Dostupni linkovi

Predstavnici EU kritikuju srpskog šefa diplomatije Vuka Jeremića koji ovih dana u oštrim istupima spočitava Briselu da je "članstvo Srbije u EU stavljeno na led". Srbija je neprekidno u integracijama, a šefovi diplomatija pozdraviće u ponedeljak u Briselu njenu "povoljnu saradnju s Haškim sudom", kažu evropski zvaničnici.

Ipak, još uvek nema saglasnosti oko deblokade sporazuma o stabilizaciji, a postoji mogućost da rokovi i 2009. godina, kao godina kada Srbija može dobiti status kandidata, bude izostavljena.

Predstavnici Evropske unije i ambasadori evropskih zemalja u Beogradu ocenjuju da brojni oštri istupi srpskog ministra Jeremića, od kojih u poslednjem zamera Uniji da "od hapšenja Radovana Karadžića nije uputila apsolutno nikakav pozitivan signal Beogradu", nisu na mestu. Šef kancelarije Evropske komisije Žozep Ljoveras kaže za naš program da proces evropskih integracija Srbije nije, kako to tvdi Jeremić, "na ledu" i poručuje da to nije proces koji zavisi od pojedinačnih događaja:


"Ja mogu da razumem frustracije zbog toga što Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije ratifikovan od strane zemalja Evropske unije, ali istovremeno mislim da svaki signal da je proces evropskih integracija pao sa vrha prioriteta ili da je zamrznut sadrži rizik da demotiviše ljude za evrointegracije. Drugo, ostalo je još mnogo toga da se uradi u raznim oblastima kako bi se dovršio proces reformisanja i modernizacije Srbije."


Šefica Vladine kancelarije za pridruživanje Milica Delević, međutim, smatra da je Srbija veliki deo posla već obavila. Ona, za razliku od ministra Jeremića koji je, kada je reč o uslovima Brisela, umeo da poruči i "što je dosta - dosta je”, daje više diplomatsko pojašnjenje nezadovoljstva Beograda:


"Meni se čini da je Srbija učinila zaista mnogo, da je formiranje ove Vlade veliki uspeh i da je izručenje Radovana Karadžića Haškom tribunalu veoma značajan korak. Zatim, tu su i ratifikacija Sporazuma stabilizaciji i pridruživanju i postizanje dogovora o rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva - sve to su veoma značajni koraci. Bilo je mnogo konkretnih koraka u reformskim oblastima, dobrog administrativnog kapaciteta i mislim da zaista zaslužujemo odmrzavanje privremenog sporazuma."


Međutim, oko "odmrzavanja" sporazuma i dalje nema jednoglasnosti među evropskim članicama. Šefovi diplomatija Evropske unije će u ponedeljak, na sastanku u Briselu, pozdraviti "potvrdu opredeljenja Srbije za ulazak u Evropu" i "povoljnu saradnju s Haškim sudom", ali Holandija i dalje insistira na tome da haški tužilac Serž Bramerc saradnju Beograda označi kao "potpunu", odnosno da Ratko Mladić bude u Hagu. Bramerc svoj izveštaj o saradnji Srbije Savetu bezbednosti podnosi u sredu, i ukoliko se do tada nešto promeni, ministri bi se mogli sastati ponovo u četvrtak. Vlasti u Srbiji su uoči ovih sastanaka intenzivirale aktivnosti potrage za haškim beguncima, pa su tako u četvrtak svi mogli pratiti celodnevni pretres kuće Mladićevog sina i još nekoliko lokacija u Beogradu i okolini.

Bez konktretnih rezultata, međutim, male su šanse da će ministri menjati odluku, a spekuliše se i da bi u njihovim zaključcima mogli biti izostavljeni rokovi, odnosno mogućnost da Srbija dobije status kandidata 2009. godine. Ljoveras, ipak veruje da je taj datum moguć ukoliko se ispune svi uslovi:


"Dakle, taj datum stoji u našem izveštaju o napretku zemlje. Ako ste mislili na to kako će Savet Evrope sledeće nedelje u Briselu taj aspekt tretirati, ono što mogu da kažem jeste da je na našim zemljama-članicama da odluče šta će staviti u tekst svojih zaključaka. Međutim, Evropska komisija je u tom pogledu bila vrlo jasna i eksplicitna."


Za predsednicu Fonda za političku izuzetnost Sonju Liht, polemikom oko rokova, čitava debata o prijemu Srbije u Evropsku uniju otišla u potpunom pogrešnom pravcu, za šta su u velikoj meri odgovorni političari u Srbiji:


"Bitno je šta će biti sa suštinom promena u Srbiji, da li će Srbija postati mnogo pristojnija i zemlja bolja za život - od toga zavisi da li će se to desiti sada ili za tri meseca. Ne bih spekulisala sa rokovima, o tome ništa ne znam, a tvrdim da u ovom trenutku to niko ne zna jer to zavisi od mnogo toga. Mislim da je mnogo značajnije koliko će promene ići u dubinu samog tkiva srpskog društva i države u smislu usvajanja osnovnih evropskih standarda."

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG