Dostupni linkovi

Obama će Ameriku učiniti evropskijom


Philip Whyte

Philip Whyte iz Centra za evropsku reformu iz Londona u intervjuu za RSE procenjuje šta će biti prvi spoljnopolitički potezi novoizabranog predsednika SAD Baracka Obame i pojašnjava gde je tu mesto Balkana.

RSE: Čemu novoizabrani američki predsednik Barak Obama ima da zahvali pobedu: nezadovoljstvom Bushom i Republikancima ili pak željom za “vladom” Demokrata?

Whyte: Ako se setite izborne kampanje pre godinu dana, izgledalo je da će ove izbore odlučiti rat u Iraku, ali pre dva meseca to se preokrenulo i sve je počelo da se vrti oko ekonomije. Ako pogledate trend podrške Baraku Obami, videćete da ona tesno koincidira sa produbljivanjem američke ekonomske krize, tako da smatram da je podrška Obami uslovljena više kreditnim slomom nego nezadovoljstvom drugim aspektima Bushove politike.

RSE: Šta će izbor Baraka Obame za američkog predsednika značiti za Evropu? Da li će on uspostaviti novi stil dijaloga Sjedinjenih Država i starog kontinenta, čiji odnosi su bili prilično napeti u vreme Bushovog predsednikovanja?

Whyte: Dve stvari treba ovde imati na umu: odnos Bushove administracije prema Evropi bio je veoma različit u drugom - u odnosu na njen prvi mandat. U drugom mandatu ona je uložila napor da uspostavi mostove prema Evropi koji su bili srušeni za vreme njenog prvog mandata zbog rata u Iraku. U tom smislu bih rekao da ćemo imati neku vrstu kontinuiteta između “Busha 2”, tako da kažem, i Obame. Novi američki predsednik će nastaviti da unapređuje odnose sa evropskim zemljama i da restaurira američki imidž u Evropi, koji je pao na niske grane zbog iračkog rata. Ukazao bih, međutim, na to da su evropska očekivanja od Obaminog predsednikovanja možda malo preterana.

RSE: U kom smislu?

Whyte: Pa, postoji tendencija u Evropi de se previše toga pripiše Bushovoj administraciji. Ona, nesumnjivo, snosi veliki deo odgovornosti za pogoršanje odnosa između Amerike i Evrope. Međutim, kad Obama uđe u Belu kuću i krene u posetu Evropi, a izgleda da će to biti njegova prva inostrana turneja, on će svakako postaviti izvesne zahteve pred Evropljane. Po svoj prilici će od njih tražiti da pošalju više trupa u Avganistan. Uopšte, međutim, nije izvesno da će evropske zemlje rado izaći u susret takvim njegovim očekivanjima. Ako to bude slučaj, a sva je prilika da hoće, transatlantski odnosi bi mogli prilično loše startovati.

RSE: Obama je istakao da želi da okonča rat u Iraku i da porazi Al-Quaidu i Talibane u Avganistanu. Da li je ovaj drugi cilj – poraz Talibana – realističan?

Whyte: Nema sumnje da on želi da porazi Talibane, ali položaj NATO-a u Avganistanu trenutno je prilično nepovoljan. Fokus javnosti u poslednjih nekoliko godina bio je na Iraku i tamošnja situacija u poređenju sa onom u Avganistanu je bolja. U Avganistanu se radi o multilateralnom ratu koji je dobio zeleno svetlo Ujedinjenih nacija, što nije slučaj sa Irakom, ali stvari u Avganistanu trenutno ne izgledaju dobro. Postoji potreba za slanjem više trupa u ovu zemlju i Amerikanci jasno očekuju da Evropljani obezbede više vojnika. Nije, međutim, izvesno, da će Evropljani pozitivno odgovoriti na takva očekivanja, da će poslati više vojnika u avganistanski rat kako bi pomogli Amerikancima.

RSE: Da li su Sjedinjene Države, izabravši Baraka Obamu, skrenule oštro ulevo?

Whyte: Teško je na to pitanje jednoznačno odgovoriti. Mislim da je primarni motiv američkih građana da izaberu Obamu bila želja za promenom. Videli su da Sjedinjene Države idu u pogrešnom pravcu, što je uzrokovala duboka ekonomska kriza. Istovremeno je kampanja bila praćena izvesnom retorikom da je Obama socijalista. On nije socijalista u evropskom razumevanju te reči. Iako ima velike planove za reformu zdravstvenog osiguranja, u kojem Sjedinjene Države zaostaju za većinom evropskih zemalja. U tom smislu Obama će Ameriku učiniti evropskijom, ali mislim da nije opravdano označiti ga kao nekakvog američkog socijalistu.

RSE: Da li će Obama imati nov politički pristup regionu zapadnog Balkana ili će to biti nastavak Bushove politike?

Whyte: To je veoma teško reći zato što je Obama, koliko ja znam, veoma malo govorio o regionu Balkana. Dakle, to pitanje ostaje otvoreno. Moraćemo da sačekamo i vidimo.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG