Dostupni linkovi

Pirati ponovo haraju morima


Pirati i posada na jednom od otetih brodova kod obale Somalije, oktobar 2008.

Otmice suadijskog tankera i prethodno ukrajinskog broda koji je prevozio tenkove i teško naoružanje koje su izveli somalijski pirati, primorava međunarodnu zajednicu da se suoči sa još jednim bezbednosnim problemom – modernom piraterijom koja koristi veoma sofisticiranu tehnologiju. Piraterija je inače najuspešniji biznis u jednoj od najsiromašnijih država u svetu Somaliji, koja je paralisana unutrašnjim sukobima.

Prema izveštaju Ujedinjenih nacija somalijski pirati su tokom ove godine oteli 65 trgovačkih brodova i na ime otkupnine dobili oko 30 miliona dolara. U subotu su oteli saudijski tanker koji je prevozio naftu vrednu 100 miliona dolara. Veruje se da somalijski razbojnici drže više od 300 talaca i 17 brodova duž somalijske obale, uključujući i ukrajinski brod, koji je prevozio 33 tenka i drugo teško naoružanje.


Sve učestaliji i drskiji napadi pirata primoravaju međunarodnu zajednicu da odlučno deluje.


Portparol Stejt Departmenta Šon Mekkormak je kazao da su mnoge zemlje, uključujući i SAD poslale svoje ratne brodove u tu oblast, ali da je problem mnogo veći nego što ga može rešiti bilo koji ratni brod pojedinačno.

"To je međunarodni problem. Nijedna zemlja ne može da ga reši sama. U tamošnje vode su odaslati indijski, ruski ratni brodovi. I plovila ratne mornarice SAD su u toj regiji, koja učestvuju u borbi protiv terorizma", kazao je Mekkormak.


Gusari operišu u veoma širokoj zoni od somalijske obale do kenijske na jugu. U akcijama koriste manje brze brodove kojima vešto izbegavaju radare, upadajući na prepad na mnogo veća plovila. Začeci sadašnje piraterije sežu u doba kada su se domaći ribari borili protiv stranih ribarskih brodova koji su hteli da love u somalijskim vodama.


U jednoj od retkih pobeda na piratima, indijski ratni brod je u utorak potopio njihovo plovilo u blizini somalijske obale. Međutim, ratni brodovi se nerado upuštaju u akciju oslobađanja plovila koje su oteli pirati. Vlade zemalja čiji su brodovi oteti dosada nisu iskazale spremnost da direktno pregovaraju sa piratima o oslobađanju talaca. To prepuštaju vlasnicima kompanija u čijem su posedu oteti brodovi. Saudijska vlada je nagovestila da će to biti i slučaj sa otetim tankerom čiji je vlasnik naftna kompanija. Ministar inostranih poslova Saud al-Fejsal:

"Znam da vlasnici otetog tankera pregovaraju o oslobađanju. Mi ne volimo da pregovaramo sa teroristima i otmičarima."


Zbog nespremnosti vlada na odlučnu akciju, vlasnici otetih brodova uglavnom plaćaju otkupninu. Obično se vreća sa novcem baca iz helikoptera u blizini brodova nakon veoma teških pregovora o sumi.


Milioni tako stečenih dolara doprineli su pravom ekonomskom bumu u mestima gde se nalaze gusarske baze. Međutim, ogromna većina somalijskog stanovništva, koje inače doživljava pirate kao heroje, živi u teškoj bedi. Više od 3 miliona zavisi od humanitarne pomoći. UN saopštavaju da piraterija ne pogađa samo strane trgovačke brodove već i pogoršava humanitarnu situaciju u toj zemlji jer su na meti gusara i plovila sa međunarodnom pomoći.

Somalija je faktički bez funkcionalne vlade od 1991. godine, kada su lokalni vojni lideri zbacili višedecenijsku diktaturu. Međutim, ubrzo su počeli da se međusobno bore. Sadašnja vlada, koja je formirana 2004. uz pomoć UN i podržana od etiopijskih trupa, fokusirana je na borbu protiv islamskih ekstremista.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG