Dostupni linkovi

Za razliku od većine drugih, bogatijih i organiziranijih država sveta, Srbija potpuno nespremna ulazi u godinu koju će obeležiti još snažnija ekonomska kriza. Kako je državni vrh prepustio građane na milost i nemilost krizi?

U Novu godinu ulazi stezanjem kaiša i obuzdavanjem potrošnje. Ko? Premijer Srbije Mirko Cvetković. A od čega će štedeti i gde još da probuši rupicu na kaišu ova sirotinja iz Leskovca?


„2008. je prošla onako, neki blagi užas, a ja mislim da će 2009. još veći užas.“

„Što više veruješ u sebe, teže prolaziš.“

„Toliko prisutna ta finansijska depresija da ćete ostati bez posla, pa vama nije milo za tu narednu godinu.“


Srpska vlast ne bi bila to što jeste da u vladajuće pirotehnike ne ubaci i zavodljive igre privida. Tako u Leskovcu usred krize, umesto pomoći sirotinji, recimo, lokalna vlast:


„Pravi klizalište ispred Doma sindikata i to me jako raduje jer niko ne zna trenutno da kliza u Leskovcu. Međutim, ljudi će se truditi da nauče da klizaju i to gladni!“


Lokalni ministri do pre mesec i po dana izjavljivali su da će svetska kriza zaobići Srbiju, štaviše, da možemo odvući investicije iz razvijenijih ekonomija u recesiji. A onda su peći najvećeg izvoznika u zemlji, smederevskog US Steela stavljene u tihi hod. Tek tada je nekima u Vladi sinulo da kriza ne samo da neće zaobići Srbiju, nego da je već direktno pogađa. Važno je da u uslovima nepredviđene situacije postoje mere za prevladavanje krize, kaže premijer Cvetković. Postoje li te mere? Može li srpska vlast - koja ni u oktobru, ni u novembru, kada je svetska finansijska kriza uveliko tresla svet, nije shvatila da Srbija neće ostati u zavetrini - spremna dočekati udare te krize, koji će tek stići? Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije kaže da je vlast u prethodnih osam godina propustila da dovrši proces tranzicije, da kapitalne reforme ekonomskog sistema nisu izvršene i da ćemo sada, u krizi, zbog toga plaćati ogroman ceh:


„Imamo jednu čudnu situaciju u kojoj smo jednom nogom ostali u prethodnom sistemu, samoupravnog dogovaranja i slično, a drugom nogom smo pokušali da zakoračimo u sistem tržišne privrede, ali nismo u njega potpuno ušli.


Set kriznih ekonomskih, fiskalnih i monetarnih mera, kojima razvijeni svet pogođen krizom nastoji da oživi privredu i tražnju, ne može se primeniti u Srbiji jer bi zbog našeg nakaradnog dosadašnjeg razvoja doživeo bumerang efekat:


„Druge zemlje uglavnom idu na jedan način izlaska iz krize koji je suprotan našem. Naime, svuda je prisutno zalaganje da se eventualno smanji PDV, koji je ponegde 20 posto ili negde i više, da bi se potakla tražnja. Ne kao kod nas što se pokušava, da se tražnja za robama smanji pošto smo mi uvozno zavisni (2,5 puta više uvozimo nego što izvozimo). Kod nas bi to katastrofalno, onda bi još povećali uvoz, pa bi taj debalans mnogo većeg uvoza od izvoza bio još pogubniji za našu privredu.“


I ekonomski analitičar Danijel Cvjetićanin smatra da ćemo sada, usred krize, morati da otplaćujemo ekonomske hipoteke prethodnih vlasti:


„Kreditom dosadašnjih vlada, u poslednjih osam godina, mi ćemo krizu podneti teško. Nismo uradili ono što je trebalo dok je bio prosperitetni period velikog slivanja sredstava u Srbiju i to će se itekako osetiti. Filozofija Vlade – zaduži se, prodaj, potroši, to znači uzimanja kredita u inostranstvu, prodaje domaćih resursa i ogromne potrošnje i državne i privatne – to će se itekako osetiti i ta će potrošnja u narednim godinama morati značajno da se smanji.“


„Nemaju ljudi para“, kažu građani u našoj anketi.


„Možda je ispod polovine prodaja nego što je nekad bilo.

„Nema para.“

„Neko oseća krizu, a neko ne.“


Statistika, naravno, zvuči mnogo melodičnije nego ovi građani. Ona u siromašne broji samo one koji nemaju za hleb ni jedan jedini dan u mesecu. A takvih je, kažu, sada u Srbiji 6,6 odsto, odnosno 500.000. Za razliku od 2003. godine, kada ih je bilo 800.000. Nezavisna sondiranja duplog dna srpskog života izveštavaju, međutim, da je u ovoj zemlji čak 80 odsto stanovništva siromašno, jer upravo toliko njih nema para da živi pristojno.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG