Dostupni linkovi

U Bosni i Hercegovini postoji oko 9.000 nevladinih organizacija. Od tog broja tek stotinjak je aktivno, iako je u prošloj godini iz budžeta institucija na svim nivoima za njihov rad, ili nerad, izdvojeno više od 130 miliona konvertibilnih maraka.

Bosna i Hercegovina je zemlja sa preko 9.000 registrovanih nevladinih organizacija. Mali procenat, ili samo par stotina njih je aktivno. Uglavnom rade na lokalnom nivou. Finansiraju se iz domaćih budžeta ili pomoću stranih donatora. Osim izgradnje civilnog društva, nevladin sektor u BiH bavi se raznovrsnim djelatnostima - od udruženja ljubitelja zlatnih ribica, do tvrdo orijentisanih nacionalističkih grupa.


Žarko Papić, iz Nezavisnog biroa za humanitarna pitanja, o nevladinom sektoru u BiH kaže:


„Vi imate nevladine organizacije u Bosni i Hercegovini koje nikakve veze sa suštinom civilnog društva nemaju. Vi imate, da li se zovu Obraz ili Odraz, više i ne znam, govorim o nekoliko nevladinih organizacija u Republici Srpskoj koje su ekstremno nacionalističke. One jesu registrovane kao nevladina organizacija i vi ne možete da ih ne tretirate tako, ali one nemaju veze sa onim što je suština civilnog društva.“


Prema istraživanju Nezavisnog biroa za humanitarna pitanja, iz domaćih budžeta u prošloj godini izdvojeno je oko 107 miliona konvertibilnih maraka za nevladin sektor. Strani donatori prošle godine bili su manje darežljivi. Za nevladine organizacije izdvojili su sumu od 25 miliona maraka. Žarko Papić napominje da je stranih donacija sve manje, pa je održivost brojnih nevladinih organizacija u BiH upitna:


„Naravno da se nevladin sektor, koji se do sada razvijao u najvećoj mjeri uz podršku stranih donatora, suočava sa velikim problemima. Prvo održivost - kako ostati na nogama kada prestanu donacije? Uostalom, dio uzroka zašto je velika brojka neaktivnih, tek registrovanih organizacija pokazuje suštinu problema. S druge strane, veliki broj nevladinih organizacija nije, nažalost, u stanju da se fokusira na neku oblast nego je vrlo često donos driver - kakav vaam se projekat trefi, u tom pravcu radite. Dakle, ima ozbiljnih problema.“


U jeku nastanka nevladinog sektora u BiH nastala je i ekspanzija tzv. ženskih organizacija. Najviše rade na sprečavanju kršenja ženskih prava, nasilja u porodici i stvaranju sigurnih kuća. Fiza Dautović, iz nevladine organizacije Žene ženama, navodi da je pored finansiranja veliki problem neozbiljnost političkih krugova za sarađivanje sa nevladinim sektorom oko bilo kojih pitanja:


„Vlasti ko vlasti. Kad prepoznaju potrebu, naročito pred izbore su, naravno, vrlo spremni i otvoreni za saradnju. Znači, tamo gdje oni prepoznaju da resursi organizacije mogu biti iskorišteni u kreiranju njihove politike, vrlo su susretljivi.“


Žarko Papić o odnosu vlasti prema nevladinim organizacijama u BiH kaže:


„Po prirodi vlast koja nije u zemlji sa demokratskim tradicijama je da baš i ne sluša civilno društvo. Naravno, najveći deo odgovornosti je na njihovoj strani, ali nije mali deo odgovornosti i na strani nevladinog, ili civilnog sektora koji vrlo često ne zna da artikulišu sopstveni uticaj i zaustavlja se na uopštenim saopštenjima. Dakle, nedostaje neka vrsta konkretizacije čak u u tom smislu reči – podržavamo a, b ili d, a ne samo s vremena na vreme štancanje uopštenih saopštenja koje bi potisali - sva su zdravorazumska.“


Centar civilnih inicijativa je nevladina organizacija koja radi više od deset godina. Izdvojili su se po borbi za izgradnju civilnog društva u BiH. Finansiraju se preko Evropskog fonda za nevladin sektor. Adis Arapović, iz Centra civilnih inicijativa, smatra da za nevladine organizacije nije rješenje biti korisnik budžetskih fondova ili stranih donacija:


„Još uvijek u našoj zemlji postoji pritisak da onaj ko daje novac diktira pravila. Nenormalno je da su nevladine organizacije korisnice budžeta i da ih se zbog toga na bilo koji način ucjenjuje, da im se diktira program rada i govori šta će pisati i na koji način djelovati.“


U Centru civilnih inicijativa predlažu i rješenje problema finansiranja nevladinog sektora u BiH. Ideja, koja dobro funkcioniše u Evropi je da građani i kompanije budu najveći finansijeri nevladinog sektora. Adis Arapović navodi da bi takvim finansiranjem firme imale poreske olakšice i novac bi davale onim nevladinim organizacijama za koje procjene da rade u najboljem interesu za građane zemlje:


„Budućnost i perspektiva razvoja i opstajanja nevladinog sektora u našoj zemlji je u blagoj izmjeni fiskalnog sistema i omogućavanju filantropije, i pojedincima i kompanijama da dio svog novca, ili poreza, usmjere za svrhe za koje oni smatraju da su od javnog interesa.“


Na kraju priče, ne smijemo zaboraviti ni ulogu stranih zemalja u stvaranju nevladinog sektora u BiH. O količini novca koja je od kraja rata ušla u BiH posredstvom međunarodnih organizacija, ne želi niko da priča. Činjenica je da je umjesto građana međunarodna zajednica preuzela i novac i odgovornost za razvoj civilnog društva. Rezultati su poznati. Napredak postoji, ali je takav da s njim niko nije i ne smije biti zadovoljan.

XS
SM
MD
LG