Dostupni linkovi

Internet je odavno postao nezaobilazno sredstvo komunikacije. Osim dobijanja informacija, preko njega se ljudi širom sveta ostvaruju poznanstva, koja ponekad rezultiraju i brakom. Stručnjaci međutim upozoravaju da u takvoj vrsti komunikaciji nema prisnosti, stiče se površna, pa samim tim i često pogrešna predstava o nekoj osobi. Što se više ljudi upoznaju, sve su zapravo otuđeniji. Ipak, Internet je postao naš prozor u svet, neophodno sredstvo komuniciranja, nerazdvojni saputnik u traganju za novim, nepoznatim.

Mladi u Srbiji sve više, kao uostalom u svetu, koriste različite mreže za kontakte. Komunikacija je ograničena na poznate osobe i odgovarajuće teme, pokazala je naša anketa. Pripremio Radovan Borović:

Iako su se društvene mreže pojavile još krajem devedesetih, tek pre neku godinu počinje njihov značajniji proboj u Srbiji. Mladi se danas hvale time ko koliko ima prijatelja na listi. Svi već naravno znaju za FaceBook, MySpace, LinkedIn i slične društvene mreže na Internetu, koje su već uveliko postale trend i nezaobilazna svakodnevica. U anketi među Beograđanima, to smo i potvrdili:

„Imam mnogo Internet prijatelja. Radi se o vidu zabave i komunikaciji s ljudima s kojima nemam neki lični kontakt. Ali u mom slučaju ne dolazi do distanciranja od civilizacije, imam mnogo ljudi oko sebe. Ali, slažem se, generalno, ljudi su opterećeni time. Jako im je bitno šta piše na MySpace-u.“

„Putem Interneta održavam kontakt s ljudima koje već poznajem. Na neke nove ljude manje obraćam pažnju. Sa otuđenošću se nisam susreo, mada mogu i kod sebe da primetim da sve više vremena provodim na FaceBook-u.“

„Ne upuštam se u takve vrste poznanstava. To mi deluje vrlo veštački. Možda samo nekakvo dopisivanje, ali ništa više od toga. Više volim kada je neko pored mene, kada mogu da posmatram mimiku lica…“

Internet društvene mreže su servisi čija je osnovna namena povezivanje i komunikacija članova koji međusobno dele spektar istih tema. Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta podseća da je internet pre svaga komunikaciona mreža, koju ljudi koriste na razne načine:

„Imate specijalizovane sajtove. Imate, recimo, sajtove koje koriste ljudi iz dijaspore. Ljudi koji, recimo, žive u Beču naprave neki svoj forum, pa se tu okupljaju. Naši ljudi u Čikagu takođe imaju neke forume, na srpskom, na bosanskom, na hrvatskom. Ima toliko različitih oblika i toliko različitih načina komunikacije.“

Nagli i brzi razvoj komunikacije, kao osnove današnje razmene informacija, postavilo i pitanje razvoja interakcija među korisnicima društvene mreže. Profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Miroljub Radojković kaže za naš program da su društvene grupe vrsta komunikacije u kojoj je gubitak ljudske prisutnosti sve izraženiji:

„Ja ličnu ne volim tu vrstu komuniciranja. Nagovorili su me da izađem na mrežu, ali se vrlo retko javljam. Ne želim da učestvujem u toj vrsti komunikacije, zato što mi se čini da je to vrsta komunikacije u kojoj se, ne bih rekao dešava otuđenje, nego se zasigurno dešava gubitak ljudske prisutnosti. Ja volim da vidim uživo, pa čak, ako hoćete i da dodirnem ili da omirišem onog s kojim komuniciram.“

Slobodan Marković, iz Centra za razvoj Interneta:



„Nekima to deluje kao otuđenost, nekima ne deluje. Ja smatram da je to odličan način komunikacije. Ako možemo, s nekim s kim inače nemamo mogućnost da pričamo, da uspostavimo komunikaciju preko Interneta, onda je to super. S ljudima s kojima radimo, s kojima smo svaki dan u kontaktu, sa njima se i ovako i onako viđamo. Naravno, postoje ljudi koji su previše u tome, kojima to postane zamena za sve ostalo; to je onda vrsta zavislosti kao i svaka druga.“

Potencijal društvenih mreža sve se više smatra kao načinom novog regrutovanja potencijalnih konzumenata određenih ideja ili proizvoda:


„Uglavnom prihvatam. Osim ako nekog već znam i privatno ga ne volim, onda taj kontakt na FaceBook-u ne prihvatim za prijatelja.“

„Imam dosta rođaka u inostranstvu, u Australiji i Americi, i prvenstveno s njima kontaktiram. Takođe i sa društvom.“

„Ja se bavim muzikom i na taj način stupam u kontakt s ljudima koji se bave muzikom, iz Hrvatske, iz Bosne… ali i s ljudima iz Amerike, Kanade… Evo zanimljiv primer, ima jedan dečko koji živi u Kanadi i kojeg nikada lično nisam upoznao, ali dosta radimo zajedno muziku. On snimi tamo i pošalje meni preko FaceBook-a, ja snimim ovde i pošaljem njemu.“

Društvene grupe na Internetu, zaključuje profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković, predstavljaju neku vrstu dodatne alatke za kontakt, bez većih komunikacijskih pomaka, barem u ovom trenutku:

„Ako bismo se povodili za sloganom koji koristi Nokia: ,Connecting people, onda je najdruštveniji onaj koji kupi najviše Nokia telefona. Ljudi se tu zaista ne poznaju i ne prepoznaju. Nije toliko zabrinjavajuća činjenica da se može menjati identitet ili ukrasti identitet, već činjenica – šta će oni činiti ako se slučajno sretnu uživo? Mislim da tada često nastaju zbunjenosti, razočarenja, pa rekao bih i neka vrsta nepristajanja na komunikaciju, jer neko drugome ne mora da bude tako simpatičan kao što mu se činio na fotografiji ili seriji fotografija u socijalnoj mreži. To je možda jedna pomoćna alatka da mladi ljudi, osim preko SMS poruka, održavaju kontakt i u tom smislu to, kao neki mešenger aparat, može da ispuni svoju svrhu. Ali, bilo kakvi drugi kontakti ili poznanstva preko socijalne mreže se ne mogu očekivati, niti ih vidim, niti ih predviđam.“

* * * * *


I u Bosni i Hercegovini je sve rasprostranjenija komunikacija preko Interneta. Ipak, kako kaže glumac Zijah Sokolović, treba ostaviti i prostor za neposredni kontakt među ljudima koji je nezamenljiv. Pripremio Ivan Katavić:

U Bosni i Hercegovini sve je veći broj korisnika web stranica koje omogućavaju Internet komunikaciju među ljudima. Najpopularnija je FaceBook. Međutim, mnogo se koriste i Skype, Messinger, te brojni forumi. Koliko ovakav vid komunikacije može doprinijeti povezivanju ljudi na prostoru Balkana, pitali smo građane:

„Puno. Pogotovo nakon ratnih zbivanja. Ali i sve zemlje bivše Jugoslavije su u istoj situaciji. Mladi su u istoj situaciji.“

„Jeste dobar, ali mislim da su Bosna i Hercegovina i Balkan uopšte područje koje najmanje koristi Internet.“

„Možeš naletjeti na nekog dobrog čovjeka s kojim ćeš se sutra naći i popiti kafu u Zagrebu, Beogradu i tako dalje. Sve je relativno.“

„Nekada takva poznanstva pomažu i pri zapošljavanju, sklapaju se nova prijateljstva, pa čak i brakovi i tako dalje.“

„Za mene je to gubljenje vremena.“

Pored običnih ljudi, ovakve stranice koristi i velik broj javnih osoba u BiH, kao što su pjevači, glumci, umjetnici, pa čak i političari. Nekadašnja ministrica u Vladi Republike Srpske, Svetlana Cenić, kaže da je veliki zaljubljenik ovakvog načina komuniciranja:

„Na taj način sam imala priliku da upoznam dosta sjajnog mladog svijeta iz čitave BiH, i ne samo iz BiH, da s njima razmjenjujem mišljenja, da saznam šta misle… Zaljubljenik sam u te tehnologije, i u Skype i FaceBook, u sve što ubrzava povezivanje, što omogućava kontakte među ljudima.“

Ovakve Internet stranice također okupljaju istomišljenike i fanove određenih javnih osoba. Na Facebook-u postoji klub obožavatelja glumca Zijaha Sokolovića. On za naš radio kaže kako nema ništa protiv Internet povezivanja, ali dodaje da ipak preferira živu komunikaciju među ljudima:

„Više bih volio da to spajanje ljudi ide nekim drugim putem. Povezivanje preko Interneta jeste civilizacijski korak i čovjek bi taj civilizacijski trend trebao konzumirati, ali u isto vrijeme bi trebao održavati ljudskost, čovječnost, što je ipak privilegija živog kontakta. Živi kontakt je, naravno, i osnova pozorišta.“

Koliko je na Internetu moguće u potpunosti upoznati osobu i steći pravog prijatelja pitali smo opernu i pop pjevačicu Tinku Milinović:

„Mislim da je i na Internetu kao i generalno u životu – misliš da nekog koga godinama poznaješ zaista znaš, a onda se u jednom trenutku pokaže da to uopšte nije tako kako si očekivao.“

Tim Clancy, najpoznatiji Irac u BiH, koji je poznat još kao i istaknuti borac za okoliš, smatra da Internet komuniciranje među ljudima može imati dobru, ali i lošu stranu:

„Mislim da Internet može biti sredstvo za obogaćivanje društvenog života, za upoznavanje drugih kultura, drugih ljudi, za razvijanje dijaloga o mnogim stvarima… Ali tu isto tako može biti i puno gluposti, ljudi mogu sjediti ispred kompjutera deset sati dnevno i uopšte nemati kontakt s realnošću.“



Ivan Šijaković, sociolog iz Banje Luke, ističe da ovaj vid komuniciranja, pored mnoštva pozitivnih stvari, vrlo često može biti negativan jer omogućava određene zlouporabe:

„Mogućnost zloupotrebe je u tome da se možete predstavljati drugačije, da možete da širite neke neprijatne stvari, nešto što može biti propaganda, netolerancija, možete nekog podučavati terorizmu i tome slično. Dakle, te vrste opasnosti postoje, ali ja ipak mislim da je mnogo više korisnih nego štetnih stvari, dok je, nažalost, u ovom današnjem društvu mnogo više štetnih stvari nego korisnih za čovjeka 21. vijeka.“

Šijaković također dodaje kako će se Internet komunikacija i dalje širiti, tako da će čovjek sve više ovisiti od ovog suvremenog načina komuniciranja.

* * * * *


I dok pojedini stručnjaci upozoravaju da postoji opasnost od otuđenosti u komunikaciji preko Interneta, sagovornici našeg dopisnika iz Splita Gorana Vežića ističu da su zapravo opušteniji na ovakav način nego u neposrednom kontaktu:

Psihologinja iz Rijeke, dr. Ana Kandare Šoljaga, kaže da „oni koji nikoga nisu upoznali preko Interneta – zapravo se Internetom ne znaju ni služiti“. Pojasnila nam je tu tezu:

„Čim se priključite na Internet, imate jako mnogo mogućnosti za komunikaciju – ćatove, blogove, portale. Nekome tko se priključi na Internet i provede na Internetu neko vrijeme surfajući, otvara se toliko prilika za komunikaciju da sasvim sigurno neku komunikaciju preko Interneta ostvaruje. Pri tom ne mislim da su to samo ljubavne komunikacije, već i mnoge druge – poslovne, prijateljske, razni komentari na određene teme… Mislim da Internet obiluje tim mogućnostima i da mladi ljudi, koji odrastaju uz Internet i služe se Internetom svakodnevno, upravo na taj način i žive; mnoge svoje prijatelje su upoznali on-line.“

Je li povećana komunikacija preko interneta znači veće otuđenje među ljudima, ili sasvim obratno – njihovu sve veću bliskost?

„Mislim da je to izraz jedne suvremene realnosti. Ono što je nekad bio telefon, pisanje pisama ili nalaženje na plesnjacima, danas je to nalaženje on-line i komuniciranje na takav način. Mislim da ne mora nužno značiti otuđenje. Otuđiti se može čovjek i u neboderu.“

Internetsko upoznavanje je rašireno, a Antonija, studentica iz Zadra, nam kaže da je od upoznavanja face to face puno uzbudljivije ono na FaceBooku:

„Upoznavanje na FaceBooku je mnogo zanimljivije. To je sasvim drugačiji osjećaj. Ljudi su mnogo opušteniji kad se samo dopisuju, kad se ne vide. Kad se vide, onda su suzdržaniji. Isto tako je drugačiji osjećaj da se možete sresti s osobom koju niste vidjeli, a već mnogo toga znate o njoj jer ste se do tada dopisivali na FaceBooku.“

U Hrvatskoj, kao i drugdje, postoji niz sajtova na kojima se ljudi upoznaju. Postoje u tom virtualnom svijetu i sajtovi koji su usmjereni na komunikaciju ljudi iz država bivše Jugoslavije, kao sajt www.dobraveza.com, sa skoro 20.000 članova, kojeg su u Minhenu osnovali ljudi iz post-jugoslavenskih zemalja. Jedan od njih je Damir Abdić, porijeklom iz Tuzle:

„Taj sajt postoji od marta 2008. godine, kada smo ga pokrenuli. Cilj i ideja tog sajta je povezivanje ljudi s prostora bivše Jugoslavije koji su se raspršili svuda po svijetu. Takvi ljudi smo između ostalog i mi – pokretači tog sajta. Živimo u inostranstvu, u Njemačkoj. Osnivači www.dobraveza.com su iz Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Pratili smo dugi niz godina kako se naš krug prijatelja raspršio svuda po svijetu i došli smo na ideju da ponudimo jednu platformu takvim ljudima, ljudima dobre volje, da se nađu ponovo, ali i da sklapaju nova prijateljstva. To je ideja sajta www.dobraveza.com.“

Na internetu se sklapaju nova poznanstva, ali je dragocjen za očuvanje starih prijateljstava ljudi koje je ponajprije rat rasuo po svijetu, kaže na nam Sarajka, novinarka, Jasna Baštić, koja danas živi u Cirihu:


U.S. -- A screenshot from eBay (sale site), 11Apr2008

„To je način da ostanemo u svakodnevnoj komunikaciji. Sa svojim drugaricama Azrom Hodžić i Drenkom Ogrizović svakodnevno razmijenim poruke – šta koja radi, čime se bavi, šta je novo, šta je sa djecom, koliko je snijega napadalo u Cirihu, koliko je snijega napadalo u Pragu, koliko je kišovito u Londonu... To su za nas izuzetno važne stvari. I ne samo važne, naprosto mi identitet ovisi o komunikaciji sa njima, o tome što smo redovno u toku šta se onoj drugoj u životu dešava. Mi smo stare prijateljice, još iz gimnazije. Komunikaciju na taj način održavam i sa drugim prijateljima s kojima sam išla u školu ili sa kolegama iz Sarajeva s kojima sam radila. Bez Interneta bi bilo nemoguće ostati u vezi. Vrlo bi bilo teško da tako često telefoniramo jedni drugima. A ako bismo se jednom godišnje vidjeli, to je veliki poklon.“

Na internetu se rađaju prijateljstva, ali i ljubavi. U Hrvatskoj je niz sajtova specijaliziranih za bračno posredovanje. Agencija „Venera“ iz Poreča se drži klasičnih metoda posredovanja. Njena vlasnica Jovanka Hrastić, nalazeći mane Internetu, kaže i zašto:

„Na Internetu se ljudi vrlo često lažno predstavljaju i onda se dožive neugode. Za moj posao je to onda plus. Onda dolaze kod mene, gdje je dokumentacija istinita.“

Što reći o ljudima kojima treba posrednik ili Internet da bi ostvarili vezu? Jovanka Hrastić:

„Čovjek od 32, 33, 34, 35 godina je prevazišao diskoteke i kafiće. Na poslu vam je krug manje-više poznat. Krug u kojem živite i radite vam se sve više sužuje i manje su šanse da susretnete osobu koja bi vas emocionalno zaintrigirala.“

Jedan od najpoznatijih posrednika u bračnim vezama u Hrvatskoj je Nediljko Babić, zvani Gangster, iz Imotskog. On je taj posao počeo u Imotskoj krajini, ali ga je proširio sve do Ukrajine:

„Evo sada dolaze dvije Ukrajinke radi dva Splićanina.“

Uzaludan bi bio Gangsterov trud i njegov poticaj budućim mladencima da nije Interneta:

„Oni se preko Interneta dopisuju, pregovaraju i razgovaraju… i sad za doček Nove godine će one doći ovdje u Split.“


Tako Gangster kombinira klasične metode povezivanja ljudi i Internet. Ne isključuju se, jer posla ima dovoljno. Naročito će ga biti ove zime:


„Malo je zahladilo, pa ljudi više traže moje usluge.“

* * * * *


Prosečan bloger u Crnoj Gori ima između 22 i 35 godina, zaposlen je i platežno sposoban, te dobro poznaje moderne sisteme komunikacije. Na crnogorskim blogovima i forumima ima mnogo ljudi iz dijaspore, ali i susednih država. Teme su različite, ali je najdinamičnije bilo 2006. godine, kada se i na blogovima i forumima vodila referendumska kampanja. Biljana Jovićević:

Kao i svugdje drugo, na crnogorskim blogovima i forumima možete naći sve , od politike, pravnih savjeta razmjene iskustva tehnički korisnih savjeta i ne samo tehničkih. Karakteristična su tri adrese: Cafe Montenegro, gdje je sve počelo, Blogovanje.com i blog na prvim nezavisnim elektronskim novinama u Crnoj Gori PCNEN-u. Na ovom posljednjem, posebno interesantnom medijima, blogove pišu ljudi iz javnog života, medija i NGO sektora,. Teme su najčešće političke, ekonomske, socijalne, te iz oblasti ljudskih prava. Uopšte iz iskustva kolege Duška Mihajlovića, administratora Bologovanje.com, politika je jedna od omiljenih tema blogera i forumaša:

„Na Blogovanje.com ima preko hiljadu registrovanih blogova. S tim da je baš aktivno nekih desetak posto. Najveća uzburkanost se desila 2006. godine, kada je bio referendum. Tada se tu maltene vodila kampanja, potpuno nezavisna od one u tradicionalnim medijima. Potpuna suprotnost tome se desila kada je No Name učestvovao na Eurosongu. Tada se tu vodila debata, tada su oni tu bili osporavani, a sa druge strane hvaljeni. U posljednje vrijeme je Liberalna partija prilično aktivna. Neke političke partije koriste taj vid komunikacije. Ima par autora koji nikad ne propuste nešto da napišu.“

Da li su svi iz Crne Gore?

„Nisu. Uglavnom je najviše ljudi iz Crne Gore, ili se radi o Crnogorcima koji ne žive u Crnoj Gori. Ali ima i ljudi iz Hrvatske, Bosne…“

Koliko često ste u prilici da reagujete, kao administrator, da intervenišete?

„Posljednju intervenciju sam imao danas, ali možemo reći da je bila bezazlena. U principu, postoji par jednostavnih pravila sa kojima je korisnik upoznat prilikom registracije što se ne smije objaviti na blogu: govor mržnje, komercijalni sadržaj i nelegalni sadržaj. Po tim osnovama, baš odavno nisam morao da intervenišem.“

Kakva je struktura vaših blogera?

„Prosječni bloger je star između 22 i 35 godina, zaposlen je, platežno sposoban i ima pristup modernim tehnologijama.“

Naši se sagovornici uklapaju u predočeni profil, međutim, ne bave se toliko debatama o velikim temama. Sa jednom od njih, koja mnogo vremena, i mimo posla, provodi u Internet komunikaciji, razgovarali smo o ličnim kontaktima putem Interneta:



„Najčešće je to chatovanje putem MSN-a ili razgovor preko Skype-a. U posljednje vrijeme koristim i FaceBook, prema kojem sam u početku imala rezervisan stav, ako ne i negativan. Ali obzirom da sam zahvaljujući FaceBook-u obnovila neke vrlo korisne kontakte, vidjela sam njegovu pozitivnu stranu i sada ga sve češće koristim.“

Da li ste ostvarili neke nove kontakte?

„Slabo. Dešava se da se ostvare i neki novi kontakti, ali ne mnogo često. Generalno, prema ljudima koje ne poznajem, odnosno koje nemam priliku da upoznam, nemam puno povjerenja i ne mislim da je bezbjedno stupati u nekakve bliske komunikacije sa njima, u nekakvu razmjenu intimnih podataka, informacija i tako dalje.“

Z razliku od naše sagovornice, naš sljedeći sagovornik nije nepovjerljiv. Naprotiv, kaže da mu je lakše da se povjeri, ostvari lični kontakt i iznese svoje probleme nepoznatoj osobi, ali se nikada nije sudio da svoje Internetom stečene prijatelje upozna:

„Chat je s jedne strane jako dobra stvar. Omogućava mi da upoznam dosta veliki broj ljudi van Crne Gore, s bivšeg jugoslovenskog prostora, s kojima razmjenjujem najiskrenija, najličnija iskustva i probleme. Bez obzira što se nikada u životu nismo vidjeli, niti ćemo se ikada u životu vidjeti, čovjek tu neku samoću koju ima u stvarnom životu, u nedostatku više izlazaka i provoda, pokušava da nadomjesti tim nekim upoznavanjima s ljudima koji se nalaze u sličnoj situaciji. Često mi se dešavalo da neku svoju najintimniju i najbolju komunikaciju ostvarim upravo s ljudima s kojima se, preko Interneta, prvi put sretnem u životu. Kada je ta komunikacija od samog starta iskrena, a to se preko Interneta jako dobro osjeti, to je nešto što čovjeka zaista zadovoljava. Najviše svog vremena provodim na Internetu, na svemu što je povezano s kladionicom.“

* * * * *


Uz sve prednosti komunikacije preko Interneta, evidentno je da ljudi sve manje čitaju knjige, čime se osiromašuje intelektualnost, upozorava profesor iz Prištine Ismalj Hasani. Pripremio Gzim Badžaku:

Priština, ali i ostali gradovi na Kosovu, prepuni su Internet kafića, u kojima uglavnom sede mladi ljudi, koji Internet najviše koriste za razmenu poruka ili razgovor preko MSN-a, uz obavezne kamere. Iako o tome nema zvaničnih podataka, Internet se relativno mnogo koristi i u kućama i stanovima na Kosovu.

Profesor sociologije na Prištinskom univerzitetu Ismalj Hasani kaže da je to vid savremenog komuniciranja:

„Ljudi koji se naviknu na taj način komunicirati, skloni su da o tom vidu komunikacije postanu pomalo i ovisni. To je s jedne strane trend, ali s druge strane taj način komuniciranja je zapravo nametnut time što omogućava izlazak iz svakodnevice, posebno u postkonfliktnim društvima.“

Profesor Hasani ocenjuje da takav način komuniciranja ima i svoju negativnu stranu – udaljava korisnike Interneta od knjiga i drugih vrednosti:

„Udaljava ih od neposrednog izvora saznanja – od knjige. To onda vodi ka osiromašenju intelekta ljudi. Ali, na kraju krajeva, to je boljka ovog vremena i kao takvu je treba i prihvatiti.“

Ovaj vid komunikacije, kaže profesor Hasani, doprinosi upoznavanju među ljudima, ali može biti i izraz otuđenosti pojedinca od društva i sredine u kojoj živi:

„Chatovanje i međusobno upoznavanje preko Interneta, pogotovo mladih ljudi, osiromašuje duhovnu i emotivnu stranu njihovog života. Prestaju biti sposobni uspostavljati veze i upoznavati se na klasičan način.“

To može biti vid izlaska iz problema koje pojedinci imaju u društvu i sredini u kojoj žive. Ardian Šahini iz Prištine kaže da Internet koristi za komunikaciju sa svojim vršnjacima. Na taj način je uspostavio mnogobrojne kontakte. Čuo je da su takva poznanstva završila veridbama, pa čak i ženidbama. Ne odbacuje ni takvu mogućnost u svom slučaju.

Osamnaestogodišnja Erisa iz Prištine kaže da većinu svog slobodnog vremena provodi na Internetu. I ona govori o slučajevima poznanstava uspostavljenih preko Interneta koja su završila veridbom ili udajom. Edita, učenica srednje škole u Prištini, kaže da Internet koristi oko dva sata dnevno. Uglavnom razgovara na MSN-u sa prijateljima:

„MSN se sada najviše koristi kao način komuniciranja preko Interneta. Preko njega sam, pored ljudi koje sam već poznavala, bila u mogućnosti da proširim krug prijatelja.“

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG