RSE: Na početku je izgledalo da je proglašenje nezavisnosti Kosova i njegovo priznavanje od većine zapadnih zemalja uticalo na separatističke regije u Gruziji. Međutim, sada se stiče utisak da situacija na Južnom Kavkazu povratno utiče na Kosovo. Naime, nakon intervencije Rusije u Gruziji u avgustu, Evropska unija kao da nema jasan odgovor na poteze Kremlja i mnogi tumače stav Brisela da prihvati zahtev Srbije da EULEX na Kosovu bude statusno neutralan, zapravo kao njegovo nastojanje da odobrovolji Moskvu.
Giragosian: To je veoma dobro pitanje, jer nije toliko važno da li je Kosovo presedan, već je mnogo bitnija percepcija da je Kosovo presedan. Kao što ste rekli, zbivanja u avgustu i konsolidacija ruske pozicije i moći, povratno se odražavaju na Kosovo. Zbog toga sada vidimo da Evropska unija pokušava da se približi poziciji Srbije. Ja sam skeptičan prema tom nastojanju i ne podržavam ga, ali iz američkog ugla, sa stanovišta sigurnosti na terenu, sada ulazimo u veoma opasnu fazu garancije bezbednosti i održivosti kosovskih institucija. Mislim da je sada na delu nova pretnja Kosovu koja proizilazi iz ovog najnovijeg pristupa Evropske unije. Ja bih savetovao Briselu da ne izvlači pogrešne poruke iz ruskog pritiska i akcije na Južnom Kavkazu, jer na mnogo načina Kosovo je lakmus papir odlučnosti Zapada. U Gruziji mnogi smatraju da ih je Zapad izneverio izostankom odgovarajuće podrške tokom intervencije Rusije u avgustu. Kosovo je sada najnoviji test odlučnosti Zapada. Zato SAD i EU imaju obavezu da istinski podrže kosovske institucije.
RSE: Kosovske institucije odlučno odbacuju predlog EU. Da li SAD prećutno podržavaju takav stav vlasti u Prištini? Kakav bi ustupak Brisel mogao da učini kosovskim institucijama?
Giragosian: Može se zaključiti da SAD nisu previše umešane u planove EU da razmesti ovakvu misiju, čemu se Priština protivi. Smatram da tokom predsedničkih izbora u SAD nije bilo dovoljnog uticaja Bele kuće na Evropsku uniju da modifikuje svoj predlog ili odlučnije podrži Prištinu. Istovremeno, Rusija je iskoristila priliku da pojača svoj pritisak. Dakle, SAD su bile okrenute ka drugim pitanjima zbog izbora tako da je Kosovo postalo opasno ranjivije na pritisak Rusije i samim tim namerama Evropske unije da razmesti misiju pod tim uslovima. To znači da će nova američka administracija kada u januaru stupi na scenu, biti angažovanija u odbrani pozicije Kosova tako što će insistirati na modifikaciji ili čak na dovođenju u pitanje plana Evropske unije.
Potreban aktivniji angažman SAD na Balkanu
RSE: Tokom Bušovog mandata Balkan je bio relativno nisko na listi američkih spoljnopolitičkih prioriteta, prepuštajući Evropskoj uniji da se bavi ovom regijom. No, s obzirom da je tokom '90-ih kada je Klinton bio predsednik, Balkan bio neka vrsta uspeha za tadašnju američku spoljnu politiku, a pošto se govori da će neki od zvaničnika iz tog doba biti i u Obaminoj administraciji, da li to znači da će SAD biti ponovo zainteresovanije za prostor bivše Jugoslavije?
Giragosian: Mogu se videti dva važna činioca. Tokom Bušovog mandata nije bilo spremnosti da se Balkanu da važnost koju je imao za vreme Klintonove administracije. Međutim, sa stanovišta američkog vojnog prisustva, Kosovo i Balkan su ostali veoma važni. U svakom slučaju, Obamina administracija će morati da predoči da su uspesi ostvareni tokom Klintonovog mandata sada dovedeni u pitanje. Iskreno govoreći, pitanje Kosova nije u potpunosti rešeno. SAD moraju da budu aktivnije uključene na Balkanu, u tom sklopu i u afirmaciji kosovskog modela nezavisnosti.
Giragosian: Kada sam rekao da pitanje Kosova još nije u potpunosti rešeno i nije uspeh, nisam mislio toliko na situaciju na terenu, jer da budemo iskreni, put ka državnosti, potpunoj suverenosti, bezbednosti i održivosti je veoma dug i težak. Zato je nerazumno i bez osnova očekivati da se to desi veoma brzo. Reč je o poziciji Rusije koja bi vremenom trebalo da prihvati realnost na Kosovu. To znači da državnost Kosova još nije osigurana i zagarantovana od svih međunarodnih faktora. Zbog toga će u međuvremenu SAD još morati da budu aktivno uključene sve dok Kosovo ne dostigne taj nivo na kome njegova državnost nije ugrožena i kada Bela kuća može da donese odluku o smanjenom angažmanu bez rizika. To je dakle važnije od stanja na terenu ili koliko je zemalja dosada priznalo Kosovo.
Pritisak može da pogorša stanje
RSE: Ali jedan od preduslova za stabilizaciju prilika je razmeštanje misije EU. Istovremeno, sadašnje nesuglasice oko tog pitanja, odnosno odluke Brisela da prihvati zahtev Beograda da ona bude statusno neutralna, po nekim mišljenjima nagoveštavaju spremnost Evropske unije da prećutno uvaži sadašnje stanje na severu Kosova, odnosno da ono ostane izvan jurisdikcije Prištine. Verovatno ne u formi zvaničnog pripajanja Srbiji, ali u nedefinisanom stanju kao što je Pridnjestrovlje, Nagorno Karabah.
Giragosian: To je interesantno pitanje. Iz američke perspektive, uloga Evropske unije na Kosovu, Balkanu je naravno prirodna i to Vašington podržava. Brine me međutim primena, odnosno mandat EULEX-a na dnevnoj bazi. Srž problema je poštovanje prava manjina ali i sprečavanje promene granica. Nažalost, bezbednost i održivost situacije zavisiće od odluka i ponašanje lokalnih lidera na terenu. Evropska unija pa čak i SAD mogu da vrše pritisak, da usmeravaju takvu odluku. Međutim, mene brine mogućnost da će situacija i dalje biti prepuna naboja, bez rešenja i da zapravo pritisak Evropske unije i SAD može umesto da poboljša zapravo pogorša stanje. Zato ovde nije toliko važna uloga Evropske unije u načelu već kako se primenjuje.
RSE: Srbija sa jedne strane, zvanično tvrdi da je protiv podele Kosova insistirajući da joj ono u celini pripada. Da li se može očekivati da će Srbija u stvarnosti potencirati na odvajanju severnog Kosova kao nekoj vrsti kompenzacije, ili pak neka vrsta nagodbe Beograda i Zapada?
Pozicija Rusije oko Kosova je oslabljena
RSE: Pomenuli ste ulogu Rusije. Međutim, ona je priznavanjem Južne Osetije na neki način podrila svoju poziciju, jer sada ne može da oponira nezavisnosti Kosova sa principijelnog stanovišta. Istovremeno, time je, na neki način podrila i poziciju Srbije koja je računala na podršku Moskve i njen veto u Savetu bezbednosti. Dakle, u igri su pre svega interesi. Da li se stoga može očekivati neka vrsta trgovine između Rusije i Zapada u smislu da ona povuče odluku o priznavanju Južne Osetije i Abhazije u zamenu za anuliranje slične odluke o nezavisnosti Kosova?
Giragosian: Ne mislim da je moguća takva trgovina, zbog toga što je Rusija intervencijom u avgustu u osnovi konsolidovala i ojačala svoju poziciju na južnom Kavkazu. Međutim, paradoksalno, ona je tim potezom istovremeno oslabila svoju međunarodnu poziciju u smislu zalaganja za principe, u tom kontekstu i na Balkanu. Priznavanjem nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, Rusija je prilično oslabila svoju poziciju oko Kosova. Zbog toga Zapad, pre svega SAD, pa i EU, manje je zainteresovana za takvu trgovinu sa Moskvom.
RSE: Postoje različite posledice proglašenja i priznavanja nezavisnosti Kosova na južnom Kavkazu, ali i na samom Balkanu. Srbi u BiH se žestoko protive bilo kakvoj centralizaciji zemlje i teže da budu što samostalniji pa i da se otcepe. Po mnogim mišljenjima, BiH je na ivici raspada. Istovremeno, zbog spora sa Grčkom oko imena, blokirane su evroatlantske integracije Makedonije, pa prema nekim informacijama tamošnji Albanci postaju sve nervozniji, što jača opasnost od konflikta.
Giragosian: Postoje dva značajna momenta. Ako gledamo na Balkan u celini, pozitivno je to što sadašnji izazovi oko Kosova, bez obzira da li je reč o nesporazumima SAD i Rusije, pa čak i Vašingtona i Brisela – iznova angažuje Zapad u garantovanju stabilnosti prostora bivše Jugoslavije. To se dakle odnosi i na Bosnu i Makedoniju. To je istovremeno test, više za SAD nego za NATO u garantovanju bezbednosti u svakoj zemlji ponaosob. Što je još važnije, sve to pokazuje da bez obzira što je donošenje Dejtonskog sporazuma, proglašenja nezavisnosti Kosova, nagoveštaj kakvog takvog pomaka – pitanje nacionalizma i sukoba iz 1990-ih još nije u potpunosti rešeno. Međutim, prevazilaženje tih problema više zavisi od lokalnih politika i ekonomija a ne geopolitičkog rasporeda snaga, a upravo to je prepreka za stabilizaciju Balkana.
