Dostupni linkovi

Bivši kapetan JNA Miroslav Radić, koga je Haški tribunal oslobodio optužbi za ratne zločine u Vukovaru 1991, tuži Srbiju zbog vremena provedenog u pritvoru Haškog suda i pretrpljene duševne boli. Može li Radić od Srbije da naplati odštetu od gotovo 600.000 evra, koliko traže njegovi advokati?

U Prvi opštinski sud u Beogradu stigao je zahtev za odštetu od 50 miliona dinara, odnosno skoro 600 hiljada evra koji su podneli punomoćnici Miroslava Radića, potvrđeno je našem radiju u tom sudu, ali nisu mogli da nam kažu da li će se, i kada o ovom predmetu odlučivati. Advokat bivšeg kapetana JNA, koga je Haški tribunal oslobodio odgovornosti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, Borivoje Borović objašnjava na osnovu čega Radić traži odštetu od Srbije:


“Miroslav Radić je isporučen Haškom tribunalu po Zakonu o saradnji sa tim sudom, upravo sudu koji ga je držao u pritvoru više godina. Znači, postoji izvesan pravni osnov, iako to u dosadašnjoj pravnoj praksi nije bilo. Dakle, taj atipičan predmet, za nekoga ko je nevin i ko je doživeo golgotu, morao bi da završi nekom pozitivnom sudskom odlukom za Miroslava Radića.”


Radićevi advokati kažu da su se, zbog nemogućnosti da odštetu traže od Tribunala u Hagu, najpre obratili Ministarstvu pravde Srbije, ali je zahtev za naknadu štete odbijen uz obrazloženje da Radiću prtivor nije određen u vezi sa krivičnim postupkom vođenim pred nacionalnim sudom. Sa neosnovanošću zahteva Srbiji slaže se i Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava, i očekuje da će i pred sudom njegov zahtev ostati bez odgovora:


“To sa samom Srbijom nema nikakve veze. To što Srbija ima obavezu da sarađuje sa Haškim sudom, ne znači da je Haški tribunal deo pravnog sistema Srbije. Upravo je obrnuto, Haški tribunal ima primat nad krivičnim zakonodavstvom u pogledu ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u odnosu na sve države bivše Jugoslavije. I to ne znači da države bivše Jugoslavije plaćaju naknadu štete onim ljudima za koje je pred Haškim tribunalom utvrđeno da nisu krivi za određena krivična dela.”


Podsećamo, Miroslav Radić bio je zajedno sa Miletom Mrkšićem i Veselinom Šljivančaninom pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine u Vukovaru, ali je prošle godine oslobođen svake odgovornosti.

U intevjuu za jedan beogradski list izjavio je da “duže od decenije živi pod stalnom presijom, da je, posle četiri i po godine provedene u pritvoru zdravstveno ugrožen, a da Statutom Tribunala nije predviđeno da se tamo obrati za odštetu”. Predstavnik Haškog tribunala u Beogradu Matijas Helman povrdio je da taj sud, iako je tražio od Saveta bezbednosti, nema mogućnost da razmatra ovakve zahteve:


“Još 2000. godine je tadašnji predsednik Tribunala poslao pismo Savetu bezbednosti i skrenuo pažnju na tu činjenicu i predložio da se razmotri izmena Statuta, ali do danas SB nije uspostavio proceduru. Dakle, Statutom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju nije predviđena procedura za procesuiranje zahteva za odštetu od optuženih koji tvrde da su nepravedno pritvoreni, uhapšeni ili osuđeni.”


Navodeći da ovo nije osnov za Radićevu tužbu protiv Srbije, Vesna Teršelič iz Centra za suočavanje sa prošlošću iz Zagreba upozorava na posledice samog podnošenja zahteva za odštetu:


“Informacija da se podiže takav zahtev je uznemiravajuća za obitelji žrtava, jer oni očekuju pokajanje, oni očekuju žaljenje. Očekuju nekakav stav prema počinjenom zločinu, kako na Ovčari, tako i prema drugim zločinima počinjenim u Vukovaru. I umesto pokajanja, sada su dočekali ovaj zahtev i strepnju hoće li Miroslav Radić dobiti obeštećenje.”


Radićev zahtev prvi je ovakve vrste podnet Srbiji, a stručnjaci su saglasni u oceni da će još biti predmet pravnog sporenja.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG