Predsednik SANU Nikola Hajdin smatra da ukoliko država ne uloži više novca u razvoj nauke i tehnologije, doći će do većeg zaostajanja u nauci i tehnologiji, a shodno tome i u ekonomiji, ukupnom razvoju i standardu građana. Hajdin je istakao i savetodavnu ulogu akademija nauka, rekavši da političari donose odluke, nekada "sa elementima nesigurnosti u pogledu posledica", a da bi naučnici trebalo:
"Da daju savete koji bi smanjili ili otklonili nesigurnost, ali teškoće stvara činjenica, posebno u našim uslovima, da naučnici imaju različita mišljenja. Akademija bi mogla, ukoliko bi postojala dobra volja, da pomogne u balansiranju ideja i predloga."
Ministar kulture Nebojša Bradić kaže da bi SANU trebalo da preispita svoje mesto i ulogu, kao i ulogu elite u društvu, što je, kako kaže, izuzetno važan izazov:
"Očekujem da će u narednom periodu SANU naći snage i hrabrosti da prevaziđe određene probleme u sadašnjosti, da se suoči sa promenama koje su neminovne, i da na taj način zauzme važno mesto i ulogu u društvu koju bi trebalo da ima."
Akademik Mihajlo Marković smatra da bi Akademija trebalo da obavlja naučna istraživanja, održava naučne skupove i mobiliše celokupni naučni potencijal koji postoji u Srbiji, ali naglašava da, pored toga, ona mora da vodi računa i o nacionalnim interesima:
"I da se politički angažuje, ne za partijske već za nacionalne ciljeve. To je jedna od dužnosti koja stoji pred Akademijom, našom najstarijom nacionalnom ustanovom, a koju ona ne obavlja dovoljno."
Pojašnjavajući način takvog angažmana, Mihajlo Marković, nekada jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića i ideolog Socijalističke partije Srbije, kaže:
"To je zauzimanje stavova o tim najkrupnijim nacionalnim pitanjima, koji se tiču naših interesa u spoljnoj politici, ali i unutrašnjih interesa. Akademija mora da kaže svoju reč, koje su to osnovne vrednosti i ciljevi koji bi trebalo da usmeravaju naša kretanja u ekonomiji, politici i kulturi."
Po akademiku Ljubomiru Simoviću, pitanje mesta, uloge i načina na koji bi Srpska akademija nauka i umetnosti trebalo da odgovori izazovima savremenaog vremena, je veoma kompleksno, teško i nezahvalno za kratak i jasan odgovor:
"Posebno je teško zato što ljudi koji ne poznaju rad i sastav Akademije o njoj imaju mnogo predrasuda."
Ove predrasude prvenstveno počivaju na optužbama nekih akademika, a preko njih, kako kaže Simović, i cele Akademije, zbog “Memoranduma” - dokumenta za koji se veruje da je poslužio kao ideološka potpora nacionalističkoj politici Slobodana Miloševića i njegovog režima. Akademik Simović, međutim, napominje da "ova slika ima dva kraja" i da se zaboravljaju neke sasvim suprotne aktivnosti:
"Moram da vam kažem da je upravo ovde, u svečanoj sali, u junu ili julu 1992. godine 65 akademika potpisalo zahtev Slobodanu Miloševiću da se u interesu srpskog naroda i Srbije povuče iz političkog života."
Iste godine potekla je ideja o podršci demokratskim partijama, što je ubrzo izraslo u Demokratski pokret Srbije, gde su idejni inicijatori i motor celog tog projekta bili upravo pod krovom Akademije:
"Akademija nije to činila kao institucija, kao što ona kao institucija nije stajala ni iza Miloševića, već su to bili pojedinci kojih nije bilo malo."
Srpska akademija nauka i umetnosti treba da bude ono što kaže njeno ime, što znači da prati razvoj nauke i umetnosti svuda u svetu, zaključuje akademik Simović:
"I da na neki način bude predstavnik svih tih drugih nacionalnih kultura kod nas, ali da u isto vreme bude neko ko će našu nauku, kulturu i umetnost predstaviti svetu."
