović, direkor Srbijagas-a:

"Srbija ima mogućnost da ima najmanje dva regionalna skladišta. Postoji više lokacija u Srbiji koje bi mogle da budu iskorištene, a to su Banatski dvor i skladiše u Mokrinu, kao druga lokacija."

Koliko je to realno? Milan Simurdić:

"Zašto da ne, ukoliko je to za sve strane prihvatljivo i ukoliko postoji infrastruktura koja bi to mogla da podnese."

Da li će sve ovo promeniti kurs Srbije, oslanjanje pretežno na ruski gas i južni magistralni gasovod? Hoće li sada požuriti da potpiše Memorandum o novom evropskom transmisinom sistemu, takozvanom Netsu, koji treba da poveže zemlje regiona i kada je u pitanju gasna mreža, ali i skladištenje gasa. Iako je deo tog projekta, Srbija se na novembarskom regionalnom sastanku čak nije ni pojavila.

Stručnjaci se slažu da bi gasna kriza mogla da ubrza proces povezivanja zemalja Balkana, što je inače i intencija Brisela. Naime, iako većina zemalja u regionu nije još u Evropskoj uniji, one su članice jedinstvenog evropskog energetskog tržišta. Bez Balkana ni sama Evropska unija ne može da osigura energetsku bezbednost. Pokazalo se da tu bezbednost osigurava regionalno povezivanje, zatim potrebna rezerva gasa i uspostavljanje razgranate mreže za snabdevanje iz raznih izvora. Kako niko ne bi mogao da zavrne slavinu i odvrne je tek pošto dobije šta želi.

Da se vratimo na početak priče. Naravno da je ugodno slušati one koji su u Sarajevu puni hvale za Srbiju, suseda koji se našao u nevolji. Na stranu neukusni politički marketing koji ni tim povodom nije izostao.

Dušan Bajatović, Dačićev socijalista i prvi čovek Srbijagas-a u državnom dnevniku je našao za shodno da kaže: "Nažalost, Srbija je jedina uspela da obezbedi energente za isporuku toplotne energije najugroženijim potrošačima."

"Čini mi da to ipak govori o ugledu ove Vlade i države Srbije."

Najvažnije je da lekcija bude naučena, kako za RSE rekoše Milan Simurdić i vojvođanski političar Nenad Čanak:

"Kada se radi o energetskoj bezbednosti, ali istovremeno i kada se radi o spoljnoj politici, da partneri i prioriteti počinju na granicama Srbije i da su najvažniji oni koji su iz iste vremenske zone."

"Političari se mogu svađati između sebe, mogu da utiču na mnogo toga, ali ne mogu da utiču na geografiju. Na prostoru Balkana svi smo usmereni jedni na druge i od toga ne bismo smeli da bežimo."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG