Dostupni linkovi

Firmu u ambis, sebe na vrh – u najkraćem se može opisati poslovna politika direktora većine javnih preduzeća u Srbiji. Kako pokazuju najnoviji podaci, a i višedecenijsko iskustvo, rukovodioci srpskih firmi imaju astronomske plate, dok kompanije koje vode beleže enormne gubitke. I da ne bude sve pripisano ličnoj koristi, ključ je izgleda ipak u partijskim interesima.

Od 500 javnih preduzeća u Srbiji, koja su Narodnoj banci podnela izveštaje za 2007. godinu, veliki deo imao je negativan saldo. Njihov gubitak bio je 80 odsto veći nego u prethodnoj godini. Uprkos tome, plate rukovodilaca u tim preduzećima, direktora i članova upravnih odbora, enormno su velike za srpske uslove, a Vlada Srbije još ne planira da zamrzne lične dohotke. Ekonomista Ivan Janković izjavio je za naš program da je jedino pravo rešenje privatizacija javnih preduzeća:

"Onda bi od odluke vlasnika zavisilo kolike bi bile plate menadžmenta. Ako vlasniku NIS-a, EPS-a, ili nekog drugog preduzeća, nije mnogo da plati 600.000 dinara mesečno za usluge menadžmenta, ako misli da te usluge toliko vrede, ja kao poreski obveznik nemam ništa protiv toga. Čitav problem sa našim javnim preduzećima proističe iz toga što su vlasnici ili deoničari, poreski obveznici, prinuđeni da plaćaju plate svih zaposlenih u javnom sektoru, a posebno direktorske plate koje su uvek više nego što je njihova realna tržišna vrednost."

Na primer, Elektroprivreda Srbije u 2007. godini imala je gubitak od 99 milijardi dinara, a plata generalnog direktora bila je 297.000 dinara. Železnice Srbije u manjku su većem od četiri milijarde dinara, dok je zvanični lični gohodak prvog čoveka te firme 135.000. Putevi Srbije u minusu su četiri milijarde i sto trideset pet miliona, ali direktor mesečno prima 144.000. Naravno, ove plate kao po pravilu su bile uvek daleko veće jer su ih direktori povećavali po raznim osnovima. Za sada je apsolutni rekorder Bojan Krišto, direktor beogradskog Aerodroma "Nikola Tesla", koji je pored plate od 311.000 dinara, pod obrazloženjem da je to preduzeće postiglo velike uspehe, pre nekoliko meseci sebi isplatio 11.550 evra, a svojim saradnicima bonus od po 7.000 i 8.000 hiljada. Njega je na tu poziciju predložila vladajuća stranka G17+, ali je posle ovih podataka u javnosti morao da podnese ostavku.


Vladimir Goati, predsednik organizacije Transparentnost Srbija, rekao je za naš program da jedan broj najvećih javnih preduzeća sigurno neće biti privatizovan, jer za to postoji interes vladajućih političkih stranaka:

"Partije to dobijaju, hteli mi to priznamo ili ne, posle izbora u obliku plena. Ta preduzeća verovatno imaju načina da u svom poslovanju fiktivnim ugovorima ili na neki drugi način prebacuju deo sredstava, posebno kada je u pitanju predizborno razdoblje, političkim partijama ili njima bliskim preduzećima. To je nekakva rezervna varijanta za finansiranje političke infrastrukture i tu treba tražiti tajnu opstanka tako velikog broja javnih preduzeća."

Jedna od velikih bitaka u okviru vladajuće koalicije, i tema o kojoj se dugo pregovaralo, bila je podela funkcija u javnim preduzećima. Ako se i dalje pitate zašto, pomenućemo da je beogradska štampa pisala da će Dušan Bajatović, kadar Socijalističke partije Srbije, kao novi direktor Srbijagasa dobijati mesečnu apanažu od 12.000 hiljada evra, koliko i njegovi prethodnici. Interesantno je da su plate u Naftnoj industriji Srbije poslovna tajna. Tek nakon zahteva republičkog parlamenta iz NIS-a su obećali da će obelodaniti primanja, ali to još nije učinjeno.

Ekonomista Ivan Janković kaže da bi možda trebalo osnovati nezavisno regulatorno telo koje bi kontrolisalo finansije javnih preduzeća, i dodaje da eventualno smanjivanje plata, kao moguća mera, ne bi imalo efekta jer značajne uštede ne bi bilo:

"To je prevashodno jedna populistička mera za dobijanje političkih poena, u ovoj situaciji isplivavanja na površinu svih tih skandala - mislim da je to samo vrh ledenog brega. Da bismo kroz politiku plata dobili neke značajnije efekte po budžet Srbije morali bismo da zadremo ne samo u plate rukovodećeg kadra i menadžmenta u javnim preduzećima nego i u čitavu strukturu plata u javnom sektoru, ali i u zdravstvu, školstvu itd."

Za javna preduzeća, koja su po svemu viđenom zlatne koke vladajućih stranaka, u krajnjoj instanci odgovorna je vlada. Zato vlast mora da uspostavi pravila za isplatu ličnih dohodaka, smatra Vladimir Goati:

"Bilo da je reč o radnom odnosu bilo da je reč o ljudima u upravnim odborima. Ta magla i fama oko tajnosti tih podataka, netransparentnost, bi trebalo da se razveje, da ta preduzeća budu odgovorna i da primanja njihovih rukovodilaca budu u skladu sa nekim standardima ovog društva."

Vladimir Goati zaključuje da će na sve uticati i svetska finansijska kriza, pa da bi trebalo razmisliti i o zamrzavanju plata u svim sektorima:

"Jer, već je morao da se kreše i budžet, ali čak i ona sredstva za neke neophodne stvari. Mislim da bi Vlada kao politički činilac trebalo da pokaže tu vrednost primera."

O takvom primeru direktori i članovi upravnih odbora do sada nisu razmišljali. O trošku poreskih obveznika kupovani su hektolitri viskija na ime prezentacija, novim automobilima renomiranih evropskih proizvođača obnavljani su već luksuzni vozni parkovi, a neretko se dosta trošilo i na službena putovanja na egzotične destinacije.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG