Upravo na ovoj tezi, istaknuti publicista i dobar poznavalac ovdašnjih prilika Miša Gleni, koji je kao dopisnik "Gardijana" i BBC-ja izveštavao o padu komunizma i ratovima u bivšoj Jugoslaviji, gradi svoju najnoviju knjigu “Mekmafija - kriminal bez granica".
Kako je nastajao savremeni organizovani kriminal i u kojoj meri je Balkan u tom lancu igrao važnu ulogu? Kako su se u pozadini ratova u bivšoj Jugoslviji odvijali tihi procesi i gradile moćne ekonomske imperije, neka su od pitanja o kojima razgovaramo sa Mišom Glenijem.
Knjiga "Mekmafija - kriminal bez granica", koju je za srpsko tržiste pripremio “Samizdat B92” u kratkom roku obezbedila je mesto u krugu najtiražnijih i najčitanijih izdanja. Razlog je jednostavan, jer je u pitanju uzbudljivo putovanje kroz svet organziovanog kriminala u današnjem obliku, čiji nastanak autor Miša Gleni tumači kroz tri najvažnija najvažnija faktora: krah komunizma i nestanak Sovjetskog Saveza, koji su doveli do formiranja tranzicionih i propalih država; kroz liberalizaciju globalnih tržišta novca, koja je zamutila vode finansijskih transakcija; I kroz nezajažljivi potrošački apetit bogatog Zapada - bilo da je reč o drogi, seksu, jeftinoj falsifikovanoj robi ili radnoj snazi.
Trogodišnje putovanje i beleženje činjenica o organizovanom kriminalu u Ukrajini, Bugarskoj, Dubajiju, Kanadi, Brazilu, Kini, Japanu, Kolumbiji…
Miša Gleni, ipak, započinje na tlu bivše Jugoslavije gde se osvrće na akutne probleme i daje portrete Stanka Subotića Caneta - jednog od najbogatijih biznismena na Balkanu, Vladimira Vanje Bokana - rodonačelnika krijumčarenja cigareta na Balkanu, Željka Ražnatovića Arkana i njegovih "tigrova" i mnogih drugih.
Upitan, zašto je kao polaznu tačku izabrao Balkan, Miša Gleni odgovara:
"Krenuo sam sa Balkana zato što sam tu proveo skoro 20 godina, tako sam poznavao situaciju bolje nego na bilo kom drugom mestu. Drugi razlog je ubistvo Zorana Djindjića i činjenice koje su me je pokrenule kada sam pažljivo sagledao slučaj njegovg ubistva. Uvideo sam da postoji snažna veza izmedju organizovanog kriminala, rata, iznenadnog pojavljivanja velikih ekonomskih imperija i nove političke elite.
Šta je ta veza zapravo predstavljala? Veoma brzo sam došao do zaključka da su istinski “pokretači” u pozadini rata - manje bile sve te medjuetničke tenzije - već u mnogo većoj meri nove elite koje su pokušavale da, što je moguće više, izvuku ekonomsku korist iz Kavkaza i bivše Jugoslavije. Kada sam to radio video sam u kojoj meri su potpomogle sankcije, posebno one nametnute Srbiji i Crnoj Gori. Jugoslavija je vrlo brzo, kao i ceo Balkan, prihvatila ulogu tranzitne zone, koristeći robe i usluge iz celog sveta, prosledjujući ih u Evropsku uniju koja je postajala najunosnije tržiste. Ono čime se trgovalo bile su – cigarete, zene, narkotici, radna snaga… Sve je to prevoženo preko Balkana u EU, gde se prodavalo.
Dakle, Balkan je odigrao veoma specifičnu i važnu ulogu u iznenadnom pojavljivanju, kako je ja zovem - “globalne sive ekonomije”, predstavljajući distributivnu rutu od zemalja proizvodjača, kao što su na primer Avganistan, Kolumbija, Ukrajina, ili Moldavija… do najvećih potrošačkih tržista pogodnih za organizovani kriminal, kao što je to bio slučaj sa Evropskom unijom."
RFE: Otkrivate da postoji snažna veza izmedju organizovanih kriminalnih grupa na Balkanu, bez obzira što su pojedine zemlje, čak, i ratovale. Kako to objašnjavate?
Gleni: To je tačno! Ono što me je, zapravo, podstaklo bilo je sledeće. Kada je Legija posle Djindjićevog ubistva bio u bekstvu, jedno od mesta na kojima se skrivao zajedno sa grupom njegovih kolega iz francuske Legije stranaca koji su bili Hrvati, bilo je u zapadnom Mostaru. To je bilo veoma neobično mesto za skrivanje nekog ko je bio vodja crvenih beretki u Srbiji.
Nisam morao da pratim trgovinu kokainom i heroinom, trgovinu ženama i cigaretama da bih video da su u svim navedenim poslovima Hrvati i Srbi saradjivali sa Albancima, Makedoncima… Bugari su, takodje, imali veoma važnu saradnju sa Albancima, Makedoncima i Srbima, a etničko neprijateljstvo koje se dešavalo u “pravom svetu” tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji nije se odražavalo na odnose izmedju različitih kriminalnih grupa, bez polja njihovih delatnosti.
RSE: Kasnije, u Vašoj knjizi se uočava da veze kriminalnih grupa idu mnogo dalje od granica Balkana. Dokle one dosežu?
Gleni: Oni imaju kancelarije u Švajcarskoj, Londonu, Dubaiju… Imaju veze sa proizvodjačima kokaina iz Kolumbije, imaju jake veze u Rusiji i Ukrajini, i gde god postoji tržište povoljno za trgovinu. Postoje razna mesta, kao sto je Dubai koji je postao centar za pranje novca, ali i mesto gde ljudi vole da imaju kancelarije i održavaju sastanke zbog lepog vremena i plaža. Ostrvo kao što je Aruba, koje se nalazi severno od Venecuele na Karibima, je jedno od mesta gde, na primer, možete videti sastanak izmedju ruskih i kolumbijskih grupa organizovan od strane italijanskog advokata.
Na kojem god tržištu se pojavi mogućnost za trgovinu, naići ćete na ljude iz svih krajeva sveta. I na članove balkanskih grupa, a to nisu samo Srbi, Hrvati ili Albanci, već su to i Bugari, Rumuni, pa čak i Grci – koje ćete naći u Južnoj Africi, u Emiratima, Rusiji, Ukrajini ili Južnoj Americi. To su neka važnija područja, a da ne pominjem, naravno, i sve glavne gradove zemalja EU.
RSE: Da li je nakon izlaska knjige bilo nekih reakcija sa Balkana? Pitam Vas ovom jer medju brojnim imenima koja pominjete su i neka koja i danas igraju važnu ulogu u političkom i privrednom životu?
Gleni: Bilo je kratko saopštenje koje je poslala Kancelarija crnogorskog premijera Mila Djukanovića, u kome se moje pisanje naziva fantazijom tipa 007. Takodje se ukazuje na to da sam pogrešio u vezi sa datumom i mestom susreta izmedju njega i predsednika Klintona u Sloveniji. Da, tu stoji da mi se iskrala ta nepreciznost, ali ona nije bila ni velika, ni bitna u celoj toj priči. Zanimljivo je, da Djukanović tom prilikom nije ništa rekao u vezi sa centralnim problemom – a to je šverc cigareta, iako ja o njegovoj ulozi nisam pisao u potpuno negativnom tonu. Dakle, njemu se to nije dopalo, ali nije se o tome izjašnjavao. Da je digao veću prašinu oko toga, mislim da bi to samo povećalo prodaju moje knjige. Osim ovog slučaja, imam indicije da se i jednoj bugarskoj grupi nisu dopale neke stvari o kojima sam pisao u knjizi. Osim ova dva primera – nije bilo drugih reagovanja do sada.
