Dostupni linkovi

Srbija je Rusiji poklonila Naftnu industriju Srbije (NIS) za 400 miliona evra, bez pisanih garancija da će dobiti magistralni pravac gasovoda Južni tok. To je i bio razlog da ministar ekonomije i vođa tima za pregovore sa Gazpromom Mlađan Dinkić da ostavku na rukovođenje timom. Tadićeva koalicija "Za evropsku Srbiju", sedam meseci posle izbora, pristaje na ekonomski dil u kojem nema ni "e" od ekonomije. Zašto?

Kad je video da nema ništa od pisanih garancija da će biti izgrađen gasovod Južni tok, čiji bi magistralni pravac prolazio kroz Srbiju, ministar Mlađan Dinkić je pokušao poslednju ekonomski racionalnu varijantu: da Gazprom sada kupi 25 odsto akcija NIS-a, a nakon izrade studije izvodljivosti, ako Rusi zaista odluče da grade gasovod, da mu se ponudi i preostalih 26 procenata akcija srpskog naftnog giganta. Ni to nije prošlo:

"Već sam rekao da mislim da je to loše za Srbiju, da bi u ovakvoj situaciji bilo najbolje da, ukoliko nije moguće da Rusi prihvate fazno prenošenje vlasništva i upravljanja NIS-a, u skladu sa ugovorom koji bi potpisali za dve godine posle izgradnje gasovoda, NIS ostane u rukama Srbije, odnosno da se ne prodaje ne samo Rusima nego bilo kome."

Do pre pet-šest dana državna strategija naftno-gasnog sporazuma izgledala je drugačije. Premijer Mirko Cvetković, koji se, iako nije čovek Tadićeve Demokratske stranke, smatra bliskim njoj, insistirao je na "paket aranžmanu", naime, na tome da pre dobijanja pisanih ruskih garancija da će izgraditi gasovod i skladište gasa, Srbija ne prodaje NIS. Koji dan pre sednice Vlade, međutim, ministarka finansija Diana Dragutinović, otkriva podatak da je 400 miliona evra za NIS već uračunala u budžet za iduću godinu.

Na sednici Vlade, 11. decembra, i dva demokratska ministra – Dragan Šutanovac i Božidar Đelić - na početku uzdržani, ipak glasaju da se Rusima pokloni NIS bez garancija o gasovodu. Ima informacija da je ključnu ulogu pri donošenju takve odluke odigrao ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. On je tu odluku opravdao geostrateškim i geopolitičkim razlozima i uverenjem da će podrška Rusije biti potrebna Srbiji na međunarodnom planu. Informacija deluje tim verodostojnije što je na mesto Mlađana Dinkića, koji je dao ostavku na mesto vođe tima za pregovore sa Rusima, postavljen šef Jeremićevog kabineta Borko Stefanović.

Ministar Vuk Jeremić, međutim, i danas uverava da je odluka koju je Vlada donela ekonomski racionalna:

"Gasno-naftni aranžman predstavlja možda i najznačajniji ekonomski projekat koji je ova Vlada pokrenula."

Aleksandar Stevanović iz Centra za za slobodno tržište kaže da iza ekonomskog ugovora sa Rusijom nema ni "e" od ekonomije i da je očigledno da Rusima plaćamo debelu cenu za tzv. političku podršku za Kosovo. Upitan zašto Vlada nije izašla iz ovako nepovoljnog ekonomskog aranžmana, on kaže:

"Vlada je mogla da izađe, ali je verovatno dobila set upozorenja, a iz iskustva znamo da Rusi imaju drugačija sredstva i način ubeđivanja od Evropske unije. Verovatno su Vladi Srbije poručili da kao što Rusija načelno poštuje integritet Srbije, a ne poštuje integritet Gruzije, da je moguće da Rusija te svoje stavove učini koherentnijim. Pretpostavljam da tako nešto stoji iza cele te priče, da je to razlog što smo odjednom jedan ekonomski posao proglasili nacionalnim i geostrateškim interesom, što on nije."

Vesna Pešić, predsednica Političkog saveta Liberalno-demokratske stranke, ovako vidi smisao nepovoljnog ugovora sa Rusima:

"Mislim da je u ovom momentu reč o spasavanju Borisa Tadića, koji nema tri čiste da izađe iz situacije u kojoj se našao sa tim ugovorom. Zapravo, oni nemaju tri čiste da raskinu taj ugovor sa Rusima i da im kažu da, pošto su se povukli iz izgradnje Južnog toka, nema ništa ni od NIS-a."

RSE: Zašto Tadić nema tri čiste da to uradi?

"Zato što nema tri čiste da to uradi, kako vam to nije jasno?! Mislim da je čoveku potrebna politička vijagra, to je jedna potpuno impotentna politika – on ne može da donese jednu takvu odluku. Izbori su bili strašno skupi, ne po tome koliko je dobio para od nekoga za kampanju nego po tome šta je sve obećano. Zatim, tu je Fijat, to bi opet trebalo da dozvole Rusi pošto bi vozila trebalo da se izvoze u Rusiju, a Rusi su na to rekli "ne". Hoću da kažem da su se oni toliko upetljali i nagomilali toliko laži da ne mogu da izađu njih."

Upitan da prokomentariše Jeremićevo obrazloženje prodaje NIS-a ruskom energetskom gigantu bez ikakvih garancija o gasovodu, Stevanović iznosi ovakvu ocenu:

"Ponekad mi se čini, kada slušam našeg ministra spoljnih poslova, da je Evropska unija u procesu pristupanja Srbiji i da treba da zadovolji neke njene uslove kako bi mogla da joj se priključi kao jedna od država te svesrpske unije. Realno, to je potpuno loš pristup jer mi ne trebamo Evropskoj uniji, a ona nama treba zbog svega. I, ne postavlja Evropska unija nama neke uslove koji nisu postavljani i drugim zemljama nego mi ne želimo da uvedemo elementarne standarde da bismo bili podesan kandidat za Evropsku uniju, a kamoli član u perspektivi."

Vesna Pešić je takođe uverena da od odlučnosti ove Vlade za evrointegracije nema ništa. Insistiranje na pobedama u Ujedinjenim nacijama, na suverenitetu nad Kosovom je, kaže:

"Jedan politički mehur, to je jedno prazno mesto, kao kredit bez pokrića, a oni prave piramidu od toga. Postavljaju pitanja u Ujedinjenim nacijama, onda se Rusi kao založe za Kosovo, a to nema nikakve veze – pitanje Kosova je čist mehur od sapunice. Kada sam postavila pitanje kako je moguće da su glasali za teško kršenje ljudskih prava, kada je u pitanju osuda Irana, on mi je u Skupštini odgovorio da je glasao za Iran, a protiv Evropske unije, zbog Kosova. Zar to nije pravi mehur?"

Kakva je, ako je više i ima, razlika između prošle, Koštuničine, i aktuelne Tadićeve, pardon, Cvetkovićeve Vlade? Aleksandar Stevanović:

"U ovom momentu postoji samo verbalna razlika između onoga za šta se zalaže Tadićeva koalicija i onoga za šta se zalagao onaj deo bivše vlade okupljen oko Koštunice. Dakle, ovde još postoje verbalni elementi toga, želimo u Evropsku uniju, a u praksi nema nijednog poteza koji bi potvrdio tu rešenost. Od četiri stvari koje je koalicija "Za evropsku Srbiju" ponudila građanima pred izbore nije ostvarila nijednu od njih. Dakle, od investicija u Kragujevac, koja je loša za Srbiju, a dobra za Kragujevac, po svemu sudeći neće biti ništa. Od maja je prošlo skoro sedam meseci, a mi nismo počeli da primenjujemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju - ne zna se ni kada ćemo početi. Treća stvar, vidimo da su prihvaćeni možda i gori uslovi, kada je reč o NIS-u, od onih u vreme Koštuničine vlade. Dakle, NIS poklanjamo, zadužićemo se da bi Rusi preuzeli taj dug, kada je reč o investicijama u modernizaciju NIS-a. Monopol ostaje na snazi, o ekologiji niko i ne priča, a ne vidim ni da smo nešto bliže tome da Kosovo bude u Srbiji. Čak, vidim da je Kosovo sve dalje iako mi zapravo kroz NIS plaćamo cenu da bi Kosovo uz podršku Rusije ostalo u sastavu Srbije, koliko god je to u ovom momentu nerealna vizija."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG