Dostupni linkovi

Od pregovora sa Prištinom do apela UN-u


Slobodan Samardžić

Opozicione partije u Srbiji samo su delimično zadovoljne reakcijom vlasti na događaje na severnom Kosovu, pa predlažu više rešenja – od pregovora sa Prištinom do obraćanja Ujedinjenim nacijama. Ipak, svi se slažu da je prioritet smirivanje situacije i spuštanje tenzija kako se ne bi ponovilo vreme u kom su stvari bile van kontrole.

Slobodan Samardžić, bivši ministar za Kosovo i Metohiju u vladi Vojislava Koštunice, izjavio je da nemili događaji u Kosovskoj Mitrovici predstavljaju akte i nagoveštaje albanskog terorizma protiv tamošnjih Srba, koje prate potpuna pasivnost EULEX-a, UNMIK-a i KFOR-a:

"To nisu nikakvi incidenti, to su opasni nagoveštaji nasilnog delovanja ekstremnih Albanaca u pravcu zauzimanja severnog Kosova i proširivanja zakona nezavisnog Kosova i na severni deo - nadam se da Albanci više neće vršiti nasilne akcije. Dakle, samo se nadam, ali strahujem da će do toga ipak dolaziti sve više."

Sa druge strane, Zoran Ostojić, funkcioner Liberalno demokratske partije, izjavio je za naš program da je sadašnja situacija uzrokovana nesposobnošću Beograda da upravlja Kosovom, nestrpljivošću Albanaca da jednostrano proglase nezavisnost, kao i greškama prošle vlade koja je, kako je rekao, praktično nastavila politiku Slobodana Miloševića:

"Dobro je što se to polako relaksira kroz misiju EULEX-a koju su prihvatili i predsednik Tadić i Vlada. Budućnost i Kosova i Srbije jeste u Evropi i Evropskoj uniji, nadam se i želeo bih da Srbija stigne do punopravnog članstva pre Kosova, ali mislim da Srbija mora preuzeti odgovornost za živote ljudi, posebno Srba, a to je moguće samo uz definisanje neke nove politike."

Po mišljenju Ninoslava Krstića, predsednika Foruma za bezbednost i demokratiju, sadašnji problemi izazvani su namerom Albanaca da preuzmu potpunu kontrolu nad severnim Kosovom, što može biti povezano i sa nedavnim hapšenjem bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova na jugu Srbije:

"Dugo sam živeo tamo i znam da oni uvek nastoje da se na neki način osvete za nešto što se desilo legalno. Mislim da su za smirivanje trenutne situacije najpozvaniji KFOR, a zatim i EULEX. Oni naravno računaju da tim delom Kosova mogu da zavladaju preko EULEX-a, ali s obzirom na činjenicu da EULEX deluje pored Rezolucije 1244 i da je statusno neutralan, mislim da to neće uspeti. Veoma je dobro da EULEX zaposedne kompletnu zonu odgovornosti jer ovo sada je u suštini vakuum – ne zna se ko je odgovaran za taj deo Kosova i Metohije."

Stoga, kaže Krstić, Beograd bi trebalo da uputi apel međunarodnoj zajednici:

"Da snage koje su određene od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija preuzmu potpunu odgovornost za događaje na Kosovu i Metohiji."

Međutim, Slobodan Samardžić, koji je funkcioner Demokratske stranke Srbije, smatra da EULEX ne može da reši problem što su, kako kaže, pokazali i poslednji događaji:

"U pitanju je jedna velika zabuna, za vašu informaciju EULEX ni nema zadatak da direktno štiti bilo koga na Kosovu u Metohiji. Ima zapravo zadatak da nadzire rad policije, pravosuđa i carine, ali na nezavisnom Kosovu EULEX nema zadatak da direktno interveniše u sukobima."

Zoran Ostojić slaže se da prva reakcija EULEX-a u kritičnoj situaciji nije bila adekvatna:

"Ali, EULEX je na početku svog mandata i svako ko ga kritikuje ne verujem da želi da kaže kako je UNMIK bio bolji."

Rešenje problema, smatraju u Demokratskoj stranci Srbije, moglo bi da bude da Srbija ojača svoje institucije na Kosovu, i da redovno plaća lokalne organe vlasti:

"Ko plaća javne organe taj ih i kontroliše. Ako plaćanje policajaca i Srba sa Kosova prepustimo Prištini, oni će naravno raditi, ko to bude hteo, pod njihovom komandom, a ista stvar je i sa pravosuđem i carinom."

Takav povratak na staro bio bi kontraproduktivan, kažu u Liberalno demokratskoj partiji, i zaključuju da je najbolje početi dijalog između Beograda i Prištine:

"Razgovore koji će uvažiti realnost da je pedesetak zemalja priznalo Kosovo i realnost da i mi i Kosovo želimo da budemo članica Evropske unije. Dakle, ti razgovori moraju da doprinesu boljem životu ljudi tamo, i Albanaca i Srba."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG