Dostupni linkovi

Klevetanje političara više nije kažnjivo


Palata pravde u Beogradu

Uvredljive i šokantne izjave o političarima i poznatim osobama, kako prenosi list "Politika", neće biti predmet krivičnih postupaka, jer je tako odlučio Vrhovni sud Srbije.

Ako je suditi po navodima lista "Politika", javne ličnosti u Srbiji moraće da pokažu više tolerancije prema kritici javnosti i medija, čak i kada one zadiru u privatni život.


Prenoseći pravno shvatanje Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, list piše da "vrednosni sudovi o javnim ličnostima ne bi trebalo da potpadaju pod odredbe krivičnog zakonodavstva jer intervencija u takvim slučajevima nije neophodna u demokratskom društvu".


I dok se pravni eksperti uzdržavaju od komentara, dok ne steknu potpuni uvid u stav Vrhovnog suda, predstavnici političkih partija, uglavnom, sa skepsom gledaju na preporuku suda da, po uzoru na evropske standarde, klevetanje političara više ne bude kažnjivo. Suzana Grubješić, G17 plus:


"Plašim se zato što će svako moći bukvalno svašta da kaže nekome. Ako je to cilj i ako je to demokratija, onda su mene pogrešno učili u porodici, školi i na fakultetu."


S obzirom da se radi o jednom principu koji je opšte prihvaćen u demokratskim društvima, a da je ovdašnje društvo pokazalo nedovoljan senzibilitet prema primeni takvih standarda i principa, profesor na Fakultetu političkih nauka Rade Veljanovski iznenađen je ovom vešću. Ali s druge strane, ipak, napominje:


"S obzirom da znam kako Vrhovni sud i gospođa Vida Škero razmišlja o demokratizaciji ukupnih odnosa, pre svega pravnog sistema, ovo je očekivano."


Veljanovski podseća da u srpskom zakonodavstvu, već nekoliko godina, postoje odredbe koje su u skladu sa ovim stavom - kao npr. član 9 Zakona o javnom informisanju - koji upravo govori o tome da su nosioci javnih funkcija manje zaštićeni nego ostali građani:


"To je iskustvo demokratskog sveta, da ljudi koji su na javnim funkcijama, a čiji je to slobodni izbor, dakle ne moraju da budu, s obzirom da oni mnogo više odlučuju o važnim pitanjima iz života od svih ostalih građana, moraju da budu spremni da podnesu veći teret javne pažnje, pažnje medija i komentarisanje njihovih gestova, i budu uzdržani od reakcija ako mediji nekada, možda, malo i preteraju u tome. Jer, oni su manje zaštićeni u javnoj komunikaciji od svih ostalih građana."


Političke elite različito reaguju na mogućnost da budu oklevetani, bez ozbiljnijih posledica po onoga koji to čini. I dok je ministar odbrane Dragan Šutanovac bio zatečen ovom vešću:


"Pojma nemam, moraću da spremim pa ću vam reći."


Esad Džudžević sa Liste za Sandžak podržava stav Vrhovnog suda:


"Čini mi se da je motiv odluke Vrhovnog suda da se političarima na neki način skrene pažnju da kao javne ličnosti nemaju prava da se ponašaju kao, da tako kažem, obični smrtnici već da moraju da vode računa kako se ponašaju, oblače, govore, obraćaju itd. U tom smislu, za mene je to jedno potpuno prihvatljivo pravno tumačenje Vrhovnog suda."


S druge strane, Suzana Grubješić iz G17 plus, čiji je stranački lider Mlađan Dinkić više puta tužio neke tabloide zbog klevete, prilično je skeptična prema ovom stavu:


"To samo dodatno otvara prostor, barem ovde u Skupštini, za iznošenje najcrnjih laži, uvreda i svega ostalog čega smo se naslušali poslednjih godina. Mislim da to nije dobra odluka, da bi javne ličnosti trebalo da budu spremne i na kritiku i na preispitivanje imovine i svih svojih poteza, ali da ne smeju da budu izvrgnute uvredama i linču jer su, ipak, svojim statusom javne ličnosti zaslužile da mogu, makar, normalno da obavljaju posao za koji su plaćeni."


Aleksandar Vlahović iz Demokratske stranke smatra da bi sasvim bilo prirodno očekivati da ljudi koji se bave javnim poslom moraju da imaju preko potreban nivo opšte kulture, ali napominje da ovdašnja realnost ne potvrđuje takva očekivanja:


"Neopravdano je da svakodnevno čujete gomilu uvredljivih reči koje dolaze sa govornice Parlamenta. Zatim, neodgovorno pisanje pojedinih medija, lažne optužbe, koje itekako ugrožava elementarna ljudska prava osoba koje se nalaze na javnim funkcijama. Bojim se da će to, kao i mnoge druge tekovine demokratije, kod nas biti zloupotrebljeno od strane onih koji jednostavno ne mogu da zamisle taj kulturni milje koji potreban da bi jedna takva institucija mogla da se primenjuje kod nas."


Rade Veljanovski ne isključuje mogućnost zloupotrebe slobode izražavanja jer, kako kaže, ima osećaj da i nosioci javnih funkcija i mediji, s druge strane, često ne umeju na nađu pravu meru:


"Interesovanje za javne ličnosti je logično, ali to ne mora i ne sme da znači da novinar ima prava da piše šta hoće. Trebalo bi da imaju prava da, kako to piše i u mnogim evropskim dokumentima, javnosti donesu samo onu informaciju za koju postoji opravdano interesovanje te iste javnosti."

XS
SM
MD
LG