Dostupni linkovi

Budžet je ključna mera štednje u fiskalnoj politici, njegova prihodna strana je oko 700 milijardi dinara, rashodna oko 750 milijardi, tako da nas očekuje budžetski deficit oko 50 milijardi dinara. Ovo je obelodanio premijer Srbije Mirko Cvetković, predstavljajući strukturu budžeta zemlje za iduću godinu. Tokom predstavljanja mera za pomoć privredi pred naletima svetske ekonomske krize, prognozirao je tešku, ali ne i neizdrživu 2009. godinu.

Srpski predsednik Vlade je rekao da je cilj kabineta da građanima Srbije u 2009. ne bude lošije nego ove godine i da je pripremljen kompleks budžetskih restriktivnih i podsticajnih mera za preživljavanje privrede i građana. Saopštio je da će država sa dve milijarde evra pomoći privredi iduće godine, delom iz budžeta, delom od međunarodnih finansijskih institucija. Podsetio je da Vlada planira ograničenje javne potrošnje na jedan i po odsto bruto društvenog proizvoda i da dopušta inflaciju od osam procenata, kao i prepolovljavanje ranije projektovanog privrednog rasta na 3.5 odsto. Budžet je premijer okarakterisao kao istovremeno restriktivan i razvojni.


Ekonomisti i privrednici, međutim, nisu baš jednoglasni u tome da se ključna premijerova obećanja mogu i pretočiti u stvarnost, posebno apostrofirajući ono o 3.5 odsto privrednog rasta godišnje. Jurij Bajec smatra da ova projektovana stopa rasta nije nerealna:


"To je pretpostavka koja nije nerealna, s obzirom na neke analize. Ukoliko se bude dobro sarađivalo na planu monetarne i fiskalne politike i ukoliko se zaista bude radilo na tome da najugroženiji budu dodatno zaštićeni, ima osnova da se kaže da se ne može ponoviti 2008. godina. Ne može biti mnogo gore, daleko od toga da će to biti godina u kojoj će doći do nekog ozbiljnijeg pada naše ekonomije i društvenog i ličnog standarda građana."


Ekonomista Milan Kovačević kaže da budžet za iduću godinu u poređenju sa ovogodišnjim jeste restriktivan zato što znatno smanjuje učešće javne potrošnje, ali dodaje da bi mogao nastati problem ako ne bude ostvaren očekivani privredni rast od 3.5 odsto, što se može dogoditi. U tom slučaju će deficit biti veći nego što je Vlada najavila, a na scenu će stupiti i inflacija i stagnacija. S obzirom na to da su mnoge razvijene ekonomije najavile stagnaciju, Kovačević ne razume na čemu je premijer zasnovao obećanje o privrednom rastu Srbije, a premijerovom optimizmu kaže:


"Lično bih više voleo da se i on boji da ćemo loše proći jer bi onda sa većim angažovanjem tragao za merama kako bi se odbranili."


Aleksandar Stevanović iz Centra za istraživanje slobodnog tržišta nije uveren da će se realizovati premijerova najava o troipoprocentnom privrednom rastu iduće godine:


"Meni to zvuči veoma optimistično, ali šta da se radi. Pretpostavljam da ćemo sa ovakvom monetarnom politikom u narednoj godini imati manji rast. Ne kažem da je loše ovo što je urađeno, ali nemamo dobrih izbora kada je dinar u pitanju. Uz ovakve trendove na svetskom tržištu, nedolazak kapitala u Srbiju i realno velike prispele obaveze koje će privreda morati da plati, mislim da bi 3.5 odsto bio razlog za slavlje na kraju naredne godine - moja prognoza je da će biti manje."


Ni Ivan Mitrović, generalni direktor Alas Holdinga, članice austrijske ASAMER grupe, ne veruje u ostvarivost projekcije premijera Cvetkovića o 3,5 odsto privrednog rasta iduće godine:


"Imajući u vidu uticaj ekonomske krize koji se pre svega odražava na bankarski sektor i smanjeni priliv kapitala za kreditiranje i investiranje u privredi, zaista mislim da je predviđeni rast od 3.5 odsto nerealan. U vreme kada kompletna evropska i svetska ekonomija očekuju, u najboljem slučaju, stagnaciju, bojim se da ćemo teško stići do tih željenih 3.5 odsto, iako se do pre par meseci govorilo o rastu koji je bio i duplo veći od ovog očekivanog. Ali, mislim da je i ovaj očekivani nerealan u ovom trenutku."


Upitan da li je budžet razvojni, kako premijer tvrdi, Aleksandar Stevanović kaže:


"Da bi budžet bio razvojni on bi trebalo da bude što manji, kako bi privredi ostalo što više para, a ne da se razvijaju oni projekti koje bankarski sektor neće da finansira. To je najbolji put da povećate rizik u privredi i da upropastite sve kao što su to učinili u Americi sa davanjem stambenih kredita onima koji nisu u stanju da ih otplaćuju. Isto je i kada privredi dajete garancije za nešto što banke neće da finansiraju, to je potpuno pogrešan put i bolje bi bilo da pare ostave privredi, pa da ona radi sa njima šta želi - to je greška u samom začetku. Budžet nije razvojni, na neki način jeste socijalni jer imamo penzije koje su i veće nego što možemo da izdržimo, najveće u odnosu na nivo prosečne plate u celom regionu. Tako gledano zaista jeste socijalni, nekad mi se čini da to nije budžet za penzionere već za debilne unuke tih istih penzionera koji uzimaju pare od svojih baba i deda."

Ivan Mitrović primećuje da je srpski budžet već godinama pre svega socijani, a nikako razvojni:

"I ono što neki ekonomisti u ministarstvima tretiraju kao podsticaje privredi, gde se govori o razvojnoj funkciji budžeta, to su u svakom slučaju do sada bile subvencije. To je zapravo bila kupovina socijalnog mira na mala vrata jer su subvencije uglavnom išle velikim sistemima i neuspešnim preduzećima kako bi preživela, odnosno kako ne bi bilo otpuštanja radnika. Mislim da je i ovaj budžet u kategoriji socijalnog budžeta, a što se tiče njegove restriktivnosti, sasvim sam siguran da tu postoji još mnogo prostora u smanjivanju državne administracije. Ubeđen sam da u tom ogromnom državnom aparatu ima prostora i za pomoć privredi i za još jedan deo restrikcije u budžetu. Taj deo bi se pravilnije mogao preusmeriti na finansiranje privrede, bilo kroz smanjenje zahvatanja od privrede bilo kroz direktno subvencionisanje izvoznih i privredno-proizvodno produktivnih preduzeća, a ne onih neuspešnih."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG