Dostupni linkovi

U Beogradu zadovoljno trljaju ruke. Po prvi put od proglašenja nezavisnosti Kosova dogovore sa Briselom ne koči Beograd, nego Priština. Stoga i srpski zvaničnici kao retko kada novinare redovno upućuju da sve odgovore vezane za dileme o EULEX-u, potraže kod Hašima Tačija.

Još jedan vrlo bitan razlog uzrok je neskrivenog zadovoljstva vlasti u Srbiji. Vicepremijer Božidar Đelić izneo ga je obraćajući se članovima skupštinskog Odbora za evropske integracije:


“Razmeštanje EULEX-a nije uslov za dalje evropske integracije naše zemlje. Zapravo ako pogledamo trenutnu situaciju vidimo da ona strana koja se protivi razmeštanju misije EULEX pod uslovima koji su prihvatljivi za Srbiju i o kojima se Srbija dogovorila sa Ujedinjenim nacijama, koje su jedino telo sa kojim se pregovara o EULEX-u, ti uslovi su neprihvatljivi za Hašima Tačija.”


Spoljnopolitička novinarka Ljiljana Smajlović ne želi da ulazi u ocene da li je Beograd na bilo koji način uslovljen prihvatanjem misije EULEX, ali podvlači da je za Brisel to pitanje jedno od prioritetnih:


“Evropskim zemljama je strašno stalo da ono što rade bude zaista legalno. Znači postoji mnogo država unutar Evropske unije kojima je strašno stalo da sve što rade bude bez mrlje i da ne bude silom, kao da ta politika ima nekog i pravnog smisla. I u tom smislu Briselu je EULEX strahovito bitan. Oni su već počeli razmeštanje EULEX-a i oni sada žele taj pečat legitimiteta, legalnosti. Čak i ako to Brisel nije naveo Beogradu kao uslov mislim da svako u Vladi u Beogradu razume koliko je to važno Briselu i koliko je kooperativnost Beograda oko EULEX-a bila cenjena.”


Zadovoljstvo članova Vlade Srbije ipak nije kompletno jer su i pod krovom Parlamenta jaki oni glasovi koji se protive raspoređivanju EULEX-a u bilo kojoj varijanti, pa čak i kada su ispunjeni ključni uslovi Beograda – a to su: da misija bude statusno neutralna, raspoređena odlukom Ujedinjenih nacija i da ne sprovodi elemente Ahtisarijevog plana. Najglasniji u odbijanju EULEX-a su u partiji bivšeg premijera Koštunice Demokratskoj stranci Srbije. Poslanica te stranke Donka Banović pitala je vicepremijera Đelića zbog čega se uopšte razgovara o EULEX-u, ukoliko on nije uslov za evrointegrisanje zemlje:


“U Rezoluciji 1244 UN-a jasno stoji da ta Rezolucija čuva integritet i teritorijalni suverenitet Srbije. Mi se sada upinjemo da misija EULEX bude statusno neutralna. Znači mi sa ovog sigurnog terena, nije valjda našom željom, prenosimo na taj nesigurni teren. O toj neutralnosti može da se govori. Evo ja ću vas da pitam: da li će misija EULEX da sprovodi odredbe i da se drži Ustava Kosova i da li će da sprovodi zakone Srbije ili će da sprovodi zakone koje donosi taj vajni Parlament u Prištini. Policija, Carina, koje zakonodavstvo za njih važi?”


Na svako dovođenje u pitanje uspeha Beograda, Đelić ima slične odgovore:


“Vidimo da po prvi put, posle dugo vremena, imamo situaciju da je Srbija postigla dogovor sa Ujedinjenim nacijama koji odbija Hašim Tači.”


Na sličan način i predsednik Boris Tadić u utorak je odgovorio na pitanja vezana za EULEX:


“Vidimo da se albanska strana veoma ljuti. To znači da se dobro borimo…”.


Poslanica vladajuće koalicije u Skupštini Srbije iz kosovskog grada Zvečana Stojanka Petković veruje da neće biti potrebeno previše tragati za odgovorom koji će kosovska vlast uskoro dati:


“Iskreno govoreći, znajući da su Albanci uvek maksimalno poslušni prema američkoj ambasadi, prema Americi uopšte, njihovoj politici, prosto očekujem da će oni popustiti i da će jednostavno poslušati Ameriku.”


Prištinsko popuštanje, ako je suditi po rečima vicepremijera Đelića, neće uticati na srpski put ka Evropi već će samo stabilizovati prilike u regionu. Da li je to cena koju je Brisel spreman da plati i tako zažmuri te dopusti održavanje stanja u srpskim enklavama na Kosovu, gde dominira uticaj Beograda, a što je posebno slučaj na severu Kosova? Stojanka Petković:


“Mi moramo da nađemo neko rešenje, makar neki mali pomak, da se pomerimo sa mesta na kome smo bili 17. februara kada je proglašena kvazi-država nezavisno Kosovo, koju naravno Srbija nikada neće priznati.”


Analitičarka Ljiljana Smajlović ne sumnja da će naredne odluke uticati na položaj srpske manjine na Kosovu, a prognozira i da vlast u Srbiji neće činiti nove ustupke:


“Kompromisom oko EULEX-a jačaju karte Beograda kada je dalja sudbina Kosova u pitanju. Svakako to se ipak pre svega odnosi na položaj srpske manjine na Kosovu. Da, Beograd tu pokazuje da će i dalje nastaviti da utiče na ono što će se dešavati u delu Kosova koji je nastanjen srpskim življem.”

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG