Dostupni linkovi

Još nema zvaničnih informacija o odlukama Sabora


Patrijarh Pavle

Ni posle više sati od početka jesenjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve ne zna se da li će se molba partrijarha Pavla za povlačenje zbog bolesti naći na dnevnom redu i hoće li ovaj sabor postati izborni, jer ukoliko bi episkopi prihvatili ovu molbu onda bi se birao novi patrijarh. Iako se u javnosti spominje nekoliko imena, potpuno je neizvesno ko bi to mogao da bude.

Prvi sati zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve protekli su potpunoj tajnovitosti, kao uostalom i sve ostale aktivnosti poslednjih nedelja oko mogućeg povlačenja patrijarha Pavla i biranja njegovog naslednika. Sabor se održava u patrijaršijskoj kapeli svetog Simeona Mirotočivog, iza strogo zatvorenih vrata, a brojnim novinarima nakon nekoliko sati obratio se samo Sava Jović, generalni sekretar Srpske pravoslavne crkve, ali on nije mogao da odgovori na ključna pitanja:


"Dnevni red se još uvek usvaja i u toku dana će, verovatno, biti usvojen."


RSE: Zar to nije bila prva tačka dnevnog reda?


"Jeste, ali se ne radi tačka po tačka, prvo se usvoji dnevni red pa se onda ide tačka po tačka."


RSE: Da li je rano govoriti da će sabor prerasti u izborni?


"To zaista ne mogu da vam kažem, to ne može niko da vam kaže – sve zavisi od samog sabora."


RSE Koliko će trajati sabor?


"Ni to ne mogu da vam kažem."


Jedini visoki crkveni zvaničnik koji se oglasio, doduše na jednom drugom skupu, bio je vikarni episkop hvostanski, Atanasije Rakita, ali ni on nije razvejao tajnovitost rekavši samo da Sveti arhijerejski sabor nema unapred rešena pitanja, ne želeći da se izjasni o sudbini patrijarhove molbe da se povuče sa trona Srpske pravoslavne crkve:


"Pitanja se postavljaju pa se rešavaju. Mislim da nisam kompetentna osoba da odgovorim na to pitanje, posebno zbog toga što sam učenik njegove svetosti patrijarha Pavla – svi moji odgovori bi bili subjektivni."


Ako Sabor prihvati molbu Patrijarha Pavla za povlačenje, može se odmah ići na izbore ili se oni mogu odložiti za kratko vreme, do januara, februara ili do proleća. Međutim, svako prognoziranje eventualnih odluka, 45 vladika iz zemlje i rasejanja, bilo bi u domenu nagađanja, kaže nam dugogodišnji profesor
Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezić:


"Ako prihvate i reše da sada biraju novog patrijarha, to može biti gotovo za jedno popodne."


RSE: Da li očekujete da će oni prihvatiti molbu patrijarha?


"U crkvi ima mišljenja da se prihvati, ali i da se ne prihvati, molba patrijarha - to su sve nagađanja. Veoma je važno da li će to biti prihvaćeno jednoglasno ili većinom glasova."


RSE: Ko ima najveće šanse da postane kandidat, odnosno novi patrijarh?


"To ne znaju ni oni sami, dok se ne izbroje papirići ništa se ne zna."


RSE: To znači da su bukvalno sva imena u igri?


"Da, dok se ne izaberu tri imena od kojih se izvlači samo jedno."


Najozbiljniji kandidati su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, vladika niški Irinej, episkop žički Hrizostom, ali i episkop zahumsko-hercegovački Grigorije i episkop braničevski Ignjatije. No, episkopi se nisu javno izjašnjavali i potpuno je nepoznato kakvo je njihovo raspoloženje. Pojedini crkveni zvaničnici su i direktno ili posredno osporavali verodostojnost molbe patrijarha i način njenog sastavljanja. Da li je ta tajnovitost, pa i određena doza protivurečnosti, koje prate ovaj proces neophodna? Verski analitičar Živica Tucić:


"Neke druge crkve, na primer Ruska pravoslavna crkva, objavljuju dnevi red pa tako i ovde sigurno postoji neki dnevni red, ukoliko bi sabor bio izborni, ali kod Srpske pravoslavne crkve nije uobičajeno da se objavljuje dnevni red. Sam način biranja se u svim crkvama manje-više može nazvati tajnovitim, pa tako i kada se bira papa svi kardinali odu u konklavu i tamo se zatvore – isto nema nikakvih informacija. Tamo, kao i svugde, ima tih protivrečnosti, ambicija i želja. Naravno, ne treba se zavaravati da u Srpskoj pravoslavnoj crkvi nema razlika, ima ih čak i više nego što je poželjno, pa će tako i prilikom biranja novog patrijarha doći do izražaja razni interesi."


Upravo zbog tih različitih interesa već duže vreme, pa možda i pre odlaska partijarha Pavla u bolnicu pre godinu dana, provejavale su u javnosti spekulacije o borbi unutar Srpske pravoslavne crkve za njegovog naslednika, koju pojedini analitičari opisuju kao ljutu. Dimitrije Kalezić ipak, odbacuje takve ocene:


"Mislim da mediji malo dramatizuju situaciju. Najgore je što je to vrlo ozbiljno pitanje, od velikog značaja i dometa, a spušteno je u psihologiju mase."

Pored toga, beogradska štampa navodi da iz države stižu nezvanični signali da bi na mestu novog patrijarha voleli da vide mlađeg episkopa koji bi bio otvoren za evropske integracije. No, dugogodišnji profesor na Bogoslovskom fakultetu Dimitrije Kalezić na pitanje da li je moguć uticaj države na izbor patrijarha kaže da bi tako nešto bilo prelaženje granice:


"To pomalo liči na neku vrstu približavanja granici, pa čak i prelaženju granice, jer je crkva od 1945. godine odvojena od države. Oni mogu da imaju neki dogovor ili sporazum, ali mislim da uticaj nije moguć. Mogu sa vama da se složim i da razgovaram, ali ne mogu da utičem na vaše odluke jer nemam na to pravo."


Patrijarh se bira doživotno, a prvi presedan napravljen je upravo kod izbora partrijarha Pavla, kada je on izabran za života patrijarha Germana, koji je takođe bio bolestan.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG