Građani će kod četiri najveće banke bez posebnih troškova moći prevremeno da otplate kredit, odnosno u tom slučaju neće morati da plaćaju dodatnu naknadu, moći će da ih prebace iz švajcarskih franaka u evre ili iz evra u dinare, a imaće priliku i da produže rok za otplatu već uzetih kredita.
Imajući u vidu da su u stranim bankama koje su u Srbiju došle nakon 2000. godine bili prilično oštri uslovi kreditiranja, ovaj potez praktično je iznuđen posledicama finansijske krize u svetu i gubljenjem poverenja prema bankama, iz kojih su prestrašeni klijenti masovno podizali uloge.
Ekonomski stručnjaci ocenili su da ova mera, koja je usledila nakon predloga Narodne banke Srbije, neosporno ide u korist građana, ali da je reč o minimalnim olakšicama.
Ekonomista Milan Kovačević izjavio je za naš program da je ovaj potez prvenstveno u interesu banaka:
"Jer one žele da poboljšaju svoju likvidnost, a ono malo što će jedino biti od koristi za građane jeste ono što je verovatno u ugovorima o kreditu i pisalo, a to je da prevremena otplata zahteva i neko dodatno plaćanje. To svakako samo njima koristi, čak je malo i cinično, jer većina dužnika ima teškoće sa otplatom – nisu u situaciji da prevremeno otplate svoj dug."
Đorđe Đukić, profesor ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je jasan motiv banaka, ali da su nove mere generalno u redu:
"Da se građanima stavi do znanja da mogu izaći iz sezone onoga što je više rizično za njih, a tu pre svega mislim na kurs. Interes banaka u ovom slučaju je da plasiraju što više dinarskih kredita jer imaju ograničenost izloženosti deviznom riziku. Prema tome, ovde nije reč o altruizmu, želji da se brine o samim građanima, već o poslovnom interesu banaka, što je prirodna reakcija na trenutnu situaciju. Treba reći da svako produženje roka implicira veći trošak i teret kredita. Građani isto tako moraju dobro pogledati koja će biti efektivna kamatna stopa kada se kredit prevede u dinare jer budite sigurni da, s obzirom na visoku stopu inflacije, to neće biti ni malo povoljna kamatna stopa."
U bankama koje su ponudile olakšice tvrde da sve rade prevashodno u interesu svojih klijenata. Zoran Petrović iz Rajfajzen banke rekao je za naš program da je teško proceniti kakve će efekte imati nove mere, koje podrazumevaju i produženje otplate kredita za godinu dana:
"Za uredne platiše jedan deo obaveza će biti relaksiran zato što će one biti prolongirane za 12 meseci, rate bi trebalo da budu niže, pa će automatski i nivo raspoloživog dohotka u njihovim novčanicima biti veći - pretpostavljam da će veći deo ljudi želeti da se opredeli za to. Drugi deo priče je nepoznanica, ne zna se koliko ljudi će se opredeliti da pređe iz, na primer, stambenih kredita, koji su indeksirani u švajcarskim francima, u kredite koji su u evrima, ali ni to koliko ljudi će hteti da svoje keš kredite, odnosno potrošačke kredite koji su indeksirani u stranim valutama, pretvori u dinare. To su neka druga pitanja, teško je reći."
Kao jedna od mogućnosti nudi se i konverzija valute u kojoj se otplaćuje kredit. Međutim, kaže ekonomista Milan Kovačević, i tu treba biti vrlo oprezan:
"Nije jasno pod kojim uslovima bi jedan kredit koji je bio u švajcarskim francima mogao biti pretvoren u kredit u evrima, kakve bi bile kamate. Drugo, tamo se nudi i mogućnost pretvaranja u dinarski kredit i posebno u tom slučaju nije jasno kakve bi bile kamate i uslovi u dinarima. Sve ovo lepo zvuči, ali mi se čini da suštinski nema neki naročit efekat."
Sa druge strane, bankari po starom dobrom običaju pozivaju građane da uzimaju kredite bez ikakvog straha. Ivan Radojčić iz Unikredit banke:
"Mi naravno podržavamo sve te mere i već smo prilagodili i sistem. Već od sutra svi klijenti koji budu želeli da interno refinansiraju kredite to će moći da urade bez administrativnih troškova. Držali smo se tog pravila još pre tri godine kada smo krenuli sa kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, ugovorom smo definisali da klijent bez ikakve provizije može konvertirati kredit u evre. Dinarski krediti su najinteresantniji građanima jer je sada pod uticajem efekata kretanja kursa dinara u odnosu na evro došlo do povećanja rata u dinarskoj protivvrednosti – klijenti su pokazali najveće interesovanje za refinansiranje dinarskih kredita."
Dužnici u Srbiji poznati su kao vrlo revnosni i disciplinovani. Zato, zaključio je profesor Đorđe Đukić, banke ne bi trebalo da budu u strahu, ukoliko njihovi klijenti ostanu na svojim radnim mestima:
"Nije reč o tome da li će građani imati volju da plate te kredite, i kada se promene uslovi, već da li će građani to materijalno moći, u talasu gubitka posla ne samo u svetu i Evropi već i kod nas."
