Kriza je odavno

Pri tome, analitičari upozoravaju da ovog puta vlast treba da deluje prevashodno psihološki i pokuša da spreči paniku. Do toga je zamalo došlo kada je počelo masovno povlačenje devizne štednje, što je Narodna banka Srbije svojom intervencijom uspela da donekle zaustavi. Nije, međutim, uspela da spreči inflatorne skokove koji kod građana Srbije bude najdublje strahove i podsećanja na mučne godine s početka devedesetih.

Rešenje nikako nije u rukama Srbije, podvlači analitičar časopisa "Ekonomist" Milan Ćulibrk:

"Kriza će se zaustaviti kada bude rešena tamo gde je i nastala, dakle, u SAD i Evropskoj uniji. Kriza u Srbiji se ne može zaustaviti jer ona odavde nije ni krenula."

Institucije, po mišljenju našeg sagovornika, mogu delovati samo preventivno – kako bi sprečile da strah i zebnja građana ne izazovu potrese koji bi lako mogli dovesti i do sloma finansijskog tržišta u Srbiji. Ozbiljnog protivnika u tim nastojanjima država ima upravo u građaninu čiji je nivo poverenja u institucije, po mnogim istraživanjima, na vrlo niskim granama. Donekle to pokazuje i naša anketa. Beograđane smo pitali da li se plaše finansijske krize:

"Ne, jer ne mogu da utičem na to i nemam previše da bih nešto mogao da izgubim - neka o tome brinu stranke."
"Malo. Strašno je, jer ipak ona pogađa najniži stalež."
"Ne. Zato što mislim da je izmišljena zbog nas sirotana i da Amerikanci to rade pre svega zbog svoje finansijske nemoći."
"Da, podseća me na 1991. godinu. Strašno, mislim da će se dogoditi ista situacija - velika inflacija u državi."
"To su ozbiljni strahovi, vrlo ozbiljni strahovi."
"Kako da ne, zbog nezaposlenosti, jer se smanjuje broj radnih mesta."

RSE: Da li se plašite da ćete ostati bez posla?

"Odavno sam ostao bez posla, pre tri godine."
"Lično se ne plašim, ali neki moji prijatelji su već ostali bez posla"
"Toga se ne plašim, plašim se samo kako ću naći posao."

RSE: Verujete li u mere koje je Vlada preduzela kako bi zaštitila građane?

"Ne, ne verujem. Mislim da će ovom mešetarenju oni proći najbolje, a narod će itekako osetiti posledice."
"Biće velikih restrikcija u svemu, u dolaženju stranog kapitala, i otpuštanja radnika."

Neizvesnost je očigledno prisutna, a monetarne insitutucije moraju preduzeti zaštitne poteze, navodi Milan Ćulibrk:

"Da se stvori jedan privid da je situacija koliko-toliko normalna, da se ljudi uvere da je sve sigurno. Na primer, da je doneta garancija za depozit do 50.000 hiljada evra, iz bankarskog sektora verovatno ne bi bilo povučeno oko milijardu evra štednje. Isto tako je i sa privredom, da je država rekla da će garantovati za sve bankarske pozajmice, situacija u finansijskom sektoru verovatno bi bila donekle povoljnija nego što je sada."

Kako bi stvorio makar privid stabilnosti premijer Mirko Cvetković najavio je mere, koje još nisu stupile na snagu, a podrazumevaju: povećanje osiguranih štednih uloga na 50.000 evra, zatim privremeno ukidanje kamate na devizne uloge, oslobađanje poreza na prenos apsolutnih prava, a takođe se predviđaju i garancije u Budžetu za 2009. godinu (koji još nije usvojen), a sa ciljem eliminisanja opasnosti od ozbiljnih poremećaja u finansijskom sistemu. Kako najavljuje državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić tu neće biti kraj:

"Uz taj paket mera svakako će ići i nov paket mera koji će biti usmeren ka realnom sektoru. Mislim da ćemo na osnovu svega ovoga što smo danas čuli od predstavnika Narodne banke Srbije, i ovoga što će Vlada uraditi, spremno dočekati 2009. godinu."

Međutim, najlepše novogodišnje želje ozbiljno su uzdrmane kretanjima kursa dinara, čija je stabilnost proteklih godina ulivala osećaj sigurnosti građanima. Poslednjih sedmica vrednost dinara neprekidno pada, a ove sedmice prešla je famoznu psihološku granicu od 90 dinara za jedan evro. Po Ćulibrku država bi i u ovoj situaciji morala isto da reaguje:

"Više na psihološkom planu."

Javnost pokušava da umiri guverner Radovan Jelašić koji se dugo dičio upravo stabilnim dinarom, ignorišući upozorenja dela stručnjaka koji godinama ponavljaju da vrednost dinara možda jeste stabilna, ali nije realna, te da zbog toga posledice trpi domaća proizvodnja. Jelašić je najavio da će najkasnije u ponedeljak 8. decembra obavezna rezerva koju banke moraju da drže u dinarima biti povećana sa 20 na 40 odsto. Na taj način će iz opticaja biti povučeno dinara u vrednosti od oko 700 miliona evra, što će povećati likvidnost na deviznom tržištu. Ipak, sa godišnjeg Foruma Ekonomist medija grupe o finansijskim uslugama u jugoistočnoj Evropi, prvi čovek Narodne banke Srbije nije želeo da prognozira da li će dinar i dalje slabiti, ali je najavio poteze za njegovo jačanje:

"Kako tržište preteruje u dobrim vremenima isto tako preteruje i u lošim. Jedno je sigurno, sve mere koje donose i Vlada i Narodna banka Srbije trebalo bi da idu ka tome da je mnogo veća šansa da dinar bude jači."

Samo tri sedmice pred Novu godinu država je sve snage upregla kako bi "umirila" dinar, a ništa manje muke nema ni sa raspravom o Budžetu od koga bi mnogi uzeli više nego što je on u stanju da pruži. U atmosferi time izazvanih napetosti Srbija će odgovorati i izazovima svetske ekonomske krize, koja se ovde, kako kaže jedan Beograđanin, samo nadovezuje na dvodecenijski sunovrat: