Dostupni linkovi

Kandidatura za EU naredne godine?


Sedište Evropske komisije u Briselu

Evropska komisija uglavnom je pozitivno ocenila reformski put Srbije na putu do Evropske unije, ocenjujući da bi zemlja mogla postati kandidat za članstvo tokom iduće godine, ako ispuni neophodne uslove, navedeno je u nacrtu Izveštaja o napretku Srbije prema evropskim integracijama. Najveća prepreka tome je uslov potpune saradnje sa Haškim tribunalom. Kako politička javnost u Srbiji reaguje na izveštaj Evropske komisije?

Bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i lider "reformista" u Demokratskoj stranci Srbije Milan Parivodić veruje da će Srbija ispuniti sve tražene uslove za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji iduće godine:


"Ako je projekcija da Srbija postane država kandidat do kraja 2009. godine, mislim da je to sasvim realna projekcija i da, čak, sadrži dozu pesimizma u sebi. Jer, razgovarao sam sa gospodinom Oli Renom još 2006. godine pa je postojala opcija da 2007. godine, a zatim 2008. godine, Srbija postane država kandidat. Dakle, ova projekcija za 2009. godinu mi deluje vrlo realistično."


RSE: Dakle, verujete da će Srbija ispuniti haški ulov?


Milan Parivodić: Mislim da će taj, ali i sve druge, uslov ispuniti. Do tada imamo još nekih 14 meseci i mislim da će morati da se sprovode reforme.


Brisel je pozvao Srbiju da zauzme "konstruktivan pristup prema učešću Kosova u regionalnim inicijativama i u međunarodnim forumima".


Evropska komisija imala je, međutim, i spisak zamerki na adresu Beograda: nedostatak kontrolnih mehanizama u oblasti finansiranja partija, sukoba interesa, javnih nabavki i privatizacije, široko rasprostranjena korupcija, nedostatak nezavisnog pravosuđa itd.


Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ne veruje da će se Srbija kvalifikovati za status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji iduće godine. Najpre se osvrće na hašku prepreku:


"Mislim da je za to potrebna samo politička volja. A, što se tiče borbe protiv korupcije i stanja institucija u pravosuđu, čak i ako bi se ovog trenutka krenulo sa ozbiljnim radom, mislim da ne bismo uspeli jer je ostalo veoma malo vremena i jer smo propustili ovih osam godina. Varali smo kada smo pričali o borbi protiv korupcije, nismo to radili, jer borba protiv korupcije podrazumeva sprovođenje dobro koncipiranih i istrajnih reformi svih delova države i društva, a to znači donošenje dobrih i međusobno usklađenih zakona. Najveći problem je stvaranje dobrih, efikasnih i odgovornih institucija i to su te dugoročne reforme koje još uvek nismo počeli da sprovodimo. Mislim da nam je za to potrebno mnogo vremena, ali bi bilo dobro da makar počnemo."


Sa izveštajem Evropske komisije koincidira i Kongres Asocijacije evropskih liberalnih i demokratskih političkih partija, koji je u Stokholmu usvojio dve rezolucije o ubrzanju integracije Srbije u Evropsku uniju, a koje će biti prosleđene svim članicama Evropske unije.


Predlagač i autor rezolucije kojom se od vlade i parlamenta Holandije traži da deblokiraju Prelazni trgovinski i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji je Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, čija je partija član Udruženja evropskih liberalnih stranaka. Evo kako je Kacin objasnio smisao te rezolucije:


"Tom rezolucijom se poziva i parlament i vlada Holandije da razmotre svoj dosadašnji tvrdi stav o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Privremenog trgovinskog sporazuma, a na osnovu pozitivnog razvoja događaja u Srbiji i Međunarodnom sudu. Bitno je to što smo postigli da dve holandske partije nisu glasale protiv ove rezolucije, bila je usvojena jednoglasno. Ova rezolucija je napisana kako bismo pokazali, da tako kažem, malo emotivne inteligencije i da poznajemo situaciju u regionu. Sa buldožerom se ne može postići ništa, mi smo za to da se stvari pomaknu u pravom pravcu."
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG