koji je deo javnosti, pa i neki ministri iz Vlade, žestoko kritikovao kao veoma nepovoljan i politički motivisan - prodaja domaće naftne industrije i vezivanje za nesiguran projekat južnog gasovoda za podršku u borbi za Kosovo.
Stvar se okončava, za sada, tako što Srbija dobija pomoć od tri članice Evropske unije - Mađarske, Nemačke i Austrije. Rusija nije doturila gas Srbiji preko Belorusije. I tada se prvi put oglašava predsednik Srbije Boris Tadić da saopšti da je to lično on obezbedio. Da li je to korišćenje teške situacije za političku promociju.
Hladni radijatori u mnogim gradovima u Vojvodini, zaustavlja se proizvodnja, stanovi hladni, dečiji vrtići se zatvaraju, bolnice otpuštaju pacijente, stare iseljavaju iz domova...
Nije na vidiku rusko-ukrajinski sporazum, a onda se pojavljuje saopštenje iz kabineta predsednika Srbije da je lično on sa mađarskim premijerom dogovorio interventni uvoz gasa. Predsednik se onda, prvi put od početka gasne krize, pojavljuje u centralnom RTS dnevniku da to i lično saopšti:
"I mi smo rešili problem, urgentni problem."
Nešto kasnije preko B92 predsednik Srbije je saopštio da je obezbeđen gas i iz Nemačke i u igru uveo Vladu:
"Danas je potrebno da upregnemo naš spoljnopolitički sistem, kao i Ministarstvo energetike i čitavu Vladu, u traganju za novim količinama gasa."
Danas, pošto je ugovorena kupovina gasa od Austrije:
"To znači da smo u roku od nekih 12 sati odreagovali na krizu i potpuno aktivirali sve kapacitete."
Samo dva dana ranije, Dačićev socijalista, direktor Srbijagas-a Dušan Bajatović, vratio se iz Budimpešte praznih ruku.
Da zamešateljstvo bude veće, istog dana se javlja još jedan političar i kaže da je baš on zaslužan za mađarski gas. Lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor rekao je "bez lažne skromnosti" da je ovih dana imao više telefonskih razgovora sa kabinetom premijera Đurčanja, pa Savez vojvođanskih Mađara ima veliku ulogu u tome što je premijer Mađarske odlučio da ipak pomogne Srbiji.
Da li je nastup predsednika Srbije ličio na politički marketing, ličnu promociju, pitali smo profesora politikologije Zorana Stoiljkovića:
"Naravno da je ličio. Možda je cinično konstatovati, ali je tačno da sve što rade nosioci ključnih političkih funkcija ima i svoju konstitutivnu političko-promotivnu dimenziju. Mislim da je ovo sa Tadićem specifično zato što pokazuje da, kada se pojavi nešto što je potencijalno opasno, političke institucije i predstavnici ne funkcionišu uspešno i koordinirano do kraja – tada se predsednik Tadić previše često pojavljuje."
Do trenutka kada se pojavio Boris Tadić da saopšti da je obezbedio gas zvaničnici nisu bili preterano govorljivi? Da počnemo od početka.
U ponedeljak je Rusija zavrnula gasne slavine. Izjavu je dao Dušan Bajatović, direktor Srbijagas-a, da postoji mogućnost da u Srbiji dođe do redukcije u isporuci gasa, ukoliko potraje rusko-ukrajinski spor, ali je izrazio nadu da taj problem neće dugo trajati i da će se stanje u snabdevanju evropskih zemalja stabilizovati. Miša Brkić, ekonomski novinar, kaže:
"Ili naša Vlada nije imala dobre informacije ili nije htela da kvari božićne praznike."
U utorak ujutro, kada je bilo jasno da je đavo odneo šalu, pokušali smo da dobijemo izjavu nekog od zvaničnika. U Ministarstvu energetike su nam rekli da se informišemo u Srbijagas-u, oni su nadležni. U Srbijagas-u se niko nije javljao.
Onda je Srbija ostala bez gasa. Premijer Cvetković je, posle vanredne sednice Vlade koja je zasedala kada je zavrnut gas Srbiji, onako stidljivo rekao da situacija nije kritična, ali da nije ni bezazlena, ma šta to značilo.
Brzo se pokazalo da mnogi gradovi u Vojvodini nemaju alternativno grejanje kao i neki delovi gradova u Srbiji. Vlada nije imala šta da kaže građanima. Smušeno je saopšteno da će možda neko otputovati u Moskvu, ali nije, jer bi se vratio sa istim vestima kao iz susedstva - nema gasa od baćuške preko Belorusije.
Jedan komentator je gorko primetio - dok je u Hrvatskoj, zemlji koja je mnogo manje pogođena od Srbije, na javnom servisu iliti državnoj televiziji otvoren ekran na kome su se smenjivali odgovorni ljudi u vlasti i gasnim i drugim kompanijama, dotle se na našem javnom servisu vrtela Zona Zamfirova. Zvaničnici su poručivali narodu da štedi struju i kupuje gasne grejalice. Preko našeg radija Dragan Marković Palma, koalicioni partner vladajućih demokrata, poručio je Jagodincima:
"Ono što mi možemo da im pomognemo, da ih usmerimo tamo gde ima kvarcnih peći – da ih građani kupe."
Ne znam kako Jagodinci, ali Čačani kao da su ga čuli:
"Šetaćemo kvarcnu grejalicu iz sobe u sobu."
"Pa ništa, malo rerna, malo cerovka – na smenu."
Bolnice u kojima su ostajali samo životno ugroženi pacijenti obraćale su se rođacima upomoć tražeći da donesu od kuće grejalice i makar šta što je toplo:
"Pacijenti i njihova rodbina su to vrlo pozitivno shvatili tako da smo veoma brzo dobili određeni broj tih grejnih tela – sve funkcioniše dobro."
Narod je počinjao sve glasnije da gunđa "pa opet nas izdadoše Rusi", taman što potpisasmo gasni sporazum oko koga se digla tolika prašina. Nekako nezgodno ispada, Rusija nas ostavila praznih šaka. Miša Brkić kaže da je zvanični Beograd slao netačne poruke građanima da je kriva jedino Ukrajina. I Miša Brkić i profesor BU Ljubiša Rajić smatraju da je ova epizoda sa gasom dodatno pokazala koliko je zvanični Beograd okrenut Rusiji:
"Srbija je talac ruske politike, koja kroz cenu gasa pokušava da reši svoje finansijske probleme ucenjujući Evropsku uniju. Tadić se ulaguje Rusiji, kao i cela Vlada, odnosno prema Putinu se ponaša otprilike onako kao što se Todor Živkov ponašao prema Sovjetskom Savezu ili Toni Bler prema SAD."
Sada, kada je pomoć stigla od tri zemlje članice Evropske unije, Mađarske, Nemačke i Austrije, hoće li se nešto promeniti?
