Dostupni linkovi

Hapšenje Mladića ostaje uslov Brisela


Ratko Mladić i Radovan Karadžić na Palama u avgustu 1993. godine

Poslednji izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom bolji je po Beograd od svih prethodnih. Kako ocenjuju zvaničnici, sadržaj tog dokumenta po prvi put se može nazvati pozitivnim. Međutim, uprkos tome, Srbija će najverovatnije i dalje stajati na putu evrointegracija, sve dok ne bude uhapšen Ratko Mladić.

Izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala o saradnji Srbije sa tim sudom jasan je i izbalansiran, i Beograd je zadovoljan ocenom Serža Bramerca, izjavio je za naš program Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije za saradnju sa Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Ignjatović, koji je službenim putem imao uvid u Bramercov izveštaj, rekao je da na taj dokument nema značajnijih primedbi:


"Izveštaj u najboljoj meri oslikava trenutnu saradnju Srbije sa Haškim tribunalom. Reči "puna saradnja" nema, ali smo i znali da takva kvalifikacija neće biti korištena. Mislim da je mnogo toga urađeno, svi aspekti saradnje su, matematički mereno, preko 90 odsto, a to se vidi i iz ovog izveštaja. Ovo sada je konkretno i jasno za razliku od nekih ranijih izveštaja tužilaštva. Najvažnije je da se vidi da smo puno toga uradili i drago mi je da je i ocena tužilaštva Haškog tribunala bila takva."


U izveštaju se navodi da je Srbija ostvarila značajan napredak u saradnji sa Tribunalom, ali i ukazuje da hapšenje optuženih Ratka Mladića i Gorana Hadžića ostaje "najkritičnija oblast". Bramerc je ocenio da su bezbednosne agencije pojačale potragu za beguncima i njihovim mrežama podrške, ali i da je rad sadašnjih vlasti iskomplikovan potrebom da se prevaziđu propusti prethodnog rukovodstva civilnih službi bezbednosti. Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, izjavila je za naš program da se Bramercov izveštaj može okarakterisati kao pozitivan i da je u skladu sa činjenicama:


"Potpuno je jasno da postoje neke ozbiljne prepreke u pronalaženju preostale dvojice haških optuženika. Iako već dugo postoje govorkanja da je Hadžić pobegao iz zemlje i da se nalazi negde u Rusiji ili Belorusiji, nije mi jasno zašto to neko ne kaže. Dakle, ako postoje podaci o tome, onda mislim da ono stalno ponavljanje da nema podataka o Mladiću pokazuje da postoje neke ozbiljne prepreke - čini mi se da toga nema u izveštaju."


U izveštaju je izražena velika zabrinutost zbog uticaja na svedoke, jer se neki usled pretnji ne pojavljuju dobrovoljno pred sudom, dok je kao problem navedeno i to što nije rešeno pitanje pristupa ključnim vojnim dokumentima potrebnim za suđenje Momčilu Perišiću. Na taj podatak, kaže Nataša Kandić, trebalo bi obratiti posebnu pažnju:


"To je veoma značajno, kako sa stanovišta onoga ko uskraćuje taj pristup tako i sa stanovišta odvijanja tog procesa. Mislim da će ta dokumenta doprineti da se razjasne neke činjenice koje nisu bile razjašnjene tokom suđenja Miloševiću, ali ni tokom suđenja optuženim za genocid u Srebrenici."


Izveštaj Serža Bramerca trebalo bi da bude predstavljen Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 12. decembra, pa se postavlja pitanje da li bi na osnovu ocena iz tog dokumenta mogle da budu nastavljene evrointegracije Srbije, uprkos protivljenju Holandije koja smatra da je to nemoguće bez hapšenja Ratka Mladića. Dušan Ignjatović:


"Vidi se da smo radili naporno i da pokušavamo sve što je u našoj moći. Mislim da je, ukoliko postoji dobra volja, ovaj izveštaj veoma dobra osnova za ocenu da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom. Sada je sve na političarima."


A Nataša Kandić u sadašnjoj situaciji sumnja u nastavak puta Srbije ka Evropi:


"Ne, ne može, to su potpuno jasne i izvesne stvari. Srbija mora da uloži napor i pronađe Mladića, a moraju se izneti i čvrsti dokazi da se Hadžić ne nalazi na teritoriji Srbije. Mladić mora biti uhapšen ili mora biti dokazano da više nije živ – nema druge."


Dakle, ukoliko Holandija ne iznenadi i ne promeni do sada čvrst stav, osnovni uslov ostaje. A da li će Srbija isplivati iz tog nezavidnog položaja, ne zavisi samo od nje same, rekao je za naš program general Ninoslav Krstić, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju:


"Pitanje je da li je Srbija uopšte u stanju da preduzimajući sve mere to i uradi. Ako pogledamo knjigu bivše tužiteljice, možemo jasno videti da su u to upletene mnogo više sile i mnogo jači ljudi od Srbije."


Krstić, kojem je u JNA osamdesetih godina nadređeni bio Ratko Mladić, ne isključuje mogućnost da se najtraženiji optuženik još odavno spremao da izbegne pravdi:


"On je bio jedan od osnovnih kreatora predaje dvojice pilota Francuzima. Poznajući ga ne verujem da je propustio priliku da napravi neke dogovore jer je otprilike mogao da pretpostavi šta ga čeka u nekoj daljoj budućnosti."


Bilo kako bilo, haški begunci nikako se ne mogu osećati bezbedno jer Srbija neće odustati od potrage, što je potvrdio i predsednik Boris Tadić:


"Srbija želi da dovrši saradnju sa Haškim tribunalom, ali isto tako Srbija želi da dovrši i ekonomske i političke reforme koje će na kraju doneti boljitak za građane naše zemlje."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG