Pariz je tokom predsedavanja EU u drugoj polovini 2008. godine, pored izazova u ostvarivanju zacrtanih prioriteta predsedavanja, morao da se pozabavi odbacivanjem Lisabonskog ugovora na referendumu u Irskoj, rusko-gruzijskim sukobom u Južnoj Osetiji i svetskom ekonomskom krizom.
Najveći izazov na unutrašnjem planu EU za francusko predsedavanje, koje se završava 31. decembra, bilo je odbacivanje Lisabonskog ugovora na referendumu u Irskoj. Irsko "ne" je odložilo primenu tog sporazuma, koji je trebalo da stupi na snagu 1. januara 2009. godine, pošto ga ratifikuje svih 27 članica, i ponovo blokiralo reformu institucija EU, koja je nužna za dalje proširenje Unije.
Pariz je stavio do znanja da zastoj u reformi institucija EU nije ugrozio evropsku integraciju zapadnog Balkana, jer je reč o nepovratnom procesu, za koji je potrebno vreme, pošto se zasniva na ispunjavanju neophodnih uslova koji su od uvek bili isti za sve. Francuska je uložila napore i diskretno radila na pitanju Lisabosnkog sporazuma sa Irskom i drugim članicama EU da bi na samitu Unije 11. i 12. decembra konačno bili predstavljeni rezultati dogovora koji bi trebalo da omogući da Irci na narednom referendumu podrže taj sporazum.
Brisel je odlučio da izađe u susret ključnim zahtevima Irske koja se zauzvrat obavezala da će pre oktobra sledeće godine raspisati novi referendum o tom sporazumu. Na spoljnom planu, Francuska se, ubrzo po izbijanju sukoba u Južnoj Osetiji u avgustu, uključila u posredovanje između Rusije i Gruzije kako bi se izbeglo produbljivanje sukoba. Tada je uz francusko posredovanje izdejstvovan prekid vatre i delimično povlačenje snaga na prvobitne položaje i pokretanje pregovora o statusu gruzijskih oblasti koje su proglasile nezavisnost.
Najveći šok - ekonomska kriza
Najveći šok je, međutim, predstavljala svetska ekonomska kriza, a Francuska je nastojala da organizuje koordinisani odgovor međunarodnih faktora. Na unutrašnjem planu EU napravljena su dva plana - za koordinaciju akcija i zaustavljanje finansijske krize i plan o izdvajanju 200 milijardi evra za ekonomski oporavak.
Francuska diplomatija je, prema rečima francuskog ambasadora u Srbiji žan-Fransoa Terala, bila angažovana i to često diskretno na tri pitanja koja se tiču Srbije. To su postizanje kompromisa oko Euleksa, usvajanje srpske inicijatvie u Generalnoj skupštini UN o izjašnjavanju Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova, i odmrzavanje prelaznog sporazuma sa Srbijom. U prva dva slučaja Francuska je zadovoljna uspehom svoje diplomatije, posebno time što je prilikom izjašnjavanja u Generalnoj skupštini UN izbegnut razdor među članicama UN i konfrontacija Srbije i zapadnih partnera.
Tokom francuskog predsedavanja postignut je i dogovor o razmeštanju misije Euleks na Kosovu, uz odobrenje Saveta bezbednosti UN i statusnu neutralnost. U slučaju odmrzavanja prelaznog sporazuma EU sa Srbijom, Francuska je, međutim, bila malo razočarana, jer je na tome, kako je naveo Teral, mnogo radila.
Iako većina članica EU smatra da je Srbija od formiranja nove vlade ostvarila zadvoljavajući napredak u saradnji s Haškim tribunalom, tokom francuskog predsedavanja nije došlo do očekivanog odmrzavanja sporazuma sa Srbijom zbog insistiranja Holandije na hapšenju haškog optuženika Ratka Mladića.
Pod francuskim predsedavanjem usvojen je 15. oktobra i pakt o imigrantima i azilu koji definiše uključivanje tog pitanja u osnovne politike EU.
Na planu poljoprivrede, kao oblasti koja raspolaže najvećim sredstvima iz budžeta EU, u novembru je postignut dogovor o nizu mera u cilju bolje integracije politike zaštite životne sredine i povećanja kapacteta proizvodnje, koji su ranijih godina bili namerno smanjivani zbog prevelike proizvodnje.
U uspehe šestomesečnog predsedavanja EU, Francuska će zabeležiti i pokretanje, na njeno zalaganje, Unije za Mediteran koja treba da doprinese jačanju odnosa članica EU i sredozemnih zemalja.
(Izvor: Beta)
Najveći izazov na unutrašnjem planu EU za francusko predsedavanje, koje se završava 31. decembra, bilo je odbacivanje Lisabonskog ugovora na referendumu u Irskoj. Irsko "ne" je odložilo primenu tog sporazuma, koji je trebalo da stupi na snagu 1. januara 2009. godine, pošto ga ratifikuje svih 27 članica, i ponovo blokiralo reformu institucija EU, koja je nužna za dalje proširenje Unije.
Pariz je stavio do znanja da zastoj u reformi institucija EU nije ugrozio evropsku integraciju zapadnog Balkana, jer je reč o nepovratnom procesu, za koji je potrebno vreme, pošto se zasniva na ispunjavanju neophodnih uslova koji su od uvek bili isti za sve. Francuska je uložila napore i diskretno radila na pitanju Lisabosnkog sporazuma sa Irskom i drugim članicama EU da bi na samitu Unije 11. i 12. decembra konačno bili predstavljeni rezultati dogovora koji bi trebalo da omogući da Irci na narednom referendumu podrže taj sporazum.
Brisel je odlučio da izađe u susret ključnim zahtevima Irske koja se zauzvrat obavezala da će pre oktobra sledeće godine raspisati novi referendum o tom sporazumu. Na spoljnom planu, Francuska se, ubrzo po izbijanju sukoba u Južnoj Osetiji u avgustu, uključila u posredovanje između Rusije i Gruzije kako bi se izbeglo produbljivanje sukoba. Tada je uz francusko posredovanje izdejstvovan prekid vatre i delimično povlačenje snaga na prvobitne položaje i pokretanje pregovora o statusu gruzijskih oblasti koje su proglasile nezavisnost.
Najveći šok - ekonomska kriza
Najveći šok je, međutim, predstavljala svetska ekonomska kriza, a Francuska je nastojala da organizuje koordinisani odgovor međunarodnih faktora. Na unutrašnjem planu EU napravljena su dva plana - za koordinaciju akcija i zaustavljanje finansijske krize i plan o izdvajanju 200 milijardi evra za ekonomski oporavak.
Francuska diplomatija je, prema rečima francuskog ambasadora u Srbiji žan-Fransoa Terala, bila angažovana i to često diskretno na tri pitanja koja se tiču Srbije. To su postizanje kompromisa oko Euleksa, usvajanje srpske inicijatvie u Generalnoj skupštini UN o izjašnjavanju Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova, i odmrzavanje prelaznog sporazuma sa Srbijom. U prva dva slučaja Francuska je zadovoljna uspehom svoje diplomatije, posebno time što je prilikom izjašnjavanja u Generalnoj skupštini UN izbegnut razdor među članicama UN i konfrontacija Srbije i zapadnih partnera.
Tokom francuskog predsedavanja postignut je i dogovor o razmeštanju misije Euleks na Kosovu, uz odobrenje Saveta bezbednosti UN i statusnu neutralnost. U slučaju odmrzavanja prelaznog sporazuma EU sa Srbijom, Francuska je, međutim, bila malo razočarana, jer je na tome, kako je naveo Teral, mnogo radila.
Iako većina članica EU smatra da je Srbija od formiranja nove vlade ostvarila zadvoljavajući napredak u saradnji s Haškim tribunalom, tokom francuskog predsedavanja nije došlo do očekivanog odmrzavanja sporazuma sa Srbijom zbog insistiranja Holandije na hapšenju haškog optuženika Ratka Mladića.
Pod francuskim predsedavanjem usvojen je 15. oktobra i pakt o imigrantima i azilu koji definiše uključivanje tog pitanja u osnovne politike EU.
Na planu poljoprivrede, kao oblasti koja raspolaže najvećim sredstvima iz budžeta EU, u novembru je postignut dogovor o nizu mera u cilju bolje integracije politike zaštite životne sredine i povećanja kapacteta proizvodnje, koji su ranijih godina bili namerno smanjivani zbog prevelike proizvodnje.
U uspehe šestomesečnog predsedavanja EU, Francuska će zabeležiti i pokretanje, na njeno zalaganje, Unije za Mediteran koja treba da doprinese jačanju odnosa članica EU i sredozemnih zemalja.
(Izvor: Beta)
