Dostupni linkovi

Bez Đinđića u ediciji srpske moderne istorije


Zoran Đinđić

Projekat “Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju” obustavljen je nakon oštrih kritika stručne i široke javnosti na izbor ličnosti koje će se naći u ediciji. Na spisku Službenog glasnika izostalo je ime prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića, ali ne i ime tvorca režima čija je žrtva - Slobodana Miloševića.

Nakon što je premijera Zorana Đinđića izbrisao iz moderne srpske istorije, direktor i glavni urednik Službenog glasnika Slobodan Gavrilović nije imao drugog izbora nego da stopira svoj novi projekat. Ovaj idejni tvorac edicije “Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju”, saopštio je da uvažava stručne kritike, te da je “posle detaljnih i ozbiljnih priprema doneo odluku da se projekat za sada obustavi”.


A kritike stručne javnosti, nakon što se u medijima pojavio spisak bez čoveka sa kojim je, po mnogima, počela nova srpska istorija, bile su žestoke. Predsednica stručnog saveta, koja je trebalo da ocenjuje prispele biografije, Dubravka Stojanović odmah je podnela ostavku, a istoričarka Ljubinka Trgovčević za naš program kaže da ljudi koji su osmislili projekat nisu razmišljali, a činjenica da su u novinama objavili oglas za biografije govori o njegovoj neozbiljnosti:


“Prvo, ozbiljan naučnik ima druga posla i neće se prijavljivati na konkurs, to je besmisleno. Ovo je data prilika raznim amaterima da nešto napišu. Iz toga se naravno nikakve naučne i ozbiljne biografije ne mogu dobiti.”


Na spisku koje su ličnosti, po mišljenju direktora Službenog glasnika, obeležile modernu srpsku istoriju, trebalo je, pored ostalih da se nađu tvorac režima koji je ratovima, sankcijama i bedom obeležio devedesete - Slobodan Milošević, ali i njegova žrtva, nekadašnji predsednik Predsedništva Srbije Ivan Stambolić. Ne, međutim, i premijer Zoran Đinđić. Pojedini članovi komisije Službenog glasnika upinjali su se do poslednjeg momenta da iznesu opravdanja za ovakav propust. Istoričar Predrag Marković:

"To je tek početak jednog procesa pravljenja te liste.”


RSE: Na početku procesa se našao Slobodan Milošević, ali ne i Zoran Đinđić.


Marković: Pa možda su mislili o kome nema biografija, recimo. O Đinđiću ima dve, tri knjige već biografske.


Kulturolog Zorica Tomić:

“Spisak nije konačan i on će biti proširivan, zahtevaće, naravno, mnoštvo izmena, dopuna…”


RSE: Zbog čega baš premijer Đinđić čeka izmene i dopune?


Tomić: Ne mora on da čeka, nego prosto spisak nije konačan. Naravno da je Đinđić najznačajnija figura naše novije istorije i u tom smislu zahteva poseban tretman i posebnu pažnju.


Da ovakva obrazloženja ne stoje, svedoči odluka o obustavi projekta. Veći deo stručne, ali i šire javnosti bio je šokiran. Jedan od Đinđićevih najbližih saradnika Žarko Korać:


“Žalosno je da je tek pod pritiskom javnosti izgleda Slobodan Gavrilović odustao od tog projekta, ali to pokazuje da se nedoučeni ljudi stavljaju da vode javna preduzeća. U svakom slučaju, to je nečuveni skandal jer Zoran Đinđić jeste obeležio XX vek srpske istorije, pre svega kao jedan od vođa Demokratske opozicije Srbije. Znači, čovek koji je deset godina učestvovao u toj borbi, čovek koji je na kraju bio neprikosnoveni lider DOS-a, i čovek koji je postao prvi demokratski izabran premijer u Srbiji posle Drugog svetskog rata.”


Uz ovo, istoričarka Ljubinka Trgovčević ukazuje:


“Ono što je on započeo, to nije završeno. Reč je o nečemu što je još uvek u procesu, tako da i zbog toga treba ponovo razmisliti zašto on nije unet u tu moguću srpsku istoriju po ličnostima.”


Zoran Đinđić izabran je za premijera Srbije u januaru 2001. godine. Ostao je upamćen kao pragmatičan, energičan i harizmatičan lider:


“Ne pitam da li ću da spavam, ne pitam da li ću tri puta dnevno da jedem ako imam 30 godina… Nema subota, nedelja, praznici. Ako hoćete da postignete neki veliki cilj, nema ono - ima 170 slava u Srbiji godišnje.”

“Čitam u novinama, kao premijer ima problem, hiper je aktivan, pa sa stanovišta puža, i kornjača je hiperaktivna.”

“Jedno ljudsko biće je jedan od 40 hiljada spermatozoida, taj jedan je uspeo, znači vi ste šampioni. Svako ko se rodio pobednik!”


Ubili su ga 12. marta 2003., ispred zgrade Vlade Srbije, pripadnici Miloševićeve JSO.


“…gledajte u budućnost, i tamo ćemo se sastati vi i ja, pošto ja imam nameru da još živim u budućnosti…”

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG