Dostupni linkovi

Vapaji američke automobilske industrije


Sedište Dženeral Motorsa u Detroitu.

Tri najveća američka fabrikanta automobila zamolila su Kongres da im pozajmi 25 milijardi dolara za spas kompanija koje su nekada bile stožer najveće ekonomije sveta, upozoravajući da bi njihov krah bio težak udar za celu privredu SAD. Njihovom zahtevu se protivi odlazeća Bušova administracija i manjinski republikanci koji ističu da je automobilska industrija dobrim delom sama sebe dovela u nezavidnu situaciju.

"Automobilskoj industriji je neophodan most preko finansijske provalije koja se pred nama otvorila", rekao je u Senatu generalni direktor Dženeral Motorsa (GM) Rik Vagoner (Rick Wagoner). Za nevolje industrije on nije okrivio loš rad već produbljavanje svetske ekonomske krize. Pomoć je zatražio i Ford. Njegov predsednik Alan Malali:

"Ovde je reč o dva suštinska pitanja. Da li postoji kompetitivna i suštinska budućnost za našu, domaću autoindustriju. Drugo, da li je vladin kredit da bismo premostili tešku ekonomsku situaciju bolja opcija za našu zemlju nego izostanak akcije. Odgovor na oba pitanja je 'da'."

Međutim, pokazalo se da su simpatije za autoindustiju tanke na Kapitol Hilu koga pritiska zamor od spasavanja i koji ne želi da dublje zavuče ruku u 700 milijardi dolara vredan spasilački program Ministarstva finansija i izvuče 25 milijardi. Zakonodavci su puni kritika na račun proizvođača automobila i pitaju da li bi zajam zaista izlečio komanije od onoga od čega boluju.

Demokratski senator Kristofer Dod (Christopher Dodd) je, na početku ispitivanja trojice direktora koje je trajalo četiri sata, rekao čelnicima Dženeral Motorsa i Forda da autoindustrija "traži lek za rane koje je u najvećoj meri sama sebi nanela." Ipak, on je rekao da će "hiljade izgubiti posao" ako se dozvoli da kompanije propadnu.


Republikanski senator Majk Enzi (Mike) smatra da finansijska kriza "nije jedini razlog zašto je autoindustija u nevoljama," već su "neefikasna produkcija" i "skupi sporazumi sa zaposlenima" doveli američke kompanije u nepovoljan položaj prema stranim.

Vagoner je odgovorio da se, uprkos uverenju javnosti da Dženeral Motors ne drži korak sa vremenom i tehnološkim promenama, njegova kompanija "poslednjih godina agresivno prebacila na položaj dugoročnog uspeha," pred koji se sad "isprečila svetska finansijska kriza" koja je srozala prodaje automobila na najniži nivo od Drugog svetskog rata. Krah automobilske industrije "bio bi katastofa," rekao je on, u kojoj bi bilo izgubljeno tri miliona radnih mesta u prvoj godini, a "ekonomsko pustošenje bi daleko nadmašilo podršku vlade potrebnu za ublažavanje tekuće krize."


"Chrysler 300M "
Šef Krajzlera (Chrysler), Robert Nardeli (Nardelli) je rekao da bi spasavanje od strane države bilo "najjeftinija alternativa" u poređenju sa štetom od bankrotstava.

Pod unakrsnim ispitivanjem sumnjičavih senatora, obojica direktora su rekli da su voljni da razmotre kresanje svojih plata na jedan dolar kako bi pokazali spremnost na žrtvovanje za federalnu pomoć.

Na predloge da kompanije potraže zaštitu u objavljivanju bankrotstva - što je spasilo neke avioprevoznike koji su se tokom zaštite od poverilaca restruktuirali - Rober Nardeli iz Krajzlera kaže da nije sigurno da bi autoproizvođači mogli uspešno da izrone iz bankrotstva.

Država je izbavila Krajzlera 1979. godine zajmom od 1,2 milijardu dolara. Kompanija je vratila dug sa kamatom pre roka. Tadašnji direktor Li Jakoka (Lee Iacocca) smanjio je svoju platu na jedan dolar.

Mnogi stručnjaci ističu da američka autoindustrija za razliku od stranih proizvođača nije anticipirala promene u zahtevima potrošača već reaguje zakasnelo. Džejms Gatuso iz Heritidž fondacije u Vašingtonu:

"Postoji više razloga zašto su se američke kompanije opredelile za proizvodnju automobila koji imaju veću potrošnju nego evropski i japanski. Naime, Amerikanci imaju drugačije navike u vožnji. Malolitražni automobili su mnogo prijemčiviji za evropske gradove u kojima je saobraćaj zagušen. Istovremeno, veliki automobili imaju bolju prođu u SAD zbog ogromnih distanci, tako da je to bila neka vrsta zamke za američke proizvođače koji nisu blagovremeno reagovali kada su letos drastično poskupeli naftni derivati."


Nakon saslušanja u Senatu, čelnici tri najveće autokompanije izložiće svoj zahtev u sredu u Predstavničkom domu. Vođe Kongresa rade iz scene u potrazi za kompromisom koji bi ulio neku pomoć autokompanijama pre kraja godine. Ali, izgledi su mali.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG