Vlada Srbije pod pritiskom javnosti, odlučila je konačno da naknade direktora, predsednika i članova u upravnim odborima javnih preduzeća svede na nivo zarada običnih smrtnika u Srbiji. To su podržali i ministri Dačić i Dulić, a kabinet bi ovom temom trebalo da se pozabavi već prekosutra.
Tako bi, na primer, prvi čovek Upravnog odbora "Srbijagas"-a sa 279.000 mogao da padne na oko 40.000 dinara mesečno. Podsećanja radi, evo nekoliko "bezobrazno" visokih primanja: direktor Naftne industrije Srbije 400.000 dinara mesečno, prvi čovek večitog gubitaša "Elektroprivrede Srbije" 300.000, Aerodroma "Nikola Tesla" 311.000 dinara itd.
Programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić kaže da se partijska jagma za javna preduzeća vodi zato što se iz primanja predsednika i članova njihovih upravnih odbora pune partijske kase i da to stoji čak i u partijskim aktima nekih većih stranaka:
"Pojava o kojoj se govori, a u vezi javnih preduzeća, popularno se naziva "partijski porez" i ona nije sprecifična samo za Srbiju. Dakle, lice koje dođe na neku državnu funkciju, a pripadnik je neke određene stranke, obavezuje se unutarstranačkim aktima ili dogovorima da će deo svojih prihoda stečenih po tom osnovu dati stranci bilo u vidu povećane članarine bilo u vidu priloga. Takvu taksu, koliko je meni poznato, imaju skoro sve, ili barem one veće, partije u Srbiji i ta izdvajanja se obično kreću negde oko 10 odsto. Ta pojava je loša sama po sebi jer govori da su te naknade možda veće nego što bi to trebalo da budu čim su ljudi spremni da rade i za manje novca, odnosno da deo novca koji dobijaju po tom osnovu daju stranci. Štetne su i zbog toga što političke stranke, one najznačajnije, već dobijaju novac iz budžeta za finansiranje svog redovnog rada – nije smisleno da dobijaju budžetski novac praktično i po drugom osnovu, odnosno preko svojih predstavnika u upravnim odborima ili na drugim javnim funkcijma. Mislim da to nije pojava kojom bi bilo koje društvo trebalo da se ponosi i bilo bi dobro da se ta praksa promeni."
Najbolje bi bilo da se javna preduzeća privatizuju, pa neka onda sama odlučuju koliko će odvajati na plate u upravnim odborima, kaže Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište. U međuvremenu, i on pozdravlja smanjenje prenapumpanih nagrada predsednika i članova njihovih upravnih odbora:
"To bi bilo dobro imajući u vidu da ti ljudi tamo zapravo ne rade ništa, samo uzimaju novac. Da oni imaju neku ulogu, kao što je to slučaj u ozbiljnim upravnim odborima nekih privatnih kompanija, onda bi to bilo u redu, mada ni u privatnim kompanijama naknade ne iznose 4.000-5.000 hiljada evra mesečno za članstvo u upravnom odboru – iznose oko 1.000 evra, i to u onim našim najozbiljnijim privatnim kompanijama. Jer, to i nije posao za svaki dan, u pitanju su otprilike jedan ili dva dana mesečno kada se posvećujete tome što radite u tom nekom upravnom odboru. Problem je u tome što ovi naši imaju i velike plate, iako to nije plata jer plata po pravilu mora da se zaradi, i velika primanja, a ništa ne rade. Dakle, ova inicijativa je potpuno na mestu, iako je najbolje rešenje da se sve te firme privatizuju pa da onda svaka ta privatna firma razmisli koliko želi da plaća ljude u upravnim odborima i koliko članova će oni imati."
