MUP Srbije trebalo bi u Hrvatsku da pošalje DNK uzorke Željka Milovanovića i Bojana Gudurića, osumnjičenih za ubistvo novinara Iva Pukanića, na osnovu kojih će biti utvrđen identitet atentatora. Kako piše srpska štampa, po dojavi jednog bivšeg pripadnika MUP-a, u beogradskom naselju Konjarnik primećena je osoba koja liči na Milovanovića, dok je po drugoj verziji bio neko sličan Guduriću, policija je u Vlaseničkoj ulici pokušala da uhapsi jednog muškarca, ali je on pobegao. Policije u regionu povećale su budnost i tragaju za osumnjičenima, a posebno su intenzivni kontakti Srbije, Hrvatske i BiH.
Zlatko Nikolić, iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, izjavio je za naš radio da veruje da će potera uskoro dati rezultate, i da je činjenica da su među osumnjičenima osobe različitih nacionalnosti, iz više zemalja bivše SFRJ, potvrda teze da kriminal ne poznaje granice:
"Saradnja među kriminalcima je zbog novca, ljubav ili nacionalnost tu ne igraju nikakvu ulogu. Oni su sarađivali i za vreme rata tako da ni ovo sada ne treba da čudi. U pitanju su kriminalci, to im je i boja kože i vera i sve."
Željko Milovanović, državljanin Bosne i Hercegovine i Hrvatske, i Srbin Bojan Gudurić, za kojima policija i dalje trega, bili su povezani sa Jedinicom za specijalne operacije Državne bezbednosti Srbije, kao što je slučaj i sa osumnjičenim Elvisom Hadžićem kojem je u Legiji stranaca kratko vreme nadređeni bio Milorad Ulemek Legija, kasnije komandant Crvenih beretki. Milovanović, zvani Crveni vetar, tokom rata je bio niži oficir u JSO, dok je Gudurić bio član kriminalne grupe koju je predvodio jedan bivši pripadnik te specijalne jedinice. Za njima je zbog više pljački, razbojništava i drugih krivičnih dela u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj rapisana poternica Interpola.
Novinar Filip Švarm, autor filma o crvenim beretkama "Jedinica", rekao je za naš program da nisu svi pripadnici specijalnih jedinica bili kriminalci, ali da je evidentno da je jedan veliki broj posle rata postao deo kriminalnog miljea:
"Neki kažu da je u Arkanovim spavaonicama u Erdutu bilo više stotina godina robije – to je bio takav rat. Posle rasformiranja tih jedinica ti ljudi su nastavili da rade ono što najbolje znaju, a to je da pljačkaju i ubijaju. Treba reći da oni to sada možda rade na jednom malo višem nivou jer su u tim jedinicama prošli određenu obuku, koju kao kriminalci opšte prakse inače ne bi imali, koja podrazumeva korišćenje eksploziva, radio veze i slično."
Ti ljudi, kaže Švarm, sada su najamnici spremni na sve:
"Kada je reč o Željku Milovanoviću, najverovatnije je reč o jednom čoveku koji radi za onoga koji mu najbolje plati i koji je, osećam, spreman da puca na policiju. Osim novca i načina takvog života tu ne treba tražiti neku posebnu političku podlogu, iako onaj koji ga je unajmio da uradi to što je uradio sigurno ima neke svoje interese. Ti interesi su jednako i ekonomski i politički, ali je tu reč o nalogodavcu, a sam izvršilac je, mislim, van te priče."
Kriminolog Zlatko Nikolić tvrdi da su nekadašnje specijalne jedinice iz Hrvatske, Bosne i Srbije nepresušan izvor mogućih kriminalaca, zbog čega policija danas sa njima ima velike probleme:
"Uzimate najbolje od dobrih, mi možda ne bismo mogli da pucamo u ljude koje vidimo. Za snajperistu se bira čovek koji je emotivno neobojen, a za eksplozive nekoga ko voli te adrenalinske napore. Onaj ko je ostao bez posla, a zna nešto da radi, može da proda svoje znanje drugima, dakle, onoj drugoj strani preko granice. Postoje i oni takozvani 'psi rata', oni su u plaćeničkim odredima i jedinicama i van kontinenta – kao što uzimaju sportiste tako uzimaju i kriminalce."
Filip Švarm zaključuje da će u budućnosti ovi 'psi rata' polako nestajati sa kriminalne scene, jer godine čine svoje, ali da sve zemlje Balkana na tom planu moraju da učine svoj deo posla:
"Što države budu bolje suzbijale organizovani kriminal to će za takve ljude biti sve manje poslodavaca i oni neće moći da rade to što rade."
