Dostupni linkovi

Vlast u Srbiji gubi kontrolu nad dinarom. Evro ide na 90 dinara. A pre samo desetak dana ekonomisti su tvrdili da evro neće vredeti više od 84 dinara.

Ovo su naslovi u novinama koji samo reflektuju paniku u Srbiji nezaustavljivim padom njene valute u odnosu na evro, i to uprkos intervencijama centralne banke. Da li ovo govori da Narodna banka Srbije, koja dugi niz godina apresira, odnosno, precenjuje, domaću valutu kako bi predupredila avet inflacije, počinje da gubi bitku protiv nje?

Dinar je dostigao rekordan ovogodišnji pad u odnosu na evro, koji danas vredi 84.41 dinara; menjačinice su juče za evro tražile bezmalo 86 dinara. U vazduhu već visi pitanje da li će evropska valuta uskoro dostići 90 dinara, kako je nagovestio guverner Narodne banke Jelašić, iako njegovi saradnici to demantuju.


Danilo Šuković, direktor Centra za tržišna istraživanja, tvrdi da je kurs domaće valute već dugo nerealan i da se i dalje vodi nakaradna politika kursa dinara. To dokazuje rekordan deficit trgovinskog bilansa koji nastavlja da raste, iz čega je jasno da cena valute ne odgovara stanju ekonomije. Šuković najpre objašnjava razloge dugogodišnje politike precenjenog dinara:


"Od 2001. godine dinar je precenjen. To su, s jedne strane, omogućavali vanredni prihodi, većinom od privatizacije. Međutim, to je uticalo na izvoznu privredu i uopšte na konkurentnost privrede – zbog toga smo i imali taj deficit. Jedan od motiva da se vodi takva politika kursa je bio taj, verovatno, što Srbija ima to gorko iskustvo sa inflacijom pa se računalo, i danas se računa, da će čvrstim držanjem kursa, a pošto se sve cene na ovaj ili onaj način izražavaju u evrima, kada dinar padne u odnosu na evro i cene biti stabilne, da će se na taj način suzbiti inflacija, a inflacija je osnovna poluga makroekonomske stabilnosti. To sve je omogućavao vanredni priliv deviza. Međutim, drugi faktor koji je uticao na ovo, a o kojem se malo govori, jeste taj jak uvozni lobi, jer uvoz robe je izuzetno velik i uvoznici stiču veliki profit, uz monopolsku strukturu - verovatno i oni pritiskaju Vladu da vodi takvu politiku kursa. Ta dva faktora su uticala na to da poslednjih godina imamo nerealan kurs dinara."


Prvi čovek Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, koji restriktivnom monetarnom politikom amortizuje - iako pitanje je koliko dugo će to još moći - pogubno neodgovornu fiskalnu i ukupnu ekonomsku politiku vlade, i sam je upozorio elitu na vlasti da će u sledećih "godinu-dve biti nemoguće biti i odgovoran i popularan političar", pošto za održavanje makroekonomske stabilnosti preostaju samo instrumenti fiskalne politike. U prevodu, poručio im je da stegnu kaiš i budžet, da smanje javnu potrošnju kao glavno žarište inflacije, umesto što sebično ostvaruju stranačke interese i populistička predizborna obećanja.


Ekonomski ekspret Saša Đogović podseća da devizni kurs treba da bude ogledalo privrede jedne zemlje, a da je dovoljan samo letimičan pogled na jadne izvozne performanse Srbije na međunarodnoj pijaci da se shvati da je kurs dinara već dugi niz godina apresiran, odnosno, precenjen:


"On je apresiran iz razloga što se koristi kao stabilizaciono sidro u borbi protiv inflacionih tenzija u zemlji, čije je osnovno žarište prekomerna javna potrošnja. Imajući u vidu da je on stabilan, ali na staklenim nogama, onda nije nikakvo čudo da u ovim uslovima svetske finansijske krize, kada dolazi do polaganog odliva, pre svega, spekulativnog kapitala koji ovde dolazi kako bi ostvario ekstra profit na bazi visokih dinarskih kamatnih stopa na hartije od vrednosti, koje je izdavala Narodna banka Srbije kako bi promovisala domaću valutu, dolazi do klizanja srpske valute u odnosu na evro. To klizanje će se svakako, uz određene oscilacije i intervencije Narodne banke Srbije, nastaviti i tokom sledeće godine, posebno zbog ovih nepovoljnih globalnih ekonomskih uslova – treba imati u vidu da devizni kurs dinara može samo i dalje da klizi, uz određene oscilacije."


U ekonomiji, međutim, nema besplatnog ručka. Ako ne platite danas, morate platiti sutra, podseća Danilo Šuković i obrazlaže zašto politika precenjenog dinara dugoročno neće moći da se održi:


"Jer ćemo imati sve veći deficit trgovinskog bilansa. Došlo je do svetske finansijske krize koja će nepovoljno uticati na priliv investicija, na priliv svežeg novca iz inostranstva, i to se nepobitno mora odraziti i na kurs dinara – zbog toga kurs dinara skače svaki dan. Kada će dostići 90 dinara, to niko ne može da vam kaže, ali je činjenica da bi on bio precenjen čak ako bi dostigao i tih 90 dinara. Dakle, treba se pripremiti jer će dinar morati još više da oslabi, a to će imati za posledicu inflaciju i pad standarda, pa i recesiju."


Na duže staze guverneru Jelašiću, a i građanima Srbije sa njim, stići će bumerang-efekat kao posledica ovakve kreditno-monetarne politike ciljane inflacije. Saša Đogović objašnjava zašto:


"Ona na kraće rokove može dati dobar rezultat, ali je za to neophodno da postoji i druga strana medalje, a ona se nalazi u rukama kreatora ekonomske politike. Međutim, kada imate politički establišment koji je zaista neodgovoran i koji faktički više ispunjava želje pojedinaca ili raznih političkih partija, onda ne čudi što već duži niz godina, i pored upozorenja gotovo svih ekonomista i guvernera, imamo ovako veliku javnu potrošnju koja je žarište inflacionih tokova u zemlji. Naravno, za sledeću godinu bi trebalo da imamo mnogo restriktivniji budžet, da se štedi, kako građani tako i država, inače ćemo imati velikih poteškoća, veću inflaciju. Monetarna politika više neće moći da brani i sačuva stabilnost, kao što je to prividno uspevala tokom ovih par godina, jer devizni kurs više neće moći da se osloni na to sidro koje je amortizovalo inflacione udare."
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG