Dostupni linkovi

Dok Evropa cvokoće, Kijev i Moskva se griju


Ukrajinski gasovod

Dok su zemlje jugoistočne Evrope ostale bez grijanja kao rezultat gasnog spora između Moskve i Kijeva, potrošači u Rusiji i Ukrajini se za sada griju. RFE/RL razgovara sa običnim ljudima u Kijevu i Moskvi o njihovom pogledu na krizu.

Sergej Gusev, kompjuterski programer koji živi u Moskvi, gasni rat između njegove zemlje i Ukrajine prati na TV ekranu.

Odluka Rusije da prekine sa isporukama gasa Ukrajini, ključnom tranzitnom rutom za Evropu, ostavila je preko deset zamalja da se bez ovog energenta bori sa izuzetno hladnim vremenom.

Od Bugarske i Srbije do zemalja dalje na zapad, vlade su poduzele hitne mjere kako bi rješile krizu sa ogrjevom.

Ali u domu Gusevih, temperatura tokom čitavog dana je ugodna i topla za Sergeja, njegovu ženu i njihovu malu kćerkicu:


"Mi nismo ništa osjetili. Nije bilo nikakvih promjena. Uvijek je toplo u našem domu, otprilike 22 do 23 stepena Celzijusa, iako smo namjestili da bude na minimalnoj temperaturi.”

U njihovom dvosobnom stanu čak bude toliko sparno da porodica Gusev redovno drži prozore otvorene kako bi se prostorije izračile.

Sergej nema neko posebno mišljenje o gasnom sporu između Rusije i Ukrajine. Ali kaže da mu je žao što je na stotine hiljada ljudi u Evropi ostalo bez grijanja zbog ove krize.

“Teško mi je donijeti odluku, jer obje strane pokušavaju da preokrenu situaciju u svoju korist. Rusija može reći da Ukrajina krade gas, da smanjuje zalihe i da Ukrajina treba vratiti ono što je ukrala. S druge strane, žao mi je zemalja koje trenutno trpe zbog ovakve situacije, uključujući Transdnistriju, gdje je situacija kritična.”

Evropa zavisi od Rusije za jednu četvrtinu potreba za prirodnim gasom, a oko 80 procenata tog gasa se distribuira kroz gasovode koji prolaze kroz Ukrajinu.

Austrija, Bugarska, Hrvatska, BiH, Češka Republika, Francuska, Grčka, Mađarska, Italija, Makedonija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska su saopštile da im je obustavljen dotok ruskog gasa, dok su Njemačka i Poljska saopštile da im je dotok ovog energenta značajno smanjen.

Rusija je prekinula dotok svog gasa kao rezultat spora oko duga sa Ukrajinom, koja plaća daleko manje za isporuke prirodnog gasa od većine zemalja Evropske unije (EU).

Kada je propao dogovor između Rusije i Ukrajine oko nove, tržišne cijene gasa, Moskva je smanjila svoje isporuke kroz ukrajinske gasovode, ali je saopštila da će nastaviti sa isporukama dogovorenih količina za svoje evropske klijente.

Kada su isporuke gasa Evropi smanjene, Moskva je optužila Kijev da preusmjerava isporuke ovog energenta za Evropu, te je u cjelosti prekinula dotok.

Kijev je ovu tvrdnju Moskve odbacio. Zvaničnici iz ukrajinske gasne kompanije Naftogaz saopštili su da zemlja ima ogromne podzemne sisteme za skladištenje gasa, te da Ukrajina – za razliku od većine zemalja dalje na zapad – ima dovoljno rezervi da prebrodi trenutnu krizu do aprila.

Širom Ukrajine domovi imaju grijanje, iako neki stanovnici kažu da su temperature u njihovim stanovima pale i uprkos izvještajima da je glavna kijevska toplana počela koristiti naftu kako bi nadomjestila pad dotoka gasa.

Međutim, većina stanovnika Kijeva kaže da ih nije briga za sudbinu svojih evropskih susjeda:

“Mi patimo i nije nas briga za Evropljane.”

“Oni bi trebali ovo riješiti sa Rusijom, zbog toga što je Rusija ta koja snabdijeva Evropljane. Vrijeme ovdje je hladno, te ne možemo reći da žalimo za njima.”

U anketi koja je provedena na web site-u Ukrajinskog servisa RFE/RL, samo 23 procenta ispitanika izrazilo je saosjećanje za evropske zemlje koje su ostale bez gasa. Oko 73 procenta je kazalo da Evropa plaća cijenu zbog toga što nije pružila adekvatnu političku podršku Ukrajini u njenom sporu sa Moskvom.

Vadim Karasyov, direktor Instituta za globalne strategije u Kijevu, izjavio je za Ruski servis RFE/RL da ni Kijev ni Moskva ne igraju na kartu da preokrenu gasni spor u svoju korist pred EU:

“Neka vrsta kompromisa se treba pronaći. Obje strane su se borile, ali ovaj rat za gas nije donio Rusiji neku veliku prednost, iako je ovaj put EU daleko manje podržavala Ukrajinu nego je to bio slučaj 2006. godine.”

XS
SM
MD
LG