Dostupni linkovi

Sudija i bivši predsednik Haškog tribunala (ICTY) Fausto Pokar poručio je u Beogradu da se Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću mora suditi pred tim sudom, i dodao da 2011. godina ne mora da bude i kraj rada Tribunala. Na regionalnom skupu posvećenom suđenjima za ratne zločine, predstavnici Srbije ponovili su da će Beograd ispuniti svoje obaveze i izručiti preostalu dvojicu haških optuženika.

Poces suočavanja sa istinom o ratnim zločinima neophodan je kao garant trajnog mira u regionu. U tom procesu hapšenje haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića neophodno je zbog Srbije i pravde, ali i moralne, materijalne i političke štete koju begunci nanose zemlji. Naglašavajući da Beograd mora učiniti sve kako bi se oni našli u Hagu, sudija Haškog suda Fausto Pokar najavio je mogućnost rada Tribunala i posle 2011. godine:

“Nadam da će preostala dvojica haških begunaca Ratko Mladić i Goran Hadžić biti uhapšeni i da će im se, ako treba, suditi u Hagu i posle 2011. Ta godina ne mora da bude kraj rada Tribunala. Savet bezbednosti UN može da produži rad suda i verujem da će se to i dogoditi. I nadam se da će napori srpskih vlasti i institucija da ispune obavezu izručenja dvojice haških begunaca, biti pozitivno okončani.”

I ovom prilikom, kao i mnogo puta do sada moglo se čuti da je Srbija talac dvojice ljudi, i da se čini sve kako bi to prestala da bude. Ističući da najnoviji izveštaj Evropske komisije šalje ohrabrujući signal Beogradu kada je reč o saradnja sa Hagom i procesiranju ratnih zločina, predstavnici institucija uveravaju da će ispuniti sve obaveze:

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen:

“Da istaknem u ime Vlade da ćemo uhapsiti
preostale haške begunce, da će oni biti izručeni Haškom tribunalu, i to ne zbog Haga, ne zbog Evropske unije i integracija, to je pre svega zbog naše zemlje, zbog Srbije i zadovoljenja pravde.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević:

“Kao demokratsko i civilizovano društvo, težimo individualizaciji krivice, jer svaki zločinac ima ime i prezime. Kao krajnji cilj našeg delovanja ostvarićemo pravdu za žrtve.”

Tome se nada i predstavnik Holandije, zemlje koja čvrsto insistira na izručenju Ratka Mladića kao uslovu za dalje evropske integracije Srbije. Ambasador u Beogradu Ron Van Dartel:

"Nadam se da sam jasno naznačio da želimo da podržimo Srbiju u njenom budućem razvoju ali pre toga ona mora da se uhvati u koštac sa prošlošću. Uslovljavanje Srbije na daljem putu evropskih integracija je neizbežno, ali je teško objasniti zašto je moja zemlja u tome tako uporna. Ona nastoji da igra pozitivnu ulogu u regionalnim procesima suočavanja sa prošlošću."

Ovi procesi nisu mogući bez čvrste saradnje i dobrih odnosa zemalja regiona, koji se na političkom nivou svakodnevno zaoštravaju. Iako navode da političke odluke otežavaju proces pomirenja, predstavnici pravosuđa iz regiona saglasni su da na profesionalnom planu nema problema u saradnji. Na pitanje da li i koliko je otežavaju međusobne tužbe Beograda i Zagreba za genocid, sudija Vrhovnog suda Hrvatske Damir Kos odgovara:

„To je onaj jedan dio koji sam rekao da ja kao sudac mogu razmišljati jedino o individualnoj odgovornosti. Tko je bio prvi, a tko drugi, tko je stvarni uzročnik rata, a tko je tek odgovarao na rat, meni kao sudiji naprosto nije dopušteno i ne želim na takav način razmišljati. Ali, kolege sudije i iz Srbije i iz Hrvatske veoma uspešno obavljaju svoju suradnju u postupcima utvrđivanja individualne odgovornosti.“

Da među sudijama postoji visok stepen razumevanja i profesionalizma, potvrđuje i predsednica suda BiH Meddžida Kreso, ali i dodaje:

„Mi smo limitirani određenim političkim rješenjima. Dakle, politika kasni u donošenju određenih odluka koje bi omogućile da malo bolje sarađujemo. Tu pre svega mislim na neuspostavljanje mehanizma za izručivanje onih osumnjičenih, optuženih, pa čak i pravosnažno osuđenih da budu isporučeni zemlji koja ih treba. Tu apsolutno ne postoji politička volja.“

I dok se čekaju politički potezi, pravosudne institucije u regionu moraju uložiti dodatne napore da sarađuju u rešavanju stručnih, zakonodavnih, organizacionih i kadrovskih problema, pre svega zbog najavljenog prestanka rada Tribunala u Hagu, zaključili su učesnici skupa u Beogradu.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG