Dostupni linkovi

Srbija talac haških begunaca, vlasti ili tajkuna?


Arhivski snimak (Srbija): potera za Ratkom Mladićem, 12. decembar 2008.

Hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića i dalje je uslov svih uslova za približavanje Evropskoj uniji, pa se nameće zaključak da je Srbija, i posle godina igre mačke i miša, talac dvojice begunaca. Zašto je to tako, i da li će optuženi dospeti pred lice pravde možda će pokazati 2009.

Srbija je proteklih godina izručila 43 haška optuženika, ostala su još dvojica. Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, i Goran Hadžić, predsednik nekadašnje Republike Srpske Krajine. Među onima kojima se u Tribunalu sudi je i Radovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske, koji je do hapšenja u Beogradu važio za jednog od najtraženijih ljudi na svetu, ali Srbija je i dalje talac još dvojice koji su nedostupni međunarodnoj pravdi, jer bez njih u Hagu nema napretka na evropskom putu.

Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom, kaže za naš radio da je jasno da postoji potpuna politička volja da se begunci uhapse i izruče, ukoliko su u Srbiji, i da prepreka koje su ranije postojale danas nema:

"Tačno je da je Srbija, na neki način, talac haških begunaca i da nosimo jedno veoma veliko breme, to što je Srbija godinama bila neka vrsta sigurnog utočišta za haške begunce. To nije čudno jer je ceo tadašnji vojni i politički za vreme Slobodana Miloševića bio optužen pred Haškim tribunalom - zbog okolnosti u kojima su se nalazili nisu imali želju da sarađuju. Međutim, danas radimo zaista sve što je u našoj moći da okončamo saradnju sa Haškim tribunalom."

Pred domaćim sudovima u postupku suočavanja sa prošlošću do sada je procesuirano 258 osoba, Hagu je omogućena potrebna dokumentacija i uvid u arhive, svi svedoci su oslobođeni čuvanja službene tajne. Dakle, smatra Ignjatović, jasno je da više nema otvorenih pitanja u saradnji, jer je to naglašeno i u izveštajima tužioca i predsednika Tribunala Ujedinjenim nacijama:

"Sve ono što je urađeno u saradnji u ovom trenutku je dovoljno da se otvori put političarima, ukoliko ima dobre volje da se ovo oceni kao puna saradnja. Svima je jasno da nakon isporuke skoro čitavog političkog i vojnog vrha nekadašnje zemlje postoji jasna volja da se i preostala dvojica haških optuženika uhapse i isporuče Haškom tribunalu."

Glavna prepreka i dalje je stav Holandije da ne može biti daljih evrointegracija za Srbiju bez Mladića u Hagu. Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić rekao je za naš program da misli da Srbija nije talac haških begunaca:

"Već je talac vlasti koje su dugo vremena oklevale da u punoj meri sarađuju sa Haškim tribunalom. Mislim da smo godinama bili taoci jedne politike koja je polazila od vrlo naivne pretpostavke da će se zapad umoliti, da će mnogo puta ponovljeni zahtev da se se izruče haški begunci u jednom momentu biti zanemaren u korist nekih drugih interesa. Pokazalo se da je zapad vrlo tvrd u svom stavu, ali i zadrtost Holandije danas, i da su procene napravljene pre mnogo godina bile potpuno pogrešne."

Na svu sreću, aktuelna srpska vlada razmišlja sasvim drugačije, tvrdi Radić:

"Pokazala je konkretnu spremnost da sarađuje, ali izručenje Karadžića još uvek nije rešenje ključnog problema – to je hapšenje Mladića. Jer, i kroz istoriju rata i kroz sve ono što se kasnije dešavalo potpuno je jasno da je Mladić bio mnogo više u milosti Beograda od Karadžića."

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji uprkos, kako kaže, većinskom mišljenju da postoji politička volja Beograda sa Hagom, smatra da to nije slučaj:

"Posebno je nerazumljivo kada se ima u vidu da je uhapšen Radovan Karadžić koji je verovatno značajniji zbog onoga šta on simboliše i predstavlja za srpske nacionaliste u čitavom tom projektu. To je u ovom momentu toliko iracionalno da čovek ne može logički da zaključi šta to Srbiju sprečava u pridruživanju Evropi. Deo Vlade verovatno želi da sarađuje sa Haškim tribunalom i krene ka Evropi, ali još uvek postoje značajne snage koje nisu spremne za otvaranje prema Evropi, u policijskim strukturama i među takozvanim tajkunima. Ne postoji spremnost za otvaranje Srbije zato što to podrazumeva mnoge stvari za koje upravo te strukture nisu spremne."

Zato, kaže Sonja Biserko, Srbiji treba dati kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, bez uslovljavanja hapšenjem Mladića:

"Zato što to dodatno urušava situaciju u samoj Srbiji i umanjuje potencijal za tu vrstu tranzicije i reformi koje očekuju Srbiju. Jako je važno da se Vlada zakači za taj proces kako opozicija i oni koji oponiraju toj opciji više ne bi imali argumenata protiv te opcije."

Ipak, uslovi Evrope i dalje ostaju i, između ostalog, zato je važno što pre izruciti haške optuženike. Dušan Ignjatović poručuje da dileme nema, i da će Ratko Mladić biti pred licem pravde čim se za to ukaže prva prilika:

"Ukoliko se nalazi ovde i ukoliko ga naše službe budu locirale, on će biti uhapšen i isporučen – tu nema sumnje. Oni se očigledno vešto skrivaju, ali nemam nikakvih sumnji da će se, ukoliko budu pronađeni, naći u Hagu."

Aleksandar Radić zaključuje da je bez logističke podrške države beguncima mnogo teže, i da je danas šansa da što pre budu uhapšeni daleko veća:

"Mislim da u ovom trenuku ne bi trebalo sumnjati u volju srpskih vlasti da ih pronađu, ali je to sada igra mačke i miša u kojoj će na kraju verovatno država odneti pobedu."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG