I dok srpska strana ističe da su pregovori oko energetskog sporazuma za nju tek sada počeli, ruska strana tvrdi suprotno, oni naglašavaju da su u Beograd doputovali da pregovore zaključe. Neslaganje leži u promeni zahteva srpske strane prema Rusima.
Stav srpske strane je da se sva tri ugovora - magistralni gasovod Južni tok, skladište gasa Banatski Dvor i Naftna industrija Srbije (NIS) - moraju tretirati kao jedistven i međusobno povezan paket. Na početku ovih pregovora to je, takođe, bio stav i ruske strane i zahvaljujući tom stavu ona je preko gasovoda stigla do kupovine NIS-a.
Imajući u vidu da ova ponuda pravi oštar zaokret u dosadašnjim pregovorima, nije ni čudo što o sporazumu niko od predstavnika vlasti ne želi da govori. Oliver Dulić, ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja, bio je samo jedan u nizu naših sagovornika koji su nam na pitanje o pregovorima dali sličan odgovor:
"Neka vam nešto više kaže onaj ko vodi pregovore. Zaista ne bih da se mešam, ozbiljna je priča, da ne bih nešto pogrešio."
Stručnjaci kažu da ta tajnovitost srpskih pregovarača i nije čudna jer ona pretpostavlja izvestan bonton, kaže za RSE Siljka Pištolova, urednica Energy Observera:
"Dok traju pregovori ne bi trebalo da se daju izjave jer bi te izjave mogle da utiču na sam tok pregovora."
Ali, ruska strana, čini se, nema problem sa davanjem izjava. Glavni ruski pregovarač za realizaciju energetskog sporazuma Dimitri Mališev izjavio je ruskom Itar-Tasu da bi ugovori o realizaciji sporazuma za izgradnju gasovoda kroz Srbiju, završavanju skladišta gasa Banatski Dvor i prodaji 51 odsto NIS-a Gaspromu mogli da budu potpisani 24. i 25. novembra u Moskvi.
Sa druge strane, agencija Beta saznaje da je stav srpske strane da se jasno precizira izgradnja Južnog toka. "Ako nema gasovoda, nema ni NIS-a", naveo je neimenovani izvor ovoj agenciji.
Ruska strana trebalo bi da se izjasni o predlogu Vlade Srbije da u NIS investira 700 miliona evra, umesto predviđenih 500, kao i da pored predviđenih 51 odsto akcija po ceni od 400 miliona, otkupi još 19 odsto akcija srpske naftne kompanije, po važećim zakonima. U paketu predloga koji su potpisali premijer Srbije Mirko Cvetković i ministar ekonomije Mlađan Dinkić stoji i zahtev da gasovod Južni tok ima magistralni karakter sa kapacitetom od 20 milijardi kubika godišnje.
Eksperti ističu da su ovakvi potezi srpske strane veoma hrabri, ali Mijat Lakićević, ekonomski novinar u dnevniku Blic, kaže za RSE da su veliki izgledi da srpska strana u svojim namerama i uspe:
"Sve to oko gasovoda ne ide onako kako je išlo pre godinu dana, vidimo da je u poslednje vreme i severni tok ozbiljno doveden u pitanje. Dakle, ruska pozicija u odnosu na Evropsku uniju je dosta oslabljena i sve to dovodi u pitanje realizaciju tih aranžmana, odnosno, pre svega, izgradnju tih gasovoda. Ako neće biti gasovoda, onda mi ne moramo da damo NIS. Dakle, imamo argumente da ojačamo našu poziciju i da nam Rusi učine neke ustupke, za koje mislim da zapravo i nisu ustupci već bismo tako taj aranžman samo doveli u koliko-toliko paritetan odnos."
Siljka Pištolova naglašava da je ruska strana bila iznenađena zahtevima iz Beograda i da ne bi trebalo da začudi ako na kraju sami odustanu od energetskog ugovora:
"Prijatno me je iznenadila naša strana, nisam očekivala da će tako decidirano izneti uslove pod kojima je spremna da proda NIS. Nadam se da će Rusi na kraju odustati, da ćemo raspisati tender i da će NIS dobiti onaj koji ponudi najviše."
Međutim, neki ekonomisti naglašavaju da čitav sporazum ne treba gledati kao deo ekonomskog paketa, već, zbog dobro poznatih bliskih veza Srbije i Rusije u odbrani Kosova, kao deo političkog paketa. Dana Popović, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže za RSE da ne treba zaboraviti da su ti pregovori i počeli kao politički:
"Mi smo Rusima gotovo tajno skoro prodali NIS zbog njihove podrške po pitanju Kosova. To svi znamo i ne znam zašto se to i sada drži u tajnosti. Situacija se sada promenila, Rusija nam nije više toliko potrebna i s obzirom da im još uvek nismo prodali NIS, mi sada razmišljamo malo drugačije, uz najave da gasni sporazum neće krenuti zbog krize - okolnosti su se dosta promenile, a ugovor nije sklopljen. Zbog toga Srbija i želi da počne pregovore iz početka, dok bi Rusi da im platimo one političke usluge koje su nam već dali. Dakle, mislim da je za ovu temu najbolje konsultovati nekog političkog analitičara jer ovo nije ekonomska tema."
