Dostupni linkovi

Činjenica da su među desetoricom uhapšenih pod sumnjom da su umešani u ubistvo Iva Pukanića i dvojica državljana Srbije samo potvrđuje ono što se već odavno zna – da kriminalci iz zemalja bivše Jugoslavije intenzivno sarađuju, kažu sagovornici RSE.

Međutim, procenjuju da treba sačekati rezultate policijske istrage kako bi se videlo odakle je stigla naredba za likvidaciju hrvatskog novinara.

Informacije iz Hrvatske da su u istrazi ubistva hrvatskog novinara Iva Pukanića uhapšeni i državljani Srbije Svetozar Đurović i Bogoljub Kuzmanović štampa u Srbiji dopunila je tvrdnjama da su njih dvojica povezani sa četrdesetšestogodišnjim Sretenom Jocićem iz Smederevske Palanke, poznatim kao Joca Amsterdam, koji je poslednjih godina u javnosti pominjan kao jedna od glavnih osoba u poslovima sa heroinom i kokainom u zapadnoj Evropi. Kako se navodi, Jocić je jedno vreme imao poslove i u Bugarskoj, a trenutno mu se u Beogradu sudi zbog podstrekivanja na ubistvo, gde se on uredno odazvao dolaskom na ročište. Srpski mediji plasirali su i saznanja da su Đurović i Kuzmanović sa lažnim dokumentima blizu hrvatske granice u šumi Spačva kod Vinkovaca čekali osumnjičenog Roberta Matanića i njegovog brata Luku kako bi ih prebacili u Srbiju i spasli potere.

Božo Prelević, pravnik i bivši koministar srpske policije, rekao je za naš program da ga ne iznenađuje saradnja hrvatskih i srpskih kriminalaca, ali da ne treba žuriti sa zaključcima:

"To što su uhapšeni ne znači da su i učestvovali u tome. Naručilac je sigurno iz Hrvatske, nikome iz Srbije Ivo Pukanić nije toliko smetao da bi ovo uradio. Kriminal na ovim prostorima je odavno uspostavio regionalne kontakte i napravio mrežu pomoći i saradnje – jedni se sklanjaju kod drugih i obratno. Mislim da to čak i nije bitno, nije bitno ko je pritisnuo dugme nego je bitno ko je naručilac. To je poenta, time treba da se bavi Hrvatska policija i ja se nadam da će u tome uspeti."

Božidar Spasić, bivši visoki službenik jugoslovenske Državne bezbednosti, koji je više godina radio sa emigracijom u zapadnoj Evropi, izjavio je za naš radio da je hapšenje dvojice srpskih državljana u Hrvatskoj još jedna potvrda povezanosti kriminala zemalja bivše Jugoslavije:

"Očigledno je da su veze mafijaša, bosova, klanova i slično, na prostoru bivše Jugoslavije mnogo bolje od međudržavnih odnosa. U ovom poslednjem slučaju bih bio veoma oprezan, treba sačekati konačne rezultate istrage, jer mi malo naivno deluje informacija da su ti kriminalci krenuli ka Srbiji. Naravno da je to bio jedan od pravaca kojim su mogli krenuti, a možda su imali i saznanja da je najopterećeniji, što otežava pratnju policije."

Dakle, sigurno je da ljudi sa one strane zakona sarađuju, kaže Božo Prelević, i poslovi koje oni zajednički rade idu od krađe automobila, do šverca ljudi, oružja i narkotika, jer su u pitanju ogromne zarade, tako da tu nađu interes i kriminalci najvišeg ranga:

"Nema tu amoniziteta, amoniziteti postoje ili među političarima ili među nahuškanim narodom, a veze kriminalaca su još jače i bliže ako su države razdvojene jer kada establišmenti, ili narodi, nisu toliko razdvojeni, onda njima ne trebaju bliske veze – mogu i sami to da rade."

Tako se razvio i novi vid saradnje, kaže za naš radio Marko Nicović, bivši šef policije Beograda, koji podrazumeva razmenu kriminalnih usluga:

"Kriminalci iz Hrvatske dolaze u Srbiju i izvršavaju zadatke po nalogu svojih kolega iz branše, a isto tako kriminalci iz Srbije odlaze u Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju itd. To je takozvana praksa razmene usluga, ne postoji novac nego se usluga vraća uslugom. Za policiju je mnogo teže kada je u pitanju usluga za uslugu nego kada se usluga plaća novcem. Izvođači radova izvršavaju zadatke za onoga ko im plati ili ko ih zamoli za uslugu bez obzira da li se radi o političkoj, medijskoj, ekonomskoj, tajkunskoj pozadini. Na prostoru bivše Jugoslavije postoji desetak profesionalnih grupa koje rade zadatke profesionalnih likvidacija ili za novac ili za uslugu."

Kriminal zemalja bivše Jugoslavije toliko je povezan da je uključio i neke koje su bile van nekadašnje države, kao što su Bugarska, Rumunija i Albanija, što predstavlja još veći problem, zaključio je Božidar Spasić:

"U vremenu pre devedesetih godina naše tajne policije su imale saznanja o tom mešanom odnosu kriminalaca, ali se u ono doba otprilike znalo čime se bavi svako kriminalno podzemlje - Bosanci su imali jednu teritoriju u Nemačkoj, Srbi u Švedskoj, Hrvati u Austriji itd. Očigledno je da su se sada svi oni, sa tih teritorija sa zapada, udružili na prostoru bivše Jugoslavije."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG