Dostupni linkovi

Koja je uloga SANU u budućnosti?


Zgrada SANU, Foto: Bojana Matić

Srpska akademija nauka i umetnosti pozvala je državu da ulaže više novca u razvoj nauke i tehnologije kako bi Srbija mogla da odgovori izazovima predstojećih teških vremena. Ova institucija, koja je tokom devedesetih, zbog delatnosti njenih pojedinih članova, bila izložena osudama za bliske veze sa režimom Slobodana Miloševića, danas pokušava da pronađe svoje adekvatno mesto u društvu.

Dan Srpske akademije nauka i umetnosti bio je dobra prilika da se javnost upozna sa finansijskim problemima sa kojima se suočava ova najznačajnija naučna institucija u zemlji, ali i prilika za osvrt na postupke koje su pojedini njeni članovi činili u nedavnoj prošlosti, što ni u kom slučaju ne priliči instituciji ovog ranga. Kako prevazići postojeće probleme? Da li, i na koji način, bi Akademija trebalo da se upliće u politički život Srbije i koja je njena realna uloga u savremenom društvu?

Predsednik SANU Nikola Hajdin smatra da ukoliko država ne uloži više novca u razvoj nauke i tehnologije, doći će do većeg zaostajanja u nauci i tehnologiji, a shodno tome i u ekonomiji, ukupnom razvoju i standardu građana. Hajdin je istakao i savetodavnu ulogu akademija nauka, rekavši da političari donose odluke, nekada "sa elementima nesigurnosti u pogledu posledica", a da bi naučnici trebalo:


"Da daju savete koji bi smanjili ili otklonili nesigurnost, ali teškoće stvara činjenica, posebno u našim uslovima, da naučnici imaju različita mišljenja. Akademija bi mogla, ukoliko bi postojala dobra volja, da pomogne u balansiranju ideja i predloga."


Ministar kulture Nebojša Bradić kaže da bi SANU trebalo da preispita svoje mesto i ulogu, kao i ulogu elite u društvu, što je, kako kaže, izuzetno važan izazov:


"Očekujem da će u narednom periodu SANU naći snage i hrabrosti da prevaziđe određene probleme u sadašnjosti, da se suoči sa promenama koje su neminovne, i da na taj način zauzme važno mesto i ulogu u društvu koju bi trebalo da ima."


Akademik Mihajlo Marković smatra da bi Akademija trebalo da obavlja naučna istraživanja, održava naučne skupove i mobiliše celokupni naučni potencijal koji postoji u Srbiji, ali naglašava da, pored toga, ona mora da vodi računa i o nacionalnim interesima:


"I da se politički angažuje, ne za partijske već za nacionalne ciljeve. To je jedna od dužnosti koja stoji pred Akademijom, našom najstarijom nacionalnom ustanovom, a koju ona ne obavlja dovoljno."


Pojašnjavajući način takvog angažmana, Mihajlo Marković, nekada jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića i ideolog Socijalističke partije Srbije, kaže:


"To je zauzimanje stavova o tim najkrupnijim nacionalnim pitanjima, koji se tiču naših interesa u spoljnoj politici, ali i unutrašnjih interesa. Akademija mora da kaže svoju reč, koje su to osnovne vrednosti i ciljevi koji bi trebalo da usmeravaju naša kretanja u ekonomiji, politici i kulturi."


Po akademiku Ljubomiru Simoviću, pitanje mesta, uloge i načina na koji bi Srpska akademija nauka i umetnosti trebalo da odgovori izazovima savremenaog vremena, je veoma kompleksno, teško i nezahvalno za kratak i jasan odgovor:


"Posebno je teško zato što ljudi koji ne poznaju rad i sastav Akademije o njoj imaju mnogo predrasuda."


Ove predrasude prvenstveno počivaju na optužbama nekih akademika, a preko njih, kako kaže Simović, i cele Akademije, zbog “Memoranduma” - dokumenta za koji se veruje da je poslužio kao ideološka potpora nacionalističkoj politici Slobodana Miloševića i njegovog režima. Akademik Simović, međutim, napominje da "ova slika ima dva kraja" i da se zaboravljaju neke sasvim suprotne aktivnosti:


"Moram da vam kažem da je upravo ovde, u svečanoj sali, u junu ili julu 1992. godine 65 akademika potpisalo zahtev Slobodanu Miloševiću da se u interesu srpskog naroda i Srbije povuče iz političkog života."


Iste godine potekla je ideja o podršci demokratskim partijama, što je ubrzo izraslo u Demokratski pokret Srbije, gde su idejni inicijatori i motor celog tog projekta bili upravo pod krovom Akademije:


"Akademija nije to činila kao institucija, kao što ona kao institucija nije stajala ni iza Miloševića, već su to bili pojedinci kojih nije bilo malo."


Srpska akademija nauka i umetnosti treba da bude ono što kaže njeno ime, što znači da prati razvoj nauke i umetnosti svuda u svetu, zaključuje akademik Simović:


"I da na neki način bude predstavnik svih tih drugih nacionalnih kultura kod nas, ali da u isto vreme bude neko ko će našu nauku, kulturu i umetnost predstaviti svetu."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG