Dostupni linkovi

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, grupa nevladinih organizacija u Srbiji pozvala je Vladu i Skupštinu da pokrenu javnu raspravu o strategijama suočavanja sa nasleđem kršenja ljudskih prava i uspostavljanja pravde za žrtve genocida i ratnih zločina.

Predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko u intervjuu za RSE kaže da u Srbiji još uvek nema političke volje za preispitivanjem vlastite odgovornosti u ratovima devedesetih, a da se na prste mogu izbrojati porodice žrtava koje su dobile obeštećenje.

"U ovih petnaestak godina je dosta toga identifikovano i mislim da je u velikoj meri poznato šta se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije, zahvaljujući pre svega radu Haškog tribunala, Međunarodnog suda pravde, nacionalnim sudovima i svemu onome što je pored toga urađeno u raznim oblastima."

RSE: Zbog čega se pokretanje ovih pitanja uvek svodi na pritisak pojedinih nevladinih organizacija?

"Čini mi se da još uvek nije stvorena ta kritična masa koja bi omogućila da to postane tema na političkom nivou i na nivou društva. Naša država ne priznaje mnoge od tih činjenica, pogotovo što se još uvek vodi bitka oko interpretacije onoga što se dešavalo. Mislim da je to suština našeg problema zato što zvanična istina ide linijom relativizacije i od skoro se vrlo često čuju teze kako bi to trebalo ostaviti istoriji, a da se mi okrenemo budućnosti. Međutim, prošlost ipak proganja i teško je pobeći od istine. Mislim da bi za Srbiju bilo bolje da se ta stvar prelomi u ovom momentu i da se odnos prema Miloševiću i njegovom nasleđu definiše na pravi način."

RSE: Koliko ovom procesu suočavanja sa odgovornošću doprinose suđenja za ratne zločine koji se vode pred domaćim sudovima?

"Suđenja za ratne zločine u Srbiji su fokusirana na veoma nizak nivo, odnosno samo na konkretne ubice, a vrlo malo na onaj viši nivo, što će, po mom mišljenju, i ići vrlo teško."

RSE: Da li je ovde reč o neefikasnosti pravosuđa ili nedostatku političke volje?

"Smatram da su pre svega u pitanju nedostatak političke volje i interpretacija o kojoj sam malopre već govorila, ali donekle i sudstvo koje je ili korumpirano ili suviše ispolitizirano."

RSE: Da li je država, po Vašem mišljenju, učinila dovoljno, kada je reč o pomoći porodicama žrtava?

"Srbija nije nikoga obeštetila u Hrvatskoj, ni Srbe ni Hrvate, kao ni u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu, ali nije obeštetila ni žrtve u samoj Srbiji, kada se radi o manjinama ili izbeglicama, za razliku od Hrvatske koja je bila prinuđena na to, na vraćanje kuća, imovine i izlaženje u susret. Dakle, Srbija nije nikoga obeštetila, možda postoji samo par izolovanih slučajeva koje su podržavali neki advokati ili organizacije. Na žalost, nije referisala čak ni na one zahteve koji su pred njom, a koji proizilaze iz presude Međunarodnog suda pravde. Ta presuda se skoro više i ne pominje od kada je donesena, točen je šampanjac zato što Srbija nije proglašena odgovornom za taj genocid, iako je sama presuda veoma ozbiljna i opterećujuća. Od onda, na neki način, forsira se teza da će istorija pokazati istinu."

RSE: Da li se Vi lično, kao neko ko se zalaže za suočavanje sa ratnom prošlošću i preuzimanje odgovornosti, osećate bezbedno u Srbiji?

"Nekoliko ljudi u tom društvu je stalno izloženo takvoj vrsti kritike i kampanje jer se upravo na taj način pokušava da se spreče dijalog i istina. Međutim, mislim da to nije moguće jer je istina već ovde."

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG