Dostupni linkovi

Predsednik Inicijative za evropsku stabilnost (European Stability Initiative) Gerald Knaus za Radio Slobodna Evropa komentariše poziciju u kojoj se našla Srbija - između Brisela i Haga.

U poslednje vreme stižu povoljniji signali iz Evrope povodom toga treba li Srbiji odmrznuti prelazni trgovinski sporazum pre hapšenja glavnog haškog optuženika Ratka Mladića. Visoki predstavnik EU za spoljnu politku i bezbednost Havier Solana je u nedavnom intervjuu “Večerenjim novostima” dao nagoveštaj u tom pravcu. Upitan kada će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije i Prelazni trgovinski sporazum biti odmrznuti, rekao je da se nada da će izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca u Savetu bezbednosti UN omogućiti Savetu ministara EU da donese odluku da započne primenu Privremenog sporazuma i ratifikaciju SSP-a sa Srbijom. U dokumentu koji će danas prihvatiti lideri EU piše da je Srbija blizu ispunjavanja svih uslova za uspostavljanje najtešnjih odnosa sa Evropskom unijom.

Ovih dana su i drugi zvaničnici evropskih zemalja isticali da bi prelazni trgovinski sporazum trebalo odmah odmrznuti. Među njima je austrijski šef diplomatije Michael Spindeleger, koji je to izjavio dnevniku Salzburger Nachrichten. I ministar spoljnih poslova Slovenije Samuel Zbogar rekao je novosadskom Dnevniku da će u slučaju pozitivnog Brammerzovog izveštaja “prijatelji Srbije pokušati da nađu rešenje u vezi sa nepopustljivim stavom Holandije.
Ministar spoljnih poslova te zemlje Maxim Verhagen noćas je, međutim, tokom samita EU u Briselu, srpskim novinarima izjavio da njegova zemlja smatra da nema pune saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu i da stav njegove zemlje ostaje nepromenjen.
Gerald Knaus, predsednik inicijative za evropsku stabilnost, kaže za Radio Slobodna Evropa da ne veruje da će Holandija popustiti u svom stavu:

“Ukoliko Brammerz, a izgleda da će se to dogoditi, bude izvestio da nema pune saradnje sa Haškim tribunalom, mislim da su šanse da Holandija popusti ravne nuli. Rekao bih i da su izgledi da će bilo ko iz Evropske unije vršiti snažan pritisak na Holandiju veoma mali."
Srbija je zaista u proteklih nekoliko meseci u periodu posle hapšenja Karadzića, u kojem je postojao izuzetnan nivo dobre volje u Evropskoj uniji, propustila dosta šansi, navodi Knaus:

"Njen imidž se do te mere pogoršao da srpska Vlada mora da pokrene kampanju ubeđivanja evropskih partnera da radi sve što je u njenoj moći da završi saradnju sa Hagom. I to ne samo da u to uverava evropske i holandsku Vladu, nego, zašto da ne, i holandsko javno mnenje. Morala bi obelodaniti šta je sve učinila i čini, kakav pritisak vrši na tajne službe, na BIU, da otkrije ko je Karadžiću dao nov identitet, kako i ko je sve pomagao njegovo skrivanje. Dakle, morali bi se ponuditi uverljivi izveštaji o svemu tome i to, kao što rekoh, ne samo haškim službenicima nego i evropskom javnom mnenju. Mislim da bi to pomoglo."
Knaus podseća da je poslednjih meseci stvoren utisak da se neki zvaničnici srpske vlade cenjkaju u stilu: šta nam garantujete ako pronađemo Mladića?

"A neki od njih nudili su i ovaj argument: ako nam sada ne pomognete u evrointegracijama, Srbija bi mogla ponovo postati nestabilna. To je, razume se, potpuno neprihvatljiv argument nakon poslednjih izbora. Srbija je, dakle, izgubila dosta simpatija", navodi Knaus.
On ne tvrdi da bi konstruktivniji pristup Beograda omekšao Holandiju, ali misli da je dobra volja među zapadnim prijateljima Srbije bila mnogo izrazitija pre pola godine nego što je sada i da bi oni mnogo snažnije pritiskali Holandiju, da je stav Beograda bio konstruktivniji.
"Čini mi se da Srbija rizikuje da ponovo upadne u zamku koju je sama sebi postavila insistiranjem na dva stara pitanja: Hagu i Kosovu. Ministar spoljnih poslova gde god nastupa u poslednjih nekoliko meseci pretvara Kosovo u glavnu spoljnopolitičku temu Srbije. Time samo podseća zemlje Evropske unije na problem nedefinisanih granica svoje zemlje. Rekao bih da se u Evropi ponovo zgusnulo nešto kao osećaj da je Srbija opet postala veoma komplikovan slučaj.”
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG