Dostupni linkovi

Balkan neće biti visoko na listi prioriteta


Thomas Donnelly

Ne treba očekivati preveliku promenu u američkoj politici prema Balkanu, jer će se u Obaminom timu naći i deo veterana iz Klintonove administracije a što znači i kontinuitet te politike prema bivšoj Jugoslaviji, kaže za RSE Tomas Doneli (Thomas Donnelly), ekspert iz vašingtonskog Enterprajz instituta (Entreprise).

On smatra da će SAD svakako insistirati na očuvanju sadašnjeg statusa quo-a, uključujući i nezavisnost Kosova, ali da Balkan neće biti visoko na listi međunarodnih prioriteta.

Doneli:
Kandidat za potpredsednika, senator Džo Bajden je kazao, u trenucima kada političari ne vode računa o efektima svojih izjava, da će skoro izvesno Barak Obama biti testiran u prvih šest meseci svog mandata. Mislim da je to racionalno predviđanje, jer ima mnogo ljudi, naročito oni koji ne žele dobro Americi, koji će pokušati da iskušaju Baraka Obamu i vide šta mogu da dobiju u najbukvalnijem smislu te reči. Kada je reč o Balkanu, ne očekujem preveliku promenu u američkoj politici, jer će se u Obaminom timu naći i deo veterana iz Klintonove administracije a što znači i kontinuitet te politike prema bivšoj Jugoslaviji. Imajući u vidu traumatična zbivanja u bliskoj prošlosti, SAD će svakako insistirati na očuvanju sadašnjeg status quo-a, uključujući i nezavisnost Kosova. Vremenom se može očekivati i obnovljeno interesovanje SAD za vojne baze u zemljama kao što su Rumunija i Bugarska. To je pitanje bilo aktuelno krajem 1990-ih, da bi za vreme rata u Avganistanu i Iraku ostavljeno po strani. Međutim, ponovo se akutelizuje dilema kako reaorganizovati NATO i američke snage u Evropi nakon ruske interevencije u Evropi.

RSE:
Kažete da će u Obaminom timu biti i veterani iz Klintonovog perioda. Međutim, za Klintonovu administraciju angažman na Balkanu je bio kruna i uspeh te politike. Da li se može stoga očekivati da će Obamin tim ponovo posvetiti veću pažnju Balkanu nego što je to bio slučaj za vreme Džordža Buša?

Doneli: Bušova politika prema Balkanu je zapravo bila produžetak Klintonove. Dakle, različite su reakcije na pojedine događaje, ali dugoročni strateški ciljevi SAD su isti i ne menjaju se preko noći. Tokom '90-ih godina u svetu je vladala relativna stabilnost i mir, tako su SAD mogle da se više usredsrede na zbivanja na Balkanu. Međutim, nakon terorističkih napada 11. septembra, zatim konstantnog jačanja Kine – teško je očekivati da Balkan može biti visoko na listi prioriteta Bele kuće. Doduše, sada kada je ruskom intervencijom u Gruziji evropska bezbednost dovedena u pitanje po prvi put nakon okončanja Hladnog rata, može se očekivati da će SAD posvetiti veću pažnju zbivanjima na starom kontinentu i samim tim prostoru bivše Jugoslavije. Fokus će svakako biti na konsolidaciji balkanskih zemalja, njihovoj integraciji u međunarodnu ekonomiju i EU.

RSE:
Nekadašnji visoki međunarodni predstavnik u BiH Ešdaun i američki izaslanik za Balkan Holbruk nedavno su objavili tekst u kome upozoravaju da ostanak ove države može biti doveden u pitanje, ako međunarodna zajednica ne bude hitno i odlučno reagovala. U slučaju da se Holbruk nađe u Obaminom timu, da li se može očekivati veći angažman SAD oko BiH?

Doneli:
Da budem iskren, to je malo verovatno. Najviše što se može očekivati to je insitiranje SAD da Evropska unija preuzme brigu za ovu regiju. Naravno, nekadašnji Klintonovi saradnici mnogo bolje poznaju Balkan nego Bušova administracija, ali oni se vraćaju na vlast u drugačijim okolnostima u svetu nego što je to bilo tokom 1990-ih. To znači da su pitanja, kao što su generalno međunarodna bezbednost, važnija nego što je Balkan.

RSE: Niko verovatno ne očekuje da SAD budu angažovane na Balkanu kao tokom ratova 1990-ih. Međutim, ima još nerešenih pitanja, kao što je severno Kosovo, zatim ako SAD i EU ne reaguju odlučno, onda se BiH zaista može raspasti što bi imalo nesagledive posledice.

Doneli: U tom slučaju bismo se vratili na početak '90-ih kada se raspala bivša Jugoslavija sa ratom koji je bio brutalan pre svega u Bosni i Hercegovini.

RSE: Da li delite ocenu Ešdauna i Holbruka da je BiH na ivici raspada ukoliko međunarodna zajednica hitno i odlučno ne reaguje?

Doneli: Ne znam da li je to preterana ocena ili zaista odražava stvarno stanje. Neosporno je da je BiH u blokadi. Učinjen je veoma mali pomak na političkom pomirenju. Ne bih je još nazvao propalom državom, ali dalje pogoršanje situacije u BiH može se pogubno odraziti na ceo region. Nisam siguran da preti opasnost od sveopšteg nasilja kao tokom '90-ih, ali rizik postoji.

RSE: U slučaju takvog razvoja događaja, kako bi SAD reagovale?

Doneli: Jasno je da će Klintonovi ljudi u Obaminom timu, ma kakav bio razvoj događaja na Balkanu gledati na njih kroz prizmu '90-ih godina. Politika SAD prema Srbiji i sprskom narodu je na neki način kontradiktorna. Istorijska naklonjenost SAD prema Srbima je u velikoj meri dovedena u pitanje zbog Miloševićeve politike. To se može videti na primeru Kosova gde je Vašington i dalje prilično sumnjičav kada je reč o politici Srbije prema ovoj regiji. Ponavljam, imajući iskustvo Klintonove administracije i njene funkcionere koji će biti i u Obaminom timu, mislim da će u pristupu Balkanu gledati sa sumnjičavošću da li je Srbija prihvatila međunarodne standarde ili nastavlja sa provokativnim ponašanjem. Postoji bojazan da će Rusija koji uvek nastoji da se bori na Balkanu do poslednjeg Srbina, i dalje imati destruktivnu ulogu.

RSE: Nedavno su SAD odlučile da učestvuju u misiji EULEKS-a na Kosovu. Da li to znači da je Vašington i dalje zabrinut za zbivanja u ovoj regiji?

Doneli: Da, postoji zabrinutost. SAD su se odranije zalagale za nezavisnost Kosova. Iako to ne znači da Vašington u potpunosti ima poverenje u Kosovare, međutim, nije moguće vratiti pitanje statusa na početak. Istovremeno, postoji zabrinutost za položaj srpske zajednice i njenih istorijskih i kulturnih spomenika.

RSE: Mislio sam na situaciju na severnom Kosovu, koje ne kontrolišu vlasti u Prištini, a što bi moglo da vodi podeli kao u slučaju Kipra. To bi po mnogim procenama izazvalo sukobe ne samo na Kosovu.

Doneli: Severni Kipar je dobra analogija. Svet je živeo sa činjenicom da je Kipar podeljen. Interes SAD je da ne dođe do nasilja, tako da će izvršiti pritisak na obe strane da se uzdrže od radikalnih i nerealnih poteza koji bi samo izazvali stradanja ljudi, a ciljeve ne bi ostvarili.

RSE: Pomenuli ste rusku intervenciju u Gruziji. Mnogi smatraju da se nakon tog događaja, težište međunarodnih odnosa delimično pomerilo sa rata protiv terorizma na tenzije i sukobe između Rusije i Zapada. U tom kontekstu, Balkan se u negativnom sklopu ponovo vraća na međunarodnu scenu, imajući u vidu da je Rusija nastojala da u bivšoj Jugoslaviji oponira Zapadu, koristeći intervenciju NATO-a protiv Srbije i nezavisnost Kosova kao opravdanje za svoju akciju u Gruziji.

Doneli: Gruzija svakako nije mogla da se odupre ruskoj intervenciji. Međutim, ne treba precenjivati ruske vojne kapacitete. Imajući sada u vidu finansijsku krizu, drastičan pad energenata koji su značajan izvor ruskih prihoda – to svakako umanjuje značaj "energetske" diplomatije Moskve koja počiva na pritiscima. No, nakon prvobitnog ushićenja Rusije, sada mislim da je taj entuzijazam prilično splasnuo, jer uviđa da neće imati dovoljno sredstava za modernizaciju armije. Zato nisam siguran da se ona vratila na međunarodnu scenu kao velika sila. Ona je očigledno važna zemlja, jer poseduje nuklearno oružje, ali teško može da povrati značaj koji je imala za vreme Hladnog rata. Kada je reč o Balkanu, Rusija će nastaviti da indirektno utiče tako što će nastojati da Srbiju navede da izaziva probleme, ali će uvek izbeći da sama deluje odlučno u kriznim situacijama u ovoj regiji.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG