Dostupni linkovi

Međunarodni dokumenti koji se tiču ljudskih prava


Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je osnova za mnoge druge dokumente iz oblasti ljudskih prava koji su nastali u XX veku. Ovde su navedeni neki od njih, koji su ratifikovani u većini zemalja sveta.

Međunarodni paktovi o ljudskim pravima
Usvojeni u Generalnoj skupštini UN, 16. decembra 1966. godine, a stupili su na snagu 1976. godine. Paktovi su obavezujućeg karaktera za zemlje koje su ih ratifikovale i zajedno sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima čine korpus poznat pod nazivom Povelja o ljudskim pravima.
a) Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
Predstavlja međunarodni ugovor u kome su navedena ekonomska, socijalna i kulturna prava "svih muškaraca i žena", pa samim tim i dece. Iako se na izričit način predviđa zaštita porodice i deteta, kao posebne kategorije zaštićenih lica, ovaj ugovor ne obuhvata u celini oblast ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava deteta, jer dete nije u središtu pažnje njegovih odredbi.
b) Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima
Predstavlja međunarodni ugovor koji obuhvata oblast građanskih i političkih prava ljudi. Odredbe ovog pakta se posredno odnose i na decu, a u nekima od njih se deca i posebno pominju. Odredbe ovog međunarodnog ugovora poslužile su kao osnova za formulisanje građanskih i političkih prava deteta u Konvenciji o pravima deteta. Uz ovaj pakt je 1966. god. prihvaćen i Opcioni protokol, kojim se omogućava individualno obraćanje nadležnom telu (Komitet za ljudska prava) u slučaju kršenja prava iz tog ugovora.

Deklaracija o pravima deteta
Usvojena je u Generalnoj skupštini UN 1959.godine i sve do donošenja Konvencije o pravima deteta predstavljala je jedini dokument koji se isključivo i celovito bavio pravima deteta. U Preambuli i u njenih dest principa izražena je odlučnost da se deca izdvoje kao posebno osetljiva grupa. Posebna zaštita se predviđa putem pružanja šansi da se dete razvija na normalan način, da mu se obezbedi pravo na ime i državljanstvo, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, porodičnu i društvenu brigu i pravo na obrazovanje. Diskriminacija deteta se zabranjuje, nalaže se zaštita od svih oblika zapostavljanja, okrutnosti ili iskorišćavanja. U deklaraciji su sadržani i osnovi za zaštitu deteta u vanrednim okolnostima. Formalno neobavezujućeg karaktera predstavlja dokument na čijim je principima zasnovan sadržaj Konvencije o pravima deteta.

Konvencija o pravima deteta
Usvojena u Generalnoj skupštini UN 20. novembra 1989. godine a stupila je na snagu sledeće, kada je ratifikovala i Jugoslavija. U ovom dokumentu su, na jednom mestu obuhvaćena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi, što je novina u međunarodnom pravu koje se stvara pod okriljem UN. Zahvaljujući tome, Konvencija je postala najvažniji ugovor o pravima deteta, a svi drugi međunarodni ugovori o ljudskim pravima, čije su pojedine odredbe posvećene pravima deteta, su subsidijarni oslonac. Predstavlja prvi međunarodni instrument koji se posebno bavi decom, a koji obavezuje države članice. Uz ovu Konvenciju, 25. maja 2000. godine, usvojena su i dva opciona protokola:
- Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o učešću dece u oružanim sukobima
- Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o trgovini decom, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji
Jugoslavija je potpisala oba Protokola.

Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije

Usvojena u Generalnoj skupštini UN 1965. godine, a stupila je na snagu četiri godine kasnije. Jugoslavija je ratifikovala 1967. godine.

Konvencija protiv mučenja i drugih okrutnih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka ili kazni
Usvojena je 1984. godine, a stupila na snagu 1987. godine. Jugoslavija je ratifikovala 1991. god. Pored odredbi o zabrani mučenja, u glavnim instrumentima o zaštiti ljudskih prava, postoje i posebni ugovori koji se odnose na mučenje i okrutne, nečovečne ili ponižavajuće postupke ili kazne. Najvažniji od njih je navedena konvencija. Zaštita fizičkog i psihičkog integriteta je apsolutno pravo koje mora biti praćeno preciznim zabranama.

UNESCO konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju
UNESCO je specijalizovana agencija UN. Osnovni cilj aktivnosti ove organizacije je očuvanje i unapređenje mira i bezbednosti u svetu posredstvom obrazovanja, naučne i kulturne saradnje među narodima u duhu opšteg poštovanja pravde, zakona, ljudskih prava i osnovnih sloboda u odnosu na sve, bez razlike u pogledu rase, pola, jezika i religije. Pod okriljem UNESCO usvojene su mnoge konvencije, preporuke i drugi dokumenti. Za oblast prava deteta najznačajnija je Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju, usvojena 1960. god. - stupila na snagu 1962. god. Jugoslavija je ratifikovala 1964. god.

Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije
Usvojena u Generalnoj skupštini UN 1979. godine, a stupila je na snagu 1981. godine. Jugoslavija je ratifikovala 1982. god. Nizom odredaba usmerenih na zaštitu žena od svih oblika diskriminacije ovaj međunarodni ugovor direktno ili indirektno štiti i prava i interese deteta. Države se obavezuju da obezbede jednak pristup školovanju i devojčicama i dečacima. U delu navedene konvencije, u kojem se obrađuju bračni i porodični odnosi, posebno se upućuje na nediskriminaciju prema ženi i ženskom detetu i na interes deteta kao prethodno pitanje u svim bračnim odnosima.

Konvencije Međunarodne organizacije rada

MOR je specijalizovana agencija UN stvorena s ciljem da formuliše i štiti prava radnika. Niz konvencija donetih pod okriljem ove organizacije usmerene su u pravcu eliminacije dečjeg rada i poboljšanja uslova rada zaposlene dece kao i obezbeđivanja adekvatnog obrazovanja i profesionalnog osposobljavanja dece i mladih ljudi.
a) Konvencija br. 77 o medicinskom pregledu mladih osoba
(industrija)- usvojena 1946. god. Stupila na snagu 1950. god. Jugoslavija je nije ratifikovala.
b) Konvencija br. 78 o medicinskom pregledu mladih osoba
(neindustrijska zanimanja) - usvojena 1946. god. Stupila na snagu 1950. god. Jugoslavija je nije ratifikovala.
c) Konvencija br. 79 o noćnom radu mladih osoba
(neindustrijska zanimanja) - usvojena 1946. god. Stupila na snagu 1950 god. Jugoslavija je nije ratifikovala.
d) Konvencija br. 90 o noćnom radu dece u industriji - usvojena 1948. god. Stupila na snagu 1951. god. Jugoslavija je ratifikovala 1957. god.
e) Konvencija br. 87 o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje - usvojena 1948. god. Stupila na snagu 1950. god. Jugoslavija je ratifikovala 1958. god.
f) Konvencija br. 98 o primeni principa prava na organizovanje i kolektivno pregovaranje - usvojena 1949. god. Stupila na snagu 1951. god. Jugoslavija je ratifikovala 1958. god.
g) Konvencija br. 122 o politici zapošljavanja - usvojena 1964. god. Stupila na snagu 1966. god. Jugoslavija je ratifikovala 1971. god.
h) Konvencija br. 138 o minimalnim godinama starosti za zasnivanje radnog odnosa - usvojena 1973. god. Stupila na snagu 1976. god. Jugoslavija je ratifikovala 1982. god.
i) Konvencija br. 182 o zabrani i suzbijanju najtežih oblika dečjeg rada - usvojena 1999. god. Stupila na snagu 2000. god. Jugoslavija je nije ratifikovala.
j) Konvencija br. 183 o zaštiti materinstva - usvojena 2000. god. Nije stupila na snagu. Jugoslavija je nije ratifikovala.

(Izvor B92)

XS
SM
MD
LG