Dostupni linkovi

U Srbiji ne funkcionišu institucije pravne države, sistematski ih podrivaju partije, razume se, najviše one na vlasti. U podrivanju institucija učestvuje i sam šef države koji je zadržao i funkciju predsednika stranke. Dakle, umesto institucija imamo pojedince u politici i njihove grandiozne poteze. Čak i kad se tim potezima nema šta prigovoriti, svi su izgledi da će završiti kao puki populizam. Ovih dana, kada su građani Srbije zasuti aferama o platama direktora javnih preduzeća, Boris Tadić preseca Gordijeve čvorove iako mu to nije u opisu posla.

Na početku "afere Krišto", u kojoj je glavni junak bio mlađahni direktor Aerodroma, inače kadar G17 plus, javnost Srbije bila je zgranuta ne samo junskom platom i bonusom mladog menadžera, nego i izjavom njegovog partijskog sponzora, ministra Mlađana Dinkića, da neće da ga smeni jer je sjajan menadžer. Dan kasnije u kadar ulazi niko drugi do predsednik Srbije i traži Krištovu glavu, tj. ostavku. Nekoliko dana kasnije šef države ide i korak dalje. Doneo je, naime, odluku o periodičnom procenjivanju rada i učinka ministara. Merila koja će se primenjivati, najavio je, biće kriterijumi struke i politike i ocena javnosti.


Šta o Tadićevoj intervenciji kažu ljudi iz Saveta za borbu protiv korupcije? Da li će ona završiti kao puki populistički gest?


Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ne razume zašto o ocenjivanju ministara govori predsednik zemlje:


"Ne znam da li mi imamo reper za normalno, to što je rekao predsednik države očigledno nema nikakve veze sa njegovim nadležnostima. Ne znamo kako bi to trebalo da razumemo, s obzirom da i dalje imamo situaciju u kojoj su predsednici stranaka u isto vreme i državni funkcioneri – ne možemo uvek da razumemo da li govore kao državni funkcioneri ili kao stranački lideri."


Ni Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije ne razume zašto se u ovu materiju umešao predsednik države, a povodom njegove inicijative nije preveliki optimista:


"Vi zbog svoje pozicije u stranci postavite one koji vas pritiskaju da budu ministri, a posle radite njihovo ocenjivanje – ne mislim da bi to moglo da bude efektno. Ako želi dobar pristup, on mora kada postavlja ministre da ih postavlja ne po stranačkoj pripadnosti već zbog njihove sposobnosti da uspešno odrade određeni posao za zemlju Srbiju. Još uvek ne znamo, što se tiče novog posla oko Zastave, šta se tu događa, a sećate se i koliko je u javnosti bilo reči o onoj koncesiji, ti podaci se stalno kriju od javnosti. Predsednik bi na to trebalo da reaguje, da se angažuje da svi ti procesi budu transparentni, pa bi se onda lako videlo, kada je transparentno, ko je i gde pogrešio, a ako je neko naneo štetu zemlji, da za to i odgovara i bude kažnjen. Mislim da je sve ovo deklarativno i ne očekujem neke efekte od toga."


Ono što je trebalo da bude urađeno za proteklih osam godina, koje su "pojeli skakavci", jeste da se uspostave pravila i procedure i stvore institucije pravne države koja će uspostaviti sve mehanizme kontrole. Ovo što političke stranke rade poslednjih osam godina, svaki put kad dođu na vlast, nije nikakav put ka Evropi, to je put od Evrope jer se ne poštuju osnovni standardi koji važe u svakoj uređenoj pravnoj državi, ocenjuje Verica Barać:


"Mi smo posle svih ovih godina jedina država u Evropi u kojoj ne radi državna revizija, samo u Vatikanu i kod nas je takva situacija, što znači da nema nikakve kontrole trošenja para poreskih obveznika. Čak se ni zakoni koji su doneti, oni osnovni antikorupcijski, ne primenjuju, ili se vrlo malo primenjuju. Zašto? Zato što izvršna vlast nije obezbedila uslove, ali nije ni dozvolila, da te institucije dobro rade. Zakon o finansiranju političkih stranaka je izostavio da stvori instituciju koja bi kontrolisala finansiranje stranaka, državna revizija nije počela sa radom, skupštinski odbor za finansije koji bi to trebalo da radi to očigledno ne čini."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG