Dostupni linkovi

Bivša portparolka Haškog tužilaštva Florens Artman pojavila se danas pred Tribunalom i odbila da se danas izjasni o optužnici koja je tereti da je objavljivala poverljive informacije sa suđenja Slobodanu Miloševiću. Za delo nepoštovanja suda zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 hiljada evra ili obe. Sud nije tražio da se optužena pritvori, dakle, braniće se sa slobode.

Florens Artman je rođena 1963. u Parizu, diplomirala na pariskom univerzitetu književnost, obrela se u izazovnom novinarstvu na izazovnom mestu - još 1986. godine pisala o tadašnjoj posttitovskoj i predmiloševićevskoj Jugoslaviji, ne sanjajući da će biti svedok tragičnih događaja u kojima će se raspasti nekada privlačna zemlja. U najburnijim vremenima pripreme i početka ratova od 1989. do 1994. godine živela u Beogradu i pisala za prestižni pariski Mond. Godine 2000. odlazi na mesto portparola Tužilaštva haškog tribunala. Posle šest godina je smenjena. Razlozi nisu nikada oficijelno saopšteni.


Igrom slučaja, slučaja kakav bi i najveći cinici teško smislili, u istoj sudnici u kojoj je suđeno Slobodanu Miloševiću za zločine u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije, na isto mesto sela je danas pred haškim sudom optužena Florens Artman, bivša portparolka glavnog haškog tužioca Karle Del Ponte.


Zbog toga je njen branjenik advokat Burdon zatražio da Artmanova ne sedi na mestu na kojima sede optuženi za najteže zločine:


"Mislim da bi bilo normalno i primereno da gospođa Artman ne bude žigosana na ovakav način, da sedi na klupi na kojoj inače sede osobe koje su optužene za izuzetno teške zločine."


Sud je dozvolio pa su oni promenili mesta:


"Gospođa Artman može doći i sesti u red odmah iza gospodina Burdona. Gospođo Artman, pitanje za vas jeste da li danas želite da se izjasnite o krivici."


"Ne, ne želim."


U optužnici, koja je podignuta 27. avgusta ove godine, piše da je Artmanova u svojoj knjizi "Mir i kazna", objavljenoj 2007., kao i u autorskom tekstu "Skriveni ključni dokumenti o genocidu", objavljenom u januaru ove godine, iznela dve tajne odluke Žalbenog veća, koje su u slučaju Milošević donete 20. septembra 2005. i 6. aprila 2006. godine.


Pošto je podignuta optužnica krajem avgusta, Florens Artman se samo kratko oglasila domaćim medijima sledećom izjavom:


"Ovom najavom su očigledno želeli da me ućutkaju. Pitanje slobodnog izražavanja uključuje i mogućnost kritikovanja, knjiga je bazirana na činjenicama i dobro istraženim stvarima, a to, očigledno, smetalo Tribunalu."


Florens Artman je u tim tekstovima kritikovala odluku Tribunala koji je uvažio zahtev Srbije da se pojedini dokumenti iz državnog arhiva razmatraju na zatvorenim sednicama. Priča o cenzurisanim, odnosno zasenčenim, dokumentima sa sednice državnog vrha Jugoslavije iz vremena srebreničkog genocida, postala je poznata javnosti u vreme suđenja pred jednim drugim sudom - Međunarodnim sudom pravde po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid. Deo javnosti je tada tvrdio, a to tvrdi i Florens Artman u svojoj knjizi i proskibovanom članku, da su time skriveni dokazi o direktnoj umešanosti Miloševićevog režima u srebrenički genocid.


Edina Bećirević, profesorka kriminalistike u Sarajevu koja se bavi pitanjima genocida u istočnoj Bosni, kaže za RSE:

"Mislim da je ta optužnica protiv nje krajnje nemoralna. Zamislimo da je, na primer, nirnberški sud doneo odluku da zaštiti neke dokumente koji potvrđuju umešanost Nemačke u genocid – to zvuči neverovatno. Zato smatram da je krajnje vreme da Tribunal objavi svu dokumentaciju koju drži pod embargom jer je to jedini način da se prekine sa ovom sudskom farsom."


Profesor Radoslav Stojanović, sadašnji ambasador Srbije u Holandiji koji je predvodio pravni tim Beograda pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije, u procesu u kome nije dokazana direktna odgovornost Srbije za genocid u Srebrenici, što se smatra posledicom zasenčenih delova dokumenata o kojima piše Flonrens Artman, za naš program je svojevremeno rekao:


"Ti dokumenti nisu skrivani od Međunarodnog suda pravde da bi se sakrila uloga Srbije u ratu u Bosni i Hercegovini već da ne bi došlo do uvida u njih od strane Bosne i Hercegovine. Mi smo spremali odbranu, nismo mogli da damo strani koja nas optužuje sve dokumente iz kojih bi oni posle mogli da naprave kombinacije kakve hoće."


Advokat u Beogradu Rajko Danilović smatra da su u pravu oni koji misle da je, zahvaljujući preteranoj tajnovitosti koja okružuje dokumenta Tribunala, istina o mnogim zbivanjima iz perioda nedavnih ratova uskraćena žrtvama, advokatima, istraživačima i novinarima, pa kaže:

"Motivi zbog kojih je ona iznela neke činjenice koje su bile tretirane na zatvorenoj sednici Haškog tribunala su pozitivni. Ona je htela da neke stvari koje su od opšte važnosti stignu do javnosti, da Haški tribunal sa svojim pravom da ima javne i zatvorene sednice ne vrši selekciju činjenica o događajima. Uloga suda je da zameni nacionalne vlasti koje neće da otkriju istinu javnosti, da javnost bude obaveštena o zlu koje se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije."

Ipak, ne treba ni ova epizoda sa bivšom portparolkom da zavede, zločini su počinjeni na drugoj strani, a ovi događaji ostaće zabeleženi kao važni ali sporedni kurioziteti. Jer, u ovoj i drugim sudnicama samo ove nedelje pred licem pravde će biti Radovan Karadžić, Vojislav Šešelj, Momčilo Perišić, Zdravko Tolimir, dva Lukića, Ante Gotovina... Mnoge žrtve očekuju pravdu baš pred tim tribunalom. Nema drugog.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG