Dostupni linkovi

Na jugu Srbije krenuli su protesti povodom hapšenja devetorice pripadnika bivše OVK koji su optuženi za zločin nad civilnim stanovništvom, pretežno Srba, na Kosovu u Gnjilanu 1999. godine, nakon ulaska NATO trupa. Da li će akcija hapšenja izazvati dodatne tenzije u ovom delu Srbije u kome su zaustavljeni oružani sukobi 2001. godine?

"Mislim da su s ovim počeli da čačkaju uspavanog lava - dobro bi bilo da ga slučajno ne ubodu."

Da li je ovo što smo čuli i što je izrekao jedan od učesnika protesta u Preševu pretnja ili samo zebnja - nije toliko bitno. Može da bude i jedno i drugo, pravo pitanje je da li je zaista jug Srbije opasan lav čiji je san neko prekinuo? Šta se zamera akciji policije koja, kako je i danas izjavio ministar policije Ivica Dačić, ima ozbiljne dokaze da je pohapšena grupa Albanaca učinila strašne zločine nad srpskim civilima:

"Jedno je sigurno, dokazi za ove tvrdnje postoje, a to su dokazi svedoka, tela koja su nađena u Gnjilanu i zapisnici UNMIK-a. Budite uvereni da ovako komplikovana akcija nikada ne bi bila sprovedena da za nju ne postoje dokazi i svedoci. Nije na meni da o tome pričam, o tome bi trebalo da priča Tužilaštvo, ali svedoci postoje čak i među počiniocima tih dela."

Beljzim Kamberi iz Odbora za ljudska prava na jugu Srbije kaže da je akcija ličila na hvatanje u najmanju ruku Bin Ladena:

"Mnogo vozila, spektakularna akcija... Mislim da je sve to bilo preterano i to daje nam indikaciju da cela akcija ima političku pozadinu."

Zašto je hapšenje grupe ljudi zbog sumnji da su počinili zločin nad civilnim stanovništvom izazvalo negodovanje dela albanske javnosti na jugu Srbije? Čujte mišljenje dvojice aktivista za ljudska prava Beljzima Kamberija iz Preševa i Andreja Nosova iz Beograda:

"Prvi razlog je klasičan balkanski, niko ne veruje da je neko od pripadnika njegovog naroda počinio zločine, a tome doprinosi i to što u tim zajednicama niko nije učinio dovoljno za suočavanje sa sopstvenim zločinima. Druga stvar je nepoverenje Albanaca prema srpskom pravosuđu, juče na protestu, kako sam čuo, iznesen je zahtev da taj proces na uvid uzme Haški tribunal."

"Ovde se radi o jednom, čini mi se, kontinuiranom pritisku na albansku zajednicu od strane Beograda. Kada u Preševu sedite u nekom kafiću i pijete kafu, možete da vidite pripadnike Žandarmerije i drugih formacija kako oklopnim vozilima i sa onim maskama na glavama prolaze gradom. Dakle, ta atmosfera straha, odnosno nepoverenje koje vlada između lokalnog stanovništva i pripadnika Žandarmerije, sigurno je imala veliki uticaj i na reakciju na ova hapšenja."

Nenad Đurđević, direktor u vladinom Koordinacionom telu za Jug Srbije smatra da hapšenja neće izazvati veće potrese:

"Mislim da destabilizacija nikome nije potrebna, Vlada Republike Srbije ni na koji način neće doprinositi, niti doprinosi, bilo kakvoj destabilizaciji."

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam, vladine organizacije koja ima kontakte sa Albancima na jugu Srbije, ne sumnja da je policijska akcija usledila nakon što je Tužilaštvo prikupilo ozbiljne dokaze protiv optuženih:

"Verujem da su policija i Tužilaštvo imali čvrste argumente za hapšenje tih ljudi i da nema razloga za pravljenje protesta. I ovaj protest, videlo se, nije bio tako brojan, nije bilo previše ljudi."

Međutim, dodaje Popov, još od vremena pobune Albanaca na jugu Srbije sporazumno okončane 2001. godine, međunacionalno poverenje je krhko, teško se uspostavlja, pogotovo s obzirom na otvoreni problem Kosova:

"Oni se osećaju zapostavljenim, poslednjih godina nije posvećivano dovoljno pažnje ni razvoju, pre svega privrede, otvaranju novih radnih mesta, ali ni otvaranju kapaciteta za školovanje kako njihova deca ne bi morala da se školuju u Prištini jer posle imaju problem sa priznavanjem tih diploma."

Nedavna žestoka polemika u Parlamentu između vladinog ministra zaduženog za jug Srbije Milana Markovića i jedinog albanskog poslanika u parlamentu Srbije Rize Halimija povodom budžeta, nije baš primer koji bi mogao da potvrdi da je Vlada svesna delikatnosti situacije u tom delu Srbije i da shodno tome adekvatno nastupa. Ipak, Nenad Đurđević iz vladinog Koordonacionog tela iznosi činjenice o tome da je vlast preduzela korake da najbolnije probleme Albanaca na jugu Srbije, reši:

"Ići ćemo na otvaranje fakulteta i na srpskom i na albanskom jeziku. Smatramo da moramo pružiti što više šansi mladim ljudima kako bi oni svoju budućnost i perspektivu mogli da traže u okviru Republike Srbije."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG