Da li će se svaki put posegnuti za argumentima iz nedavne prošlosti, kao što je ovog puta iz Beograda (o etničkom čišćenju Srba iz Hrvatske), a iz Zagreba (odgovornost za rat i agresiju na Hrvatsku)?
Sve je počelo izjavom hrvatskog predsednika Mesića da odnosi između Zagreba i Beograda stagniraju, da odnosi u regionu podsećaju na devedesete... - da bi šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić odgovorio ”da Hrvatska treba da povuče tužbu protiv Srbije za genocid, jer je Hrvatska ta koja je izvršila etničko čišćenje svog teritorija od srpskog stanovništva.” Na to je stigao brzi odgovor iz Zagreba, iz Ministarstva spoljnih poslova, da Hrvatska "neće dozvoliti takvo manipulisanje činjenicama i falsifikovanje novije hrvatske istorije, tim više što je dobro poznato ko je odgovoran za rat na području zemalja bivše Jugoslavije, pa tako i za agresiju na Hrvatsku".
Šta je danas sporno između Zagreba i Beograda? Živorad Kovačević iz nevladine organizacije Igmanska inicijativa, koja već godinama radi pionirski posao - uspostavljanje regionalne saradnje:
“Sve što je sporno u tim odnosima vezano je za prošlost. Jednostavno se ne vredi ni na koji način vraćati natrag, jer o tim pitanjima nikada nećemo postići saglasnost.”
Tačno je da je prošlost sporna, kaže istoričarka Branka Prpa, ali:
“Ta prošlost je, takozvana, recentna prošlost. To je prošlost koja je još uvek sadašnjost. To je rat koji je imao posledice, ne samo u gubitku života i u materijalnom smislu, nego i u jednom vrednosnom sistemu koji mora da se isproblematizuje. Prvo, šta se tu sve dogodilo.”
Pa, kad nas prošlost i dalje svađa, kaže Živorad Kovačević, onda je ne treba potezati, pogotovo kad nije na dnevnom redu, kao što nije ovih dana:
“Moglo se očekivati, kad se potegne etničko čišćhenje Srba iz Hrvatske, da će iz Hrvatske stići odgovor - a ko je bio agresor? Ko je koga napao.... i tako dalje.”
Istoričarka Branka Prpa, međutim, i dalje insistira da neraščišćena prošlost, hteli ne hteli, bili pažljivi ne bili, dolazi kao kelner po svoj račun:
“Jer, tu su se strašno mnogo puta promenile uloge. Od uloge žrtve ka ulozi krvnika i obrnuto, od uloge krvnika ka ulozi žrtve. Dakle, to je jedna vrlo komplikovana ljuljaška gde se išlo amo -tamo, a posledice su, naravno, vrlo ozbiljne. I za jednu i za drugu zemlju. A pogotovo su ozbiljne za celi region, ako znamo da BiH stoji između srpsko-hrvatskog pitanja. Znači, ne komplikuju se u tom smislu samo ti odnosi, već se komplikuju apsolutno odnosi u celom regionu.”
Kolumnista Teofil Pančić:
“Objektivni problemi u srpsko-hrvatskim odnosima su daleko manji nego što su bili u nekim, ne tako davnim i ni malo slavnim vremenima.“
Istoričarka Branka Prpa, koja dobro poznaje hrvatske prilike, smatra da je veštim manevrom prebačena priča na odnose Beograd-Zagreb, a da su problemi hrvatskog društva na drugoj strani:
“Predsednik Mesić sada, potpuno nepotrebno, ceo problem sa kojim se susreće hrvatsko društvo i hrvatska država (misli se na organizovani kriminal, pre svega) prebacuje na odnose sa Srbijom. Mislim da to uopšte nije ključni problem današnje Hrvatske. “
Ipak, problem Kosova, doduše kao nerešen problem iz prošlosti, opterećuje celi region. Susedi, kažu naši sagovornici, bi mogli da imaju malo više razumevanja za položaj Beograda. Živorad Kovačević:
“Očigledno je to pitanje na koje je Srbija najosetljivija, a drugde nemaju dovoljno u vidu koliko je taj problem za Srbiju težak.”
Istoričarka Branka Prpa:
“Istina je da je ceo Dejtonski sporazum srušen na primeru Srbije. Istina je da je Srbija na jedan zaista nedopustiv način redefinisana u smislu svojih državnih granica. To, naprosto, ne može tako da se radi. Ovo nije nikakva indiferentna afrička obala, gde će neko uzeti lenjir i vući ravno granice. To je model međunarodne politke koji je opasan i koji dovodi u pitanje ceo region, otvarajući mogućnost redefinisanja granica u celom regionu.“
I baš u situaciji kada postoje tako osetljivi regionalni problemi, jedna prejaka reč može da ubije dugogodišnji trud onih kojima je u interesu da budu dobri susedi. Živorad Kovačević, koji iz svog diplomatskog iskustva, ali i kao vrsan poznavalac jezika, autor kapitalnih naslova iz te oblasti, zna dobro šta je odmerena reč:
“Moramo odustati od principa “milo za drago” ili “utuk na utuk”. To je upravo ono što se dešava sada između Srbije i Hrvatske.“
Teofil Pančić neke oštre reči, koje poslednjih dana koristi šef diplomatije Srbije, naziva “jeremijadom”, a Branka Prpa “pijačnom diplomatijom”. Teofil Pančić:
“Jeste, to je “jeremijada”, ja sam se malo poigrao sa prezimenom našeg ministra inostranih poslova. To je jalova politika koja, zaista, isuviše često podseća na neke aspekte politike iz '90-ih godina.”
Branka Prpa:
“Postoje stilske vežbe, jedna mala knjižica gde piše kako se jedna priča može ispričati na 99 načina. Znači, ne moramo da se svađamo preko tezge, na ovakav način. Postoje i drugi načini.”
