Dostupni linkovi

Javna preduzeća pod kontrolom političkih stranaka


Aerodrom Nikola Tesla, Foto: Bojana Matić

U Srbiji su ponovo aktuelizovane priče o stranačkoj kontroli javnih preduzeća. Nakon što je direktor beogradskog aerodroma obnarodovao da, sa bonusima, prima i preko 10.000 evra, usledila je oštra politička rasprava, koja je dovela do ostavke prvog čoveka aerodroma.

Postavlja se pitanje, može li javnost da privoli Vladu i stranke da ispuste kontrolu nad javnim preduzećima, koja se neformalno smatraju finansijskim sponzorima političkih partija.

Nakon prozivki i priznanja, da su isplaćene naknade i bonusi iznosili i preko 10.000 evra, direktor Aerodroma "Nikola Tesla" Bojan Krišto obavestio je javnost da je podneo ostavku, navodeći da će čak novac vratiti u budžet. Odmah se, osećajući se valjda prozvanom, oglasila i Vlada Srbije navodeći da priprema analizu plata i ukupnih primanja u javnim preduzećima s namerom da utvrdi da li su isplaćivana sredstva u skladu sa propisima. Sve ovo je, između ostalih reakcija, bio razlog zbog čega je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ponovo upozorio:

"Lično mislim da smene, neke političke reakcije, vraćanje novca i slično na prvi pogled može biti simpatično, ali sve to sigurno neće imati nikakve efekte. Svaki put kada je neka od tih stvari došla do javnosti ona je rešavana na način koji je za javnost bio prihvatljiv. Zašto to ne bismo anticipirali, zašto ne bismo unapred stavili taj mehanizam u funkciju, kako bismo imali jedan mehanizam kontrole koji bi nam omogućavao da odnosi budu potpuno normalni?"

Slučaj s platama i bonusima rukovodstva Aerodroma "Nikola Tesla" treba da bude povod da se aktiviraju kontrolni mehanizmi koji postoje, ali se ne primenjuju. Međutim, Jelena Trivan, poslanica Demokratske stranke, kaže da će se Vlada i skupštinska većina založiti za doslednu analizu rada javnih preduzeća i sankcionisanje neodgovornog rukovođenja:

"Prvo želim da kažem da je vladajuća većina u Skupštini, ali i Vlada Srbije, utvrdila da apsolutno želi da stane na put svakom kršenju prava, mogućim malverzacijama u javnim preduzećima i korišćenju javnih dobara na nelegalan način. Dakle, Vlada je spremna da učini sve što je potrebno kako bi se izvršile provere poslovanja i da, ako se u tom smislu uoče bilo kakvi nedostaci, u svim tim preduzećima preduzme potrebne mere."

Politička, ali i stručna, javnost kao glavni uzrok neodgovornog ponašanja u javnim preduzećima navodi partizaciju i nekompetentno rukovođenje postavljenih stranačkih direktora. Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović:

"Jasno je da primer Aerodroma "Nikola Tesla" samo ukazuje na te sistemske nedostatke o kojima smo mi govorili sve vreme. Mislim da ne postoji nikakva razlika između onoga što je uradio Krišto i onoga što rade svi drugi direktori javnih preduzeća, jer na ta mesta ne dolaze ljudi u skladu sa svojim profesionalnim kvalitetima već pre svega procesom koji se sprovodi kroz partizaciju našeg društva. Kada tražite posao, idete u stranku, kada želite da upišete dete u školu, idete u stranku, kada tražite pravdu, idete u stranku, a ne na sud – sada plaćamo cenu za tako nešto. Gde je rešenje? Rešenje je u sistemskoj depolitizaciji."

Korak dalje odlazi poslanica Srpske napredne sranke Jorgovanka Tabaković koja Vladu optužuje, ne samo za loše upravljanje javnim preduzećima, već i za dodele bonusa i nagrada za konsultantske usluge:

"Ne samo plata Bojana Krišta, kao jednog od direktora javnih preduzeća, već i isplaćivanje provizija. Pogledajte samo kolika je provizija konsultantske agencije "Citadela" za navodno dovođenje strateškog partnera "Fiat". Ispada da Vlada treba da isplati 50 miliona evra "Citadeli". Volela bih da pričamo o nečem drugom, a da to nije Palmina žirafa, da pričamo o zaista ogromnim troškovima koji opterećuju budžet Srbije, a u koje kao poslanici nemamo nikakav uvid - nema ga čak ni ministar finansija."

Utisak da u Srbiji ne postoji politička volja da se krene u privatizaciju javnih preduzeća deli i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić:

"Naravno da kroz mehanizam te javne potrošnje, kroz mehanizam javnih nabavki, novac može da se usmerava na ovaj ili onaj način tako da to bude ne samo u javnom interesu nego i u interesu nekih subjekata kao što su političke stranke ili politički saveznici, prijatelji i slično. Naravno da je ta sumnja realna i snažno prisutna, da nije lišena osnova."

Više nego javno se govori da stranke svoje koalicione kapacitete, pa čak i lične animozitete funkcionera, namiruju raspodelom javnih preduzeća.

XS
SM
MD
LG