Dostupni linkovi

Milion potpisa za regionalnu komisiju za ratne zločine


Tri nevladine organizacije iz Zagreba, Sarajeva i Beograda iniciraće u državama bivše Jugoslavije parlamentarne rasprave o osnivanju zajedničke komisije za utvrđivanje ratnih zločina. Fond za humanitarno pravo iz Srbije najavljuje da će, uz pomoć partnera iz regiona, za ovu inicijativu prikupiti milion potpisa. Da li će ona dobiti podršku građana i vlasti u Srbiji?

Predstavnici nevladinih organizacija iz zemalja regiona nastavili su na forumu u Prištini razgovore o inicijativi za formiranje jedinstvene Komisije koja bi se bavila utvrđivanjem činjenica o dešavanjima u toku ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Ideja o stvaranju ovakve komisije potekla je još 2006. godine od Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, a danas, uz regionalne partnere - Documenta iz Zagreba, Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva, najavljuju prikupljanje milion potpisa kojim bi se lokalne vlade prisilile da podrže njeno osnivanje. Mirsad Tokača, direktor Istraživačko-dokumentacionog centra Sarajevo:


“Mi smo započeli ove konsultacije s namjerom da zapravo provociramo vlasti da one počnu razmišljati o ovom problemu, i da u određenom trenutku dobijemo i njihovu reakciju. Mi ćemo vrlo brzo imati tu vrstu kontakata sa njima i započećemo dijalog.”


Glavni razlog za osnivanje regionalne komisije leži u činjenici da je još uvek nepoznata sudbina oko 17.000 nestalih u ratovima tokom '90-ih i po tvrdnjama osnivača njihova sudbina može biti rešena jedino uz komisiju koja bi se bavila iznošenjem činjenica o ratnim zločinima. U Srbiji, ako je suditi po odgovoru ministarke pravde Snežane Malović, formiranje ovakve komisije ima podršku vlasti:


“Mi svakako smatramo da su to pozitivne ideje. Mi smo kao država započeli suočavanje sa prošlošću na taj način što je počelo suđenje u specijalizovanim organima za ratne zločine. Smatramo da ove komisije mogu samo doprineti daljem pomirenju u regionu.”


Tri nevladine organizacije iz regiona zatražiće rasprave u skupštinama država nekadašnje SFRJ o osnivanju i mandatu buduće komisije. Poslanica vladajuće Demokratske stranke Jelena Trivan kaže za naš program da je inicijativa ovakve vrste uvek dobrodošla:


“Rasvetljavanje ratnih zločina jeste regionalni problem i treba da bude regionalna inicijativa. Do pravih rezultata ne može da se dođe ukoliko se zemlje u regionu ne udruže u naporima da se svi ratni zločini procesuiraju.”


Opozicija, međutim, ne deli ovo mišljenje. Milorad Mirčić iz Srpske radiklane stranke ne vidi svrhu rasprave o ovakvom predlogu:


“Iz prostog razloga što nevladine organizacije, osim predloga, nemaju suštinski ništa drugo. One samo predlažu da se vodi neka rasprava, niti ima sadržaj, niti ima plan, niti ima cilj zbog čega bi se ta rasprava sada vodila.”


Za inicijativu o skupštinskoj raspravi, iz Fonda za humanitarno pravo najavljuju prikupljanje potpisa građana u Srbiji. Iako će pružiti podršku Fondu, unutar samog civilnog sektora postoji određeni stepen neslaganja. Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa:


“Ono što meni malo smeta u toj inicijativi jeste takozvano vlasništvo nad tim procesom, jer ako je to vlasništvo celog regionalnog civilnog društva, onda nije vlasništvo nekih organizacija, koje samo formalno sprovode tu inicijativu. Ali bez obzira na sve, i bez obzira na paralelne slične inicijative, mi ćemo pomoći sve što doprinosi utvrđivanju istine o onome što se dogodilo u regionu, utvrđivanju broja žrtava, utvrđivanju odgovornosti onih koji su počinili zločine...”


Dereta dodaje da nije siguran da je moguće prikupiti milion potpisa i da zbog toga nije trebalo davati obećanja u ciframa. Pitali smo Beograđane da li bi za formiranje ovakve Komisije dali svoj potpis:


“Zašto da ne, da bi istina izašla na videlo.”

“Mislim da je objektivnije kada je komisija mešovita, svi pripisuju zločine drugima i ovo je dobra ideja.”

“Ako se bavi ratnim zločinima nad Srbima za promenu, onda može.”

“Mislim da treba zatvoriti tu stranicu. Svako osnivanje tih nekih komisija i aktivnosti koje otkopavaju ponovo te rane je bespotrebno. Ta epoha je iza nas i sada treba da se udružujemo oko nekih stvari koje gledaju u budućnost.”

“Šta vredi komisija, šta ona može da ispita, kada je sve zatvoreno… To sve određena vlast može da reši za tri dana. Ja ne verujem da komisija može išta da uradi, samo vlast.”


Ocenjujući regionalnu incijativu kao šansu za uspostavljanje novog poverenja između ljudi, profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić naglašava da je za njen uspeh od presudnog značaja odnos vlasti prema ovom problemu:


“Ljudi su ugroženi na razne načine, prisutni su određeni strahovi, pa i taj obrazac osvetoljubivosti…Tu mnogo zavisi od toga koliko sama vlast bude spremna to da prihvati. Da se konačno završi nešto što je ostavilo tragične posledice po ljude, po ljudske odnose, ne samo kada je u pitanju jedna generacija, nego i buduće generacije. I upravo ovo je šansa da se budućim generacijama prosto olakšaju ti odnosi. A oni će se olakšati ako se između ljudi stvori poverenje.”

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG