Sporazum o energetskoj saradnji Srbije i Rusije, koji su u prisustvu oba predsednika u Moskvi u januaru 2008. potpisali najviši predstavnici dve države, predviđao je zajedničku izgradnju magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju, podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor i prodaju Naftne industrije Srbije (NIS) ruskoj kompaniji Gazprom. Ali, nedavno, nakon skoro godinu dana pregovora o tehničkim detaljima ovog posla, koji je trebalo da prethode potpisivanju ugovora u sva tri segmenta, kako tvrdi srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić, neposredno pred dolazak Alekseja Milera, prvog čoveka Gazproma, u Beograd, iz Vlade je državnom sekretaru u nadležnom ministarstvu upućen neobičan zahtev:
"Gospodinu Ćiriću je stigao predlog da promeni pregovaračku platformu, da advokatskoj kancelariji, koja je zaista profesionalno odradila ceo ovaj projekat, dà nalog da se izbace svi delovi vezani za gasovod i Banatski Dvor i da se Rusima ponudi samo ugovor za NIS, bez ikakvih garancija za izgradnju gasovoda, odnosno da se pregovara samo o tome."
Zbog ovog veleobrta, koji ide na ruku ruskoj strani, Dinkić i njegovi saradnici podneli su ostavke na mesta u pregovaračkom timu:
"Ne vidimo kako bismo mogli da obezbedimo naše srpske interese ukoliko se pregovara samo o ugovoru za NIS. Ovde ne postoje ni pravne ni finansijske garancije da će Srbija ikada dobiti gasovod. Pitaću one koji ovo potpišu, ukoliko za dve godine ne bude počela izgradnja gasovoda, šta su to uradili – moraće da preuzmu odgovornost."
Pored toga, Dinkićeva struja u Vladi tvrdi da su i pojedinačni uslovi koje Rusija nudi za NIS, 400 miliona evra bez datuma plaćanja, uz 500 miliona investicija, monopol na tržištu i ne preuzimanje obaveze zaštite životne sredine, jednostavno neprihvatljivi. Sa druge strane, Petar Škundrić, ministar energetike, rekao je da se pregovori nastavljaju po starom konceptu, ali i da je ruska strana odbila da dà finansijske garancije:
"Ona smatra da je potpisani međudržavni sporazum i ugovoro kupoprodaji NIS-a dovoljna garancija da će sva tri projekta biti realizovana."
Škundrić je upozorio da su za Srbiju važni dobri odnosi sa Rusijom i zbog, kako je rekao, geopolitičkih razloga:
"Smatram da bi neuspeh u razgovorima i pregovorima oko gasno-naftnog aranžmana mogao značajno da utiče na naše međudržavne odnose."
U tom kontekstu, nezvanično se pominjalo i da NIS treba prodati Rusima jer brane stav Srbije o Kosovu, na šta je Mlađan Dinkić rekao:
"Spreman da predložim da se NIS dà besplatno Rusima, ukoliko to može da sačuva Kosovo i ubrza put Srbije ka Evropskoj uniji. Ali, to su apsolutne besmislice."
U raspravu su se najoštrije uključili predstavnici opozicije koji su, kao što je Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije, predložili da se odmah prekinu pregovori sa Rusijom:
"Iako nam svaki dan dokazuju da u ovoj zemlji postoji mnogo politika, ovo je prvi put da mi ovde u Parlamentu slušamo predstavnike jedne vlade koji nastupajući predstavljaju zapravo interese koji su toliko različiti da vas možemo posmatrati, gospodine Dinkići i gospodine Škundriću, isključivo kao predstavnike dve vlade. To je ono što je ne samo razočaravajuće već i opasno."
Vladan Batić, iz Demohrišćanske stranke Srbije, nema lepih reči za takvo ponašanje Vlade:
"Bilo bi smešno da nije tragično, jasno je da dileme oko gasovoda ostaju, iako je na Vladi bilo nekih pokušaja da se nešto promeni. Onda je došao predsednik Upravnog odbora Gazproma, sve postrojio i rekao da će, u ime kominterne, ono što su se dve države dogovorile tako i ostati. Bilo bi lepo kada bi bilo realno."
Za mišljenje smo pitali i stručnjake. Vojislav Vuletić, iz Udruženja za gas Srbije, za naš program je ocenio da komplikacije ne dolaze sa ruske strane, već iz domaćeg dvorišta:
"Po meni, mutivode mute vodu, neko ko ima interesa. Mislim da je ceo gasni aranžman veoma veoma povoljan, ova naša rafinerija, koja je stara 40 godina, u Pančevu je potpuno bezvredna i proizvodi najgori mogući benzin u Evropi."
Zorana Milanović Mihajlović, ekspert za energetiku, zaključila je za naš program da je sve što se trenutno dešava rezultat nerada srpskog pregovaračkog tima i unutrašnjepolitičke svađe:
"Ono što oni sada traže, isto to postoji i u protokolu, dakle, to je nešto za šta mi znamo već godinu dana. Nemamo prava da se ljutimo na rusku stranu nego bi trebalo da razmislimo da li smo znali šta hoćemo sa NIS-om svih ovih osam godina."
Na kraju, prema procenama nasih sagovornika, ako eventualno ima stvarnih rezervi Rusije prema najavljenim energetskim poslovima sa Srbijom, one su sigurno usko povezane sa svetskom finansijskom krizom, jer je vrednost Gazproma sa 360 milijardi dolara opala na 90 milijardi.
