Dostupni linkovi

HRW: Nedovoljna reakcija vlasti na etničke napade


Pripadnici organizacije Obraz okupljeni ispred mesta izložbe u Beogradu na kojem je izlagalo 11 mladih Albanaca.

Hjuman rajts voč je u svom izveštaju o zastrašivanju i uznemiravanju etničkih Albanaca u Srbiji posle proglašenja nezavisnosti Kosova označio srpske vlasti kao odgovorne za to nasilje i nekažnjavanje istog. Upravo zbog tog dela aktivisti za ljudska prava upozoravaju na ozbiljnost izvestaja HRW, koji je naveo i da će odnos Srbije prema etničkim manjinama najverovatnije biti kritički ocenjen u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije.

Bes zbog proglašenja kosovske nezavisnosti u tim danima je u Srbiji iskaljivan, pored nereda u prestonici, i na imovini vlasnika Albanaca, pre svega u Vojvodini. I upravo napadi na imovinu a ne ljude su ono što 2008. čini drugačijom u odnosu na prethodne godine navodi Hjuman rajts voč. I dok HRW navodi da srpske vlasti nisu uspele ni da spreče napade na poslovne objekte i kuće u vlasništvu etničkih Albanaca niti da privedu pravdi odgovorne, portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić kaže za naš program da ovo tužilaštvo uvek preduzima mere da se zaštite svi građani i da se procesuiraju sva lica koja čine krivična dela:

“I tu nikakve razlike nije bilo. Uvek su lica koja su cinila krivično delo bila procesuirana i mi smo ostvarivali našu ustavnu ulogu, da gonimo počinioce krivičnih dela i da pružimo zaštitu svim našim građanima. Čak, videli ste da je republički javni tužilac podneo predlog Ustavnom sudu Srbije da se zabrani delovanje organizacije Nacionalni stroj zbog širenja nacionalne i rasne mržnje i netrpeljivosti. Tako da u svakom slučaju preduzimamo sve one mere koje se tiču zaštite i ljudskih prava i zaštite etničkih, nacionalnih i verskih grupa.”

U velikoj većini slučajeva imovina je oštećena u napadima kamenicama i ciglama, ispisivani su grafiti mržnje i bilo je anonimnih pretnji. HRW navodi da je najveći broj postupaka protiv osumnjičenih lica obustavljen zbog nedostatka dokaza ili da su pokrenuti protiv nepozanatih počinilaca. U to vreme, u Somboru sa danima, dok nije zahvaljući pojedinim medijima usledila zvanična reakcija, ispred jedne od pekara čiji je vlasnik Albanac, deljeni besplatni hleb i pecivo uz letak “bojkot” u čemu su učestvovali i pripadnici desničarske organizacije Obraz a prozori su osvanjivali razbijeni:

“Ne vidimo ništa loše u tome što se deli bepslatan hleb. Znači, nikog ne napadamo, ne radimo ništa loše, ne vidim razlog da treba neko da se uvredi. Nismo mi razlupali albanske pekare, nismo uradili ništa loše.”

“Ovde smo jer je javna tajna da Šiptari širom Srbije i cele Evrope finansiraju šiptarske terorističke organizacije na Kosovu i Metohiji. Mi smatramo da svaki naš dinar upućen njima potpomaže tim akcijama.”

A snimak gde nekoliko maskiranih mladića lomeći prozore jedne pekare ubacuju baklje i danas se može naći na internetu. Ono što se nalazi u izveštaju HRW nije ništa novo, kaže Goran Miletić iz Svedskog Helsinškog odbora za ljudska prava:

“U Srbiji su napadi na pripadnike manjina prilično česti. Tu možemo napraviti razliku u napadima na odredjene manjine koji su mnogo češći u odnosu na neke druge. Tu prvenstveno mislim na Albance gde postoje prilično neke predrasude, i tu su isto uglavnom i napadi na Rome koji su česti. Druge manjine jesu takodje žrtve napada ali čini mi se da se ovim drugim napadima posvećuje mnogo više pažnje, da se češće desi da se istraže ili da policija za nijansu bolje reaguje nego u ovim drugim slučajevima.”

U izveštaju se navodi da je tadašnji premijer Vojislav Koštunica održao patriotski i nacionalistički govor pred demonstrantima u Beogradu ali da je kasnije izjavio da nasilje i destrukcija direktno škode borbi za državni i nacionalni interes. Za ministra Velimira Ilića, koji je kasnije tražio hapšenje onih koji su obrukali Srbiju, piše da se u počeku činilo da opravdava nasilne proteste u Beogradu i na graničnim punktovima na Kosovu, kao kada je na primer poručio:

“Nama su stranci razbili državu a mi smo njima nekoliko prozora na ambasadama. To je normalno i to moraju očekivati da nauče šta je demokratija. I to razbijanje prozora je demokratski.”

Nova srpska vlada, po HRW, treba da pokaže i počiniocima i žrtvama da nasilje nad manjinama neće biti tolerisano.

U nadležnom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava nismo uspeli da nadjemo sagovornika jer su ministar i njegovi saradnici u višednevnoj poseti Ženevi. Ono što je najozbiljnije u izveštaju je ukazivanje na odsustvo odgovornosti i reakcije vlasti, kaže nam Goran Miletić iz Švedskog Helsinškog odbora za ljudska prava:

“Reakcija vlasti, prvenstveno policije, tužilaštva i pravosudja, mora biti adekvatna i to je poenta ovog izveštaja. Svaki gradjanin mora biti jednak pred zakonom i uvek se napadi moraju istražiti. Kao što istraga mora da postoji kada je žrtva pripadnik većinskog naroda ista takva istraga mora biti i moraju se identifikovati počinioci i u slučajevima kada je neko pripadnik manjinskog naroda.”

Ovaj dokument HRW-a mogao bi da u izvesnoj meri utiče na sadržaj izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije kada je reč o odnosu zemlje prema etničkim manjinama.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG