Dostupni linkovi

Argumenti za i protiv primene trgovinskog sporazuma sa EU


Mirko Cvetković, Boris Tadić, Ivica Dačić

Predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Mirko Cvetković saglasili su se sa inicijativom potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića o jednostranoj primeni privremenog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom od 1. januara 2009. Dok pojedine opozicione stranke u Srbiji ovu odluku ocenjuju nedgovornom i ekonomski neracionalnom, iz Evropske unije stižu signali da je to potez u dobrom pravcu.

Dok deo opozicije odluku Vlade Srbije o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom smatra neodgovornom i ekonomski neracionalnom, predstavnici vladajuće koalicije u ovom potezu, upravo, vide šansu Srbije na međunarodnom tržištu i tumače je kao jasan signal da zemlja želi istraje na putu evropskih integracija. Jelena Trivan, Demokratska stranka:

"Ja sam zaista pristalica onih koji se zalažu za jednostranu primenu trgovinskog sporazuma. Prosto, mi smo se spremali za to, mi smo tražili potpisivanje Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji i na izvestan način spremali srpsku privredu za taj trenutak. Naravno da nisu svi spremni za tržišnu utakmicu i da će to u prvom trenutku imati, možda, negativne efekte, ali dugoročno, to je čista dobit za našu privredu i naše društvo."


Slično razmišlja i Suzana Grubješić iz G 17 plus, čiji je predsednik Mlađan Dinkić inicirao ovaj potez. Ona, međutim, ima primedbe na termin "jednostrana primena" i podseća:


"Ko prati ovu oblast zna da je Evropska unija još 2002. godine ukinula carine na uvoz robe iz Srbije. To što tu pogodnost ne koristimo maksimalno pokazuje koliko je naša privreda uopšte konkurentna, koliko smo sposobni da proizvedemo i izvezemo na evropsko tržište. Ali, mogućnosti imamo."


Od primene trgovinskog sporazuma Suzana Grubješić očekuje samo koristi:

"Koristi će imati i privreda i građani, zbog smanjenih carina na uvoz i automobila i industrijske robe i robe koja je potrebna za razvoj privrede. Ta primena će, na neki način, pritisnuti naše privrednike da postanu konkurentniji, da ponude bolje cene i da se takmiče sa proizvodima koji dolaze iz Evropske unije, a krajnju korist će imati i građani koji će moći da kupuju više robe po nižim cenama."


Ono što se već sada vidi kao prvi problem u primeni sporazuma jeste deficit u budžetu koji država prihoduje od carina. Opoziciona Nova Srbija procenjuje da će budžet Srbije biti umanjen za 300 miliona evra.

Jelena Trivan smatra, međutim, da postoji rešenje za taj problem:


"Važno je da smo dobili ohrabrenje od Evropske unije, da u slučaju da imamo potpisan sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom, što mi imamo, i da se definiše to kao problem, a očito je da imamo problem tog budžetskog deficita, da je Evropska unija spremna da nam pruži tu makroekonomsku pomoć i da, u tom smislu, taj prvi tranzicioni period našeg prilagođavanja u vezi sa trgovinskim sporazumom možemo da prevaziđemo, a da će se, već, u sledećoj godini videti pozitivni rezultati."

Šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras kaže da je očekivano da se ukidanje carinskih tarifa odrazi na budžet, ali da će kasnije taj sporazum imati pozitivne posledice.

"Brzina pridruživanja neke zemlje Evropskoj uniji zavisi isključivo od njenog napretka u tom procesu",
kaže Ljoveras, a povodom tekstova u nekim ovdašnjim medijima - da bi u zaključcima sa sastanka šefova diplomatija Evropske unije o zapadnom Balkanu mogla biti izostavljena mogućnost da Srbija dobije status kandidata 2009. godine - napominje da je Evropska unija jasno stavila do znanja da će se "datum određivati prema ostvarenom napretku" i da se Unija drži obećanja.

Dodatni evro-skepticizam u domaću javnost delimično je unela i najnovija izjava šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića koji je ocenio da je članstvo Srbije u Evropskoj uniji 'stavljeno na led'. On je uputio zamerke Evropskoj uniji što posle hapšenja Karadžića nije poslala Srbiji "nikakav pozitivan signal". Žozep Ljoveras tvrdi, upravo, suprotno:

"Ja mislim da smo poslali određeni broj pozitivnih reakcija, posebno od strane evropske komisije, budući da smo rekli da verujemo da Srbija ima kapacitete da postane zemlja kandidat 2009. godine, ukoliko ispuni postavljene uslove. Takođe smo rekli da verujemo da je moguća liberalizacija viza sledeće godine, ukoliko se ispune uslovi. Tako da uistinu verujem da smo poslali pozitivne signale. Moram da kažem da bi situaciju trebalo da posmatrate u širem kontekstu, a ne da je vidite delimično kroz bilateralne odnose. Uzmimo, na primer, Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, uočićete progres koji je Srbija napravila ka Evropskoj uniji i ja mislim da se taj put nastavlja."

XS
SM
MD
LG